У ноћи између 11. и 12. децембра 1991. године, у осветничкој акцији хрватске војске у Паулином Двору побијено је деветнаест његових мештана. Данас, готово двадесет година након што се овај злочин десио, мештани села још увек осећају велику нелагоду при самом помену тог догађаја и нерадо о томе причају.
Иако су готово све околности под којима се овај злочин десио познате, мештани Паулиног Двора још увек осећају велику нелагоду при самом помену на деветнаест својих комшија побијених сада већ далеке 1991. године.
По свему што се о овом злочину зна, а зна се доста, он није био планиран, међутим све оно што се након самог извршења дешавало налико је на приче из најцрњих крими и хорор филмова. За све је брзо сазнао сам хрватски државни врх и одлучено је да се злочин заташка. Исте ноћи лешеви 18 жртава пренешени су и покопани у војно складиште Луг недалеко од самог места догађаја где су покопана и скривана под гомилом хаварисаних возила пуних шест година. Леш 19-те жртве 57-годишње Даре Вујновић пронађен је у у оближњем штагљу у сандуку за муницију три дана касније када су Паулин Двор заузеле снаге ЈНА.
УБИЈЕНИ У СЛАВОНИЈИ ПРОНАЂЕНИ У ЛИЦИ
1997. године лешеви су у највећој тајности поново откопани и у пластичним бурадима превезени на непознату локацију. Откривени су у пролеће 2002. године 500 километара даље у близини Госпића у Лици.
Најприје су откопани остаци Милана Лабуса који је у својој одећи имао личну карту из које се јасно видело да је рођен у Великој Попини у Лици али и да му је место пребивалишта Паулин Двор. Одмах након њега откривено је и осталих седамнаест лешева и то; Јове Гаврића, Боје Грубишић, Бошка и Анђе Јелић, Босе, Петра , Митра, Миле и Драге Катић, Милке Лапчевић, Вука Медића, Милице и Спасоје Миловића, Милене Родић, Боже и Марије Суџуковић и Драгутина Кечкеша-Карла, једине жртве која је била мађарске националности.
- Карло је код мене радио десет година. Није имао никога, ја сам му био једина родбина, прича Милан Бајић, мештанин Паулин Двора чија кућа се налази у непосредној близини оне у којој су жртве побијене. Ја сам у то време већ био отишао у Србију, а он је остао овде и убијен је заједно са осталима.
Иако се поуздано зна да је у овом злочину учествовало више особа на казну затвора од 15 година осуђен је само Никола Иванковић док је другооптужени Енес Витешкић ослобођен оптужбе и након годину и по дана притвора пуштен на слободу.
ПОВЕЗАЛА ИХ ТРАГЕДИЈА
Радослав Миловић остао је након злочина у Паулином двору без оба родитеља. и он нерадо говори о свему јер сматра да је све већ познато и да је потрошено превише речи. Родбина и потомци жртава и он сам сматрају да правда није задовољена, а и са питањем отштете родбини побијених још увек се отеже.
- Поред мене данас живи човек чијег оца су убили нељуди са наше стране. Ја и он се добро слажемо јер смо свесни да прошлост не можемо да изменимо. Трагедију смо доживели обојица и шта нам друго преостаје. У истој смо кожи, каже Радослав и додаје да и поред свега што се десило нема намеру да оде из овог села.
- Правда у овом случају није задовољена каже Милан Бајић. Побијено је деветнаест људи. Има ли за то праведне казне?
ЗА ПРИКРИВАЊЕ НИКО НИЈЕ ОСУЂЕН
Злочина попут овог у Паулином Двору било је много током ратова деведесетих. Многе жртве никада неће бити пронађене, а ни велик број починиолаца оваквих недела неће бити кажњен. Суочавање са мрачном страном прошлости тешко иде на свим странама и то је нешто са чим се тешко помирити. За утеху је што су у откривању масовне гробнице у коју су биле покопане жртве из Паулиног Двора кључну улогу имали новинари Ферал трибјуна и тиме осветлали образ свим поштеним и правдољубивим грађанима републике Хрватске.
За злочин у Паулином Двору суђено је двојици људи, а осуђен је само један док је други осумњичени ослобођен. За прикривање овог злочина није суђено никоме. Све то говори да правда у случају Паулин Двор није задовољена.
Славко Бубало
Извор бр. 22
новембар 2010.