Документарни филм "Нестао" је прича о Стојадину Мирковићу, који је као редован војник ЈНА погинуо код Бјеловара 29. септембра 1991. године, бранећи складиште муниције у шуми "Беденик", код касарне ЈНА "Божидар Аџија".
Стојадин Мирковић је рођен 14. јануара 1972. године у селу Горње Лесковице изнад Ваљева, подно Повлена и Маглеша. Има старијег брата Добривоја, а отац Живорад му је погинуо на трактору док је он имао само шест година. После завршетка основне школе остао је на земљи и био понос свога села.
На редовно одслужење војног рока у ЈНА отишао је 28. децембра 1990. године у Бањалуку, где је обуку за тенкисту прошао са најбољим оценама... касније је прекомандован у Бјеловар, дубоко у хрватску територију 70 км источно од Загреба.
Хрватски паравојнци су ујутро 29. септембра 1991. године, жестоко напали касарну ЈНА и складиште муниције, које је бранило десетак војника (осам Срба, један Албанац и један муслиман). Обрачун је трајао неколико сати. Војник Стојадин Мирковић према сведочењу сабораца је погођен зољом док је био у транспортеру. Био је тешко рањен, али како је мајор Милан Тепић је складиште са 200 тона експлозива дигао у ваздух, више није имао ко да му помогне. Он је тако искрварио на смрт.
Хрватски паравојници су преживеле припаднике Југославенске Народне Армије заробили и тек после неколико месеци је договорена размена.
У време снимања овог документарца у пролеће 1992. године Стојадин Мирковић се водио као нестао, што је понело назив филма. Касније је из Генералштаба у Београду стигло обавештење породици Мирковић да је и он погинуо у Бјеловару приликом напада и да је његово тело сахрањено негде у Хрватској...
У овом документарцу говоре:
-
Анка Мирковић, мајка
-
Добривоје Мирковић, брат
-
Радосав Трипковић, ујак
-
Александар Савић, саборац
-
Стојадинови другари из села
Филм је снимљен у марту 1992. године у производњи РТВ Београд у сарадњи са оделењем у Ваљеву.
Аутор филма је Зоран Ђорђевић.