Том одлуком се изван снаге ставила Статутарна одлука о остваривању равноправне службене употребе језика и писма српске националне мањине

Већином је гласова Градско вијеће Вуковара на сједници у четвртак донијело је статутарну одлуку о измјенама Статута Града Вуковар чиме је брисана одредба о службеној употреби српског језика и ћириличног писма на подрују града Вуковара.

Том одлуком се изван снаге ставила Статутарна одлука о остваривању равноправне службене употребе језика и писма српске националне мањине на подручју Града Вуковара која је припадницима српске националне мањине давала право слободне упорабе српског језика и ћириличног писма у друштвеном и јавном животу те у службеној комуникацији у јавним пословима из самоуправног дјелокруга Града Вуковара.

У појашњену одлуке о измјенама Стаута Града Вуковара, наведено је како је тој одлуци претходила објава службених резултата пописа становништва проведенога 2021. године сукладно којима којима у граду Вуковару живи 29,73 посто Срба што је мање од једне трећине од укупног броја становника града те на тај начин не остварују право на службену употребу српског језика и ћириличног писма на подручју града Вуковара.

Тим повод огласио се предсједник Демократског савеза Срба и вуковарски градски вијећник Срђан Милаковић поручивши како је “то поклон вуковарским Србима на крају године од политичке гарнитуре на челу са градоначелником Пенавом“.

“Овим је окончано десетогодишње насиље над ћирилицом и српским језиком у којем времену је од разних државних тијела учињено све да до примјене овог права српске заједнице никада ни не дође. Попис становништва 2021. чекао се као спасоносно рјешење у нади да ће Срба у Вуковару бити мање. Иако је исти показао постотак заступљености српске заједнице од готово 30 посто – никоме ни на памет није пало да се ово право српске заједнице у Вуковару задржи”, наводи Милаковић.

Закључује како је укидање права Србима у Вуковару на двојезичност, још једна од многих порука српској националној мањини од политике и институција у Републици Хрватској да се права која су јој законом загарантирана “примењују на ‘кашичицу‘ и од случаја до случаја, а да правне заштите пред институцијама у Републици Хрватској нема”.

Преузето са: veritas.org.rs
29.12.2022.