КОРУПЦИЈА У ТРИБУНАЛУ

Најверодостојније оптужбе о корупцији трибунала управо долазе из редова високих хашких званичника, и (посредством Викиликса) недавно обелодањених америчких дипломатских депеши.

За упућене познаваоце „хашких (не)прилика“, речи судије МТБЈ, Фредерика Хархофа, из октобра 2014: „Хашки суд не дели правду, већ спроводи политичке одлуке…“, нису представљале никакво изненађење. Данас, већ и многи утицајни западни медији, да не спомињемо „незападне“, пишу о Хашком трибуналу, као о изразито пристрасном (анти-србском) „победничком суду“, који је под директном контролом НАТО сила, пре свега САД.

Судија Хархоф је своја запажања иницијално објавио у личном писму својим хашким колегама, која је потом широј јавности у октобру прошле године обелоданио дански лист „БТ“. Хархоф описује веома агресивне методе (да би наговорио остале чланове судског већа, да оборе првостепену пресуду и ослободе хрватске ратне злочинце) којима се користио председавајући трибунала Теодор Мерон, иначе доказани амерички експонент у тој наводно независној судској институцији.

Пошто су по том питању он и још један, доказани западни експонент, судија Патрик Робинсон, већ унапред заузели „прохрватски став“, Мерону је остаоло да само „убеди“ оронулог турског судију Мехмета Гунеја да пређе у њихов „прохрватски“ табор, у чему је и успео. Иако су се преостала двојица чланова судског већа судије Фаусто Покар и Кармел Агиус, оштро противили ослобађајућој пресуди, пошто су ратни злочини хрватских генерала недвосмислено доказани у првостепеном поступку- они су прегласани од „америчког судског лобија“, и починиоци једног од највећих ратних злочина 90их (геноцида и етничког чишћења Срба из Крајине) у последњим балканским ратовима, су ослобођени сваке кривице.

Италијански судија Фаусто Покар поводом „Меронове пресуде“: „Не верујем да је правда задовољена, када се кривица утврђена пресудом- коју првостепено веће није донело олако, о чему сведочи више од 1,300 страница анализе- једним потезом преиначује у неколико пасуса, без пажљивог разматрања списа и примерног објашњења… …Фундаментално се противим целој жалбеној пресуди, која је противна било каквом осећају за правду.“ (Овој пресуди се оштро успротивио и други члан жалбеног већа, Кармел Ађијус, судија са Малте. Он и Покар су наравно гласали против и били надгласани од стране „америчко-хрватског судског лобија“.)

За србску и НЕзападну јавност (али и један велики део западне јавности), то је био крунски доказ антисрбске предрасуде и високе корупције, у овом навнодно независном међународном трибуналу, који дели (не)правду под окриљем УН-а! Више доказа о свему томе ћемо изнети у наставку овог фељтона.

Један од најозбиљнијих доказа де је судија Мерон инструментализован од стране америчке обавештајне службе, зарад остваривања америчких политичких циљева у Хашком трибуналу, нам долази из извора „Викиликс“- америчких дипломатских депеши. Судија Теодор Мерон се директно или индиректно, спомиње у више „Викиликс“ депеша, везано за корупцију у трибуналу.

Прве оптужбе да је судија Мерон „шпијунирао бившег србског председника Слободана Милошевића за потребе америчке владе“ је током свог суђења изнео, сада већ бивши, хашки заточеник, др Војислав Шешељ- он се позвао на садржај америчке дипломатске депеше од 12 новембра 2003. Др Шешељ, и други хашки заточеник др Радован Караџић, су тим поводом отишли и корак даље, и поднели тужбу против тадашњег управника затвора Тимотија Мекфадена, који је у време ове судско-шпијунске афере (2003) деловао под непосредним надзором,тадашњег председника Хашког трибунала, судије Теодора Мерона.

Иако су у својој тужби за повреду процеса и судског статута судском већу Хашког трибунала, оба подносиоца тужбе, Караџић и Шешељ, недвосмислено доказали кроз презентоване садржаје америчких дипломатских депеши и медијских извештаја из тог периода да је Хашки трибунал де факто „шпијунирао“ оптуженог (дакле- невиног) Милошевића- тако што је достављао америчким дипломатама (читај обавештајцима) у хашкој америчкој амбасади осетљиве личне податке везане за председника Милошевића, укључујући податке о његовом здрављу, контактима (и садржајима) са његовим правним заступницима, члановима породице и др.- председник жалбеног већа, очигледно још један западни експонент, афрички судија Баконе Молото, је одбацио све оптужбе против управника затвора Тимотија Макфадена. Разлози за заташкавање овог случаја су очигледни, поред додатне компромитације неугледног Хашког трибунала, просекуција Макфадена би (ин)директно имплицирала главног америчког експонента у трибуналу, председавајућег Теодора Мерона…

…Ево уосталом неких оригиналних детаља из дипломатске депеше америчке амбасаде у Хагу “03THEHAGUE2835” означене као „тајна“ и датиране 2003-11-12. –

Амерички дипломата Собел: „Управник затвора при Хашком трибуналу је доставио нашим легалним стручњацима и медицинском одсеку америчке владе, податке о здрављу Милошевића, његовој дневној рутини, легалном и финансијском нетворку, менталном стању, и свим контактима које има изван трибунала.“ Ова реченица је само део увода у опширни „дипломатски“ извештај америчке амбасаде у Хагу, који је послат у Вашингтон. Овде је важно напоменути, да је Хашки трибунал путем овакве „сарадње“ са америчком владом, обелоданио и податке који су били потпуно непознати хашком тужилаштву (према речима дипломате Собела). Није тешко закључити да су ти подаци, у иначе тешко намонтираном и ирегуларном процесу, покојном србском председнику, накнадно достављени тужилаштву!?

Собел: „У исто време, Милошевић се користи предностима легалних ресурса (amici) да би осигурао да кључне тачке његове легалне одбране буду покривене, и да би могао да се фокусира на важније политичке аспекте своје одбране. Чињеница да су водећи тужиоци у случају Милошевић, потпуно несвесни такве његове сарадње (као што смо до сада и ми били), наглашава Милошевићеву способност да ради ефикасно иза сцене, користећи се трећим лицима, и тако иза себе не оставља трагове.“

У прилог свему претходно изреченом, иде и веома добро документовани прилог угледног израелског портала „МондоВајс“ под насловом „Судија који је ослободио ратне злочинце у Хагу, је имао веома тесне и поверљиве везе са америчком владом“.

„МондоВајс“ цитира неименованог званичника Хашког трибунала: „Утисак је међу мојим бившим и садашњим колегама, да председник трибунала прима директне инструкције од стране америчке владе. И ови обелодањени Викиликс документи сигурно не иду у прилог Мерону“.

МЕРОН ЈЕ ЕФЕКТИВНО САБОТИРАО И ТРГОВИНУ ОРГАНИМА…

Контраверзни судија Мерон се спомиње у више Викиликс депеши. Можда, чак и скандалознија од претходне је она (03THEHAGUE1827_a) која описује директне и тајне састанке судије Мерона са америчким амбасадором у Хагу. Том приликом, Мерон је захтевао од својих америчких „спонзора“ да утичу на то да хашка тужитељка Карла Дел Понте буде уклоњена са функције. Ови тајни састанци током 2003 године су и резултирали у уклањање Карле Дел Понте са места главног Хашког тужиоца.

Овде је важно напоменути да је до њене елиминације дошло управо у време обелодањивања фамозног Унмиковог извештаја “CKX103” о киднаповањима, убиствима и трговини органа србских жртава на КиМ- и њених енергичних захтева да се та истрага настави и прошири. Након њене елиминације из Трибунала, истрага је обустављена (заташкана), а сакупљени форензички докази о трговини органима, су уништени у самом Хашком трибуналу.

Западни портал „ОпиниоЈурис“ који се бави легалистичким и судским питањима, овако је описао (2013) корупцију (америчког експонента у Хашком трибуналу) судије Мерона: „Члан 16-2 статута трибунала прописује- да хашки тужилац мора да делује самостално као орган независтан од трибунала. Тајни сусрет судије Мерона са америчким амбасадором (у функцији плана да се уклони тужитељка Дел Понте) је у супротности са сваким поимањем независности канцеларије тужиоца. Шта више, представља пун фронтални напад на исти.“

КЛИНТ ВИЛИЈАМСОН 1995. ЗАТАШКАВАО ХРВАТСКЕ РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ, А САДА ВОДИ ИСТРАГУ О „ТРГОВИНИ ОРГАНИМА“ НА КиМ!?

Иако овај фељтон није директно везан са афером „трговине органа“ на КиМ, о чему сам иначе опширно писао у својој књизи „ПроЗападни Злочин“; Током обраде материјала о америчко-хрватском заташкавању хрватске геноцидне операције „Олуја“, наишао сам на податак да је амерички дипломата Клинт Вилијамсон, који је ових дана задужен за „накнадну“ истрагу о трговини органима, у време „Олује“, био присутан у Загребу у својству „дипломате“, и да је након те геноцидне акције хрватске армије, био један од највећих противника подизања оптужница против хрватске државе и генерала за ратне злочине- тврдећи да у Крајини није било никаквих злочина. Сматрам да је овај део из биографије американца Вилијамсона веома индикативан, и да јасно указује на то, да и косовски Срби, попут крајишких, могу да очекују једино западно спонзорисану неправду!?

На овај део биографије „америчког дипломате“ Клинта Вилијамсона и друге релевантне податке из тог периода, вратићемо се касније приликом обраде хрватско-америчких злочина, у Крајини, у лето 1995…

Аутор: Миодраг Новаковић
ФР Репортер
12.01.2015.