Мноштво медија на Балкану је скоро пренело изјаву београдског адвоката Душана Братића, који тврди да власти у Загребу, председник државе Зоран Милановић и премијер Андреј Пленковић званичном Београду "нуде договор". Уколико Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије стопира предмете као што су "Петровачка цеста", а за узврат они ће обуставити читаву серију оптужница против бивших офирира Југославенске Народне Армије, где се између осталих помиње случај "Бански двори", у Лијепој њиховој познато још као Атентат на Туђмана.

Ситуација свакако није једноставна, али овде политика опет меша своје прсте и бојим се да не извучемо дебљи крај, иако би требало већ да класичним домино ефектом да се сруши та КУЛА ОД КАРАТА, на којој почивају темељи не само ткз. Домовинског рата, већ и читаве модерне Хрватске.

О чему је реч?

Хрватско друштво никада у времену Титове Југославије није прошло кроз процес дефашистизације и денацификације за учешће у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата, када су у одорама Домобранства и Усташке војнице за интерес клеро-фашистичке НДХ убијали неподобне народе, према Хитлеровим теоријама о суперраси.

Током Хладног рата, Хрвати су хиљаде пута показивали своја антијугославенска осећања и србомржњу, како у домовини, тако и у дијаспори.

Појавом партије Хрватске Демократске Заједнице и њеног лидера Фрање Туђмана, југославенског дисидента и робијаша због учешћа у ткз. Хрватском пролећу, ствари су се муњевито окренуле. Томе је свакако допринело извођење ткз. Обојених револуција у земљама Источног блока, односно разбијање Варшавског пакта.

Хрвати су 1990-1991 осетили невероватну моћ и видели да им се Тисућљетни сан може лако остварити. Међутим, самостална Хрватска није долазила у питање, проблем је био шта са толиким бројем Срба, који би од атеиста (пошто се Савез комуниста распао), могли постати православци. У садејству са Ватиканом, уједињеном Немачком, Великом Британијом и САД успешно је направљен договор о елиминацији Срба у прекодринским земљама.

Туђман је добио подршку за осамостаљење Хрватске од СФРЈ, уз услов да купи оружје од Немачке, Аустрије, Мађарске, Пољске, Чехословачке... и тако су направљене припреме за нови рат на бившем југославенском простору. Средином 1991. године почела су прва пушкарања и прве жртве. За хрватску пропаганду се унапред знао кривац и оптужбе на рачун ЈНА и Срба су пљуштале као киша. Нико то није проверавао, јер су Хрвати другачије одгајани код куће.

Левица, Црква и Десница

Раних деведесетих година 20. века, Туђманов режим је имао низ злогласних одреда који су упадали у србска насеља и остављали крваве трагове, као и читаву ниску концентрационих логора (Керестинац, Лора, Кулине, Марино Село, Велесајам...). Хиљаде Срба, како са територије Хрватске, тако и БиХ су одведени у те казамате одакле се мало ко вратио жив, већином су умирали у најгорим мукама. Такође, силоване су и жене. Тешко да би неки повећи тим стручњака из области социологије и психологије могао све то да објасни.

Уз десетине злочиначких акција које су извеле специјалне полицијске снаге МУП Хрватске и хрватске (пара)војне јединице издваја се једна - Бомбардовање Петровачке цесте. Ово злодело је извршено почетком августа 1995. године у склопу злочиначко-терористичке акције "Олуја", када су хрватске ратне јединице имале помоћ НАТО пакта и Петог муслиманског корпуса ткз. Армије БиХ. Стотине хиљада Срба је принудно напустило своја огњишта у Северној Далмацији, Лици, Кордуну и Банији.

Један дио прогнаника је ишао саобраћајницама Босанске Крајине. Када је колона стала на неколико сати да се одмори код села Сводна у западној Босни, хрватски ратни авиони су надлетели и у бришућем лету испалили смртоносне ракете. Убијено је десетине цивила (чак и неколико деце), док их је 50-ак рањено. У страху од нових бомби и сигурне смрти, колона је наставила даље главом без обзира. Дуго година и после завршетка оружаних дејстава на простору бивше Југославије, имена ових пилота су били строго чувана тајна.

Једноставно Загреб је створио мит, односно АКСИОМУ према коме је ткз. Домовински рат је свети рат, односно чисти рат, у коме сви њихови бојовници немају мрље нити су починили било какав злочин. Између осталог 1992. је усвојен контраверзан Закон о опросту, који би тако нешто доказивао.

Ипак, пре две године је званично започето суђење хрватским пилотима у Београду, за које се сазнало после толико деценија и њихова имена: Владимир Микац (69) из Птуја, Зденко Радуљ (71) из Осијека, Жељко Јеленић (71) из Пуле и Данијел Боровић (66) из Вараждина. Управо од тада у Хрватској креће панична хистерија, јер постоји шанса да се читав мозаик ткз. Домовинског рата сруши као стаклени дворац домино ефектом.

Хрватско правосуђе је експресно подигло низ оптужница против припадника Војске Србије, који су пре више од 33 године били официри ЈНА на тлу Хрватске. Тада је 1991. долазило до борбених дејстава што се претворило у отворени рат, где су и Хрвати имали губитака, иако су они први нападали "агресоре". Тачније, напади су се одвијали по теорији да су након 25. јуна 1991. чим је у Загребу проглашена  независтност СР Хрватске, ЈНА одмах постала агресор, јер није за један дан се повукла и нестала са "хрватске земље".

Сада Загреб види да би могли прогутати горке пилуле са случајем "Петровачка цеста" у коме је злочин више него очигледан, као и да би то могло да се настави са другим случајевима, јер позиција Србије тренутно је мало боља у односу на деведесете године у међународној заједници... нуде договор. Какав договор? Труо и отрован.

Не смемо пристати на то! Него наставити са осталим оптужницама и натерати Загреб да процесуира зликовце у својим редовима. На крају крајева, правосудни систем у Србији је судио својим држављанима. Њихове теорије су препуне рупа и на мршавим ногама. Мноштво цивила је убијено чак и у неборбеним зонама, а да никада нису процесуирани осумњичени.

Опште позната ствар је да злочинце ако не казните, поновиће своје погане работе.

Томислав Б. Ковач
12.01.2024.