Чујеш ли сине тај зов тишине,
Вечите мраморе, крваве зоре
Шејтана чине пламене тмине,
Празне оборе, куће док горе.
Чујеш ли крике, очеве слике,
Сестре увојке камом у дојке.
Крвника вике, од блага рике.
Утробе девојке, мртве двојке.
Безока стрица без пола лица.
На прагу баке, клекле нејаке.
Црнила птица, о врату жица.
Месеца знаке, Србином раке.
Божићу Свети, Кравице мајко,
Угасло огњиште, крвава бајко.
Господе чести путем ме води
Нек паклом горе убице наше,
Нека се сенки крвавих плаше,
Опет ће село Христос да роди.
Аутор: Александар Деспотовић из Зворника
Песма је написана за 4. Сабор поетских витезова 2024. године у конкуренцији мученичких стихова.