Београд упућује дипломатске ноте Загребу због усташтва и оптужби да се понаша као полицајац на Балкану, а све више српских генерала завршава у хрватским затворима.

Министарство спољних послова Србије уручило је јуче протестну ноту амбасадору Хрватске у Београду Гордану Маркотићу због изјаве шефа хрватске дипломатије Мира Ковача којима он, како се каже, вређа и омаловажава Србију. МСП, наиме, сматра неадекватним да се у јавним изјавама хрватских званичника примена закона Србије описује као „повјесна перверзија”, а Србији имплицира да је „држава из које су потекли планови за ратове 1990”.

У интервјуу загребачком „Јутарњем листу”, хрватски шеф дипломатије је, говорећи о српском закону који омогућава процесуирање оптужених за ратне злочине без обзира на њихово држављанство, навео да је „врло јасно да држава из које су потекли планови за ратове деведесетих не може бити судија и полицајац за ратне злочине за све земље бивше Југославије”. То је, како је оценио, „апсурдно, повјесна перверзија и онемогућава добросусједску сурадњу”.

Министарство је такође изразило посебну забринутост због учешћа певача Марка Перковић Томпсона на верској трибини за младе у католичкој школи у Шибенику и предавања које је одржао ученицима у којима се величају усташтво и упућују претње Србима.

Порука из Београда само је последњи у низу упозорења о јачању усташтва у Хрватској (недавно су то констатовали и у тамошњој јеврејској заједници одбивши учешће на обележавању годишњице логора Јасеновац), али тамошњи судови још не показују било какво интересовање да некога процесуирају. Много су, пак, ревноснији у поступцима према онима које потражују за наводне ратне злочине током ратова деведесетих година.

Јуче је стигла вест да је Хрватској изручен још један официр ЈНА кога Загреб окривљује за ратни злочин. Генерал у пензији Павле Пантић, заменик команданта касарне Лора (у то време је имао чин капетана) кога је Црна Гора јуче изручила Хрватској терети се за гранатирање Сплита, смрт четворо цивила као и рањавање неколико десетина људи. Пантић је ухапшен крајем прошле године на граничном прелазу у Црној Гори по потерници коју је сплитски суд расписао још 1993. године.

Генерал Пантић је, како је саопштио Документациони центар „Веритас”, шести ухапшени Србин на подручју Црне Горе по потерницама које је расписала Хрватска. У овом центру подсећају да је 8. марта Подгорица Хрватској изручила и генерала Борислава Ђукића. Директор Центра Саво Штрбац каже да је на основу међународних потерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм света до сада ухапшено 155 Срба, од којих су 53 депортована у Хрватску.

„На списку оних који су под истрагом, оптужбом или су осуђени, чији је пресек последњи пут направљен 31. марта 2013, налази се 1.577 особа. Против двадесеторице је поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дела ратног злочина у оружану побуну, што има за последицу губитак обештећења за време проведено у притвору. Оволики број обустава поступака против особа са Интерполових потерница указује и на злоупотребу Интерпола од Хрватске”, наводи Штрбац.

У јавности, међутим, није било ни речи о изручењу Хрватској из Ирске Србина Ђорђа Стојаковића који је оптужен да је у Ердуту починио ратни злочин над заробљеницима. Истовремено, Србији није изручен ниједан осумњичени за злочине почињене над српским становништвом. По потерници српских органа хапшени су само они осумњичени који су се затекли на територији Србије.

 Чак и они који су у Србији бивали ухапшени и процесуирани под оптужбом да су починили ратни злочин врло често су изручивани Хрватској и БиХ на одслужење казне. Тако је Београд прошле године препустио правосудним органима Хрватске Вељка Марића који је овде издржавао дванаестогодишњу затворску казну због убиства Петра Слијепчевића из села Растовец октобра 1991. године. Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду одбило је молбу хрватског Министарства правосуђа за премештај Марића у Хрватску ради даљег издржавања казне, али је Апелациони суд преиначио то решење и пустио Марића у Хрватску. Из Загреба је, међутим, пре четири дана стигла вест да је Марић из здравствених разлога из затвора у Глини пуштен на слободу на три месеца.

Апелациони суд у Београду је и 4. марта ове године правоснажно ослободио оптужби за ратни злочин Илију Јуришића јер, како је речено у одлуци, „није било доказа да је наредио напад на колону војника ЈНА у Тузли 1992. године”. Тада су, подсетимо, погинула 92, а рањена 33 војника. Јуришић је пресудом Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду 2009. године био осуђен на 12 година затвора. Апелациони суд је укинуо првостепену пресуду Јуришићу и наложио поновно суђење, а он је пуштен да се врати у БиХ са обавезом да се одазива на суђења.

Занимљиво је да је Јуришић пуштен дан уочи посете Хилари Клинтон Београду 11. новембра 2010, после чега су многи оптуживали тадашњу власт са Демократском странком на челу да је подлегла притиску Вашингтона. Пресуда Јуришићу је била потврђена и на поновном суђењу 2013. године. Почетком марта, међутим, Апелациони суд га је ослободио кривице јер је „првостепени суд пресуду донео на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања”.

Пракса показује и да су хрватске потернице имале много већу тежину него српске. Тако је суд у Лондону који је 2010. године ухапсио бившег члана председништва БиХ Ејупа Ганића, кога је Србија теретила за командну одговорност у случају Добровољачка улица, одбио да га изручи Београду.

Професор Правног факултета Милан Шкулић каже да су хрватске оптужнице препуне политичких и квази-правних формулација.

„Увек се спомиње агресија на Хрватску, а хрватски тужиоци ‘заборављају’ да се Хрватска противуставно отцепила. Тадашња једина легална оружана формација ЈНА у хрватским оптужницама се означава као ‘тзв. ЈНА’, а Територијална одбрана као ‘српске паравојне постројбе’. Поједини посебно ‘надахнути’ хрватски тужиоци и даље пишу о ‘српско-четничким постројбама’, ‘великосрпској агресији’.

И све то најчешће рутински прихватају и наши правосудни органи, те за потребе таквих кривичних поступака у Хрватској као окривљене саслушавају српске официре, који не само да морају да се бране од најчешће бесмислених оптужби, некада и за радње које у Србији нису кривично дело, већ немају прилику ни да остваре увид у доказе који се наводе у хрватским оптужницама”, каже Шкулић и оцењује да наши правосудни органи нису довољно пажљиви у оцени када треба да одбију правну помоћ коју им Загреб тражи на основу Уговора између Савезне Републике Југославије и Хрватске о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима, који је Србија „наследила”.

Професор Шкулић наводи и да Хрвати живе у нади да ће једног дана, када Србија буде у ЕУ, Београд морати да поступа по европском налогу за хапшење. Србија ће онда, каже наш саговорник, морати да изручи све оне који се налазе на хрватским потерницама.

Аутор: Јелена Церовина
Извор: politika.rs
Објављено: 22.04.2016.