Књига "Два метка за Павелића" је ауторско дело Тихомира Тихе Бурзановића, која говори о томе како је црногорски четник Благоје Јововић покушао 1957. године да убије усташког поглавника Анту Павелића у Аргентини.

Анте Павелић је био један од оснивача,  а касније и председник усташког покрета, који се занивао на идејама Анте Старчевића, односно геноциду над Србима. То је уз помоћ нацистичке Немачке, Ватикана и фашистичке Италије спроводио за време Другог светског рата. Павелић је био постављен за поглавника усташке Независне Државе Хрватск. (НДХ). Током 4 ратне године НДХ је прогутала више од 1.500.000 православних Срба. Бестијалност и монструозност усташких злочина који су се одвијали по налогу и надзору Анте Павелића су превазишли схватање здравог разума.

Након Другог светског рата и војног пораза усташа, многи усташки кољачи и злочинци су преко "Пацовских канала" уз помоћ Ватикана пребегли у Аустралију, Канаду, САД, Аргентину, Парагвај, Бразил... и тако избегли казне.

Благоје Јововић је био борац Бјелопавлићке бригаде Југославенске Војске у Отаџбини под командом Павла Ђуришића, током Другог светског рата. Борио се у Црној Гори и Херцеговини.

У септембру 1944. Благоје Јововић је био послат у ослобођену Италију, на преговоре са Британцима око помоћи четничком покрету Драгољуба Михаиловића. Како су ти преговори са Енглезима пропали, то се Благоје Јововић дуго задржао у избеглиштву, јер је четнички покрет почетком 1945. поражен од партизана у Црној Гори и Херцеговини.

Током свог боравка у Италији, Благоје Јововић је сазнао почетком 1957. од своји пријатеља Јевреја да се Павелић крије у Аргентини, у Буенос Ајресу под лажним именом. Са својим пријатељима и саборцима Јововић одлучује да оде у Аргентину и тамо ликвидира усташког поглавника и тако осветни стотине хиљада српске нејачи који су настадали невини у НДХ. Дошавши у Аргентину, одлучено је да се атентат на Павелића изврши 9. априла 1957. односно дан уочи прославе НДХ. Јововићева група је то вече и срела Павелића у шетњи са породицом, па се цео план одгодила за следећи дан.

У Буенос Ајиренсу 10. априла 1957. у вечерњим сатима, Анте Павелић је изашавши из аутобуса посумњао да га неко прати. Затим је извадио пиштољ и испали пар метака ка Благоју Јововићу, који бива рањен, али је нашао снаге да му врати. Испалио је Јововић такође према Павелићу неколико метака, а два метка су погодила Павелића, који се затетурао и пао на под.

Одмах су се ту створиле масе људи и лекари који су га одвели у болницу. Тамо се открива идентитет Анте Павелића, његова мрачна прошлост, који је узбуркао аргентинску јавност. Због свега тога Павелић је морао да бежи у Шпанију, где је и умро од последица рањавања 28. децембра 1959.

Сви ови догађаји су описани у ОВОЈ КЊИЗИ коју можете скинути код себе у рачунар.

Благоје Јововић је остао да живи у Аргентини, а у Отаџбину се вратио тек 1999. када је посетио родну груду и манастир Острог. Тамо је свој живот и атентат на Павелића испричао црногорском митрополиту Амфилохију, па је тако шира јавност имала прилику да сазна идентитет човека који је пуцао на Павелића.