У суботу, пред велики православни празник Усековање главе светог Јована Крститеља, у манастиру Јасеновац служена је света архијерејска литургија коју су предводили васељенски патријарх Вартоломеј и српски патријарх Иринеј уз саслужење бројних владика Српске православне цркве те свештенства и монаштва.

На тај начин обележено је седам и по деценија од почетка страдања јасеновачких мученика. Наиме, злогласни усташки логор Јасеновац, највећи логор на тлу бивше Југославије и један од најмонструознијих логора из времена Другог светског рата, са радом је почео половином августа 1941. године, а већ око 20. августа у њега су довођени први логораши и жртве којих ће за непуне четири године овде бити неколико стотина хиљада.

Литургији су присуствовали и представници Руске, Пољске и Румунске православне цркве, представници друштвено-политичког живота Републике Србије, Републике Српске и Хрватске као и мноштво народа. Обраћајући се присутнима васељенски патријарх напоменуо је верницима да никада не заборављају своје верне мученика.

- Будите под крошњом српских мученика, тог дрвета благословених Срба. Само ћете тако задобити венац славе какав носи небројено мноштво јасеновачких жртава нацистичког тоталитаризма из Другог светског рата, рекао је између осталог у својој беседи Васељенски патријарх Вартоломеј.

Цитирајући Св. Никодима Светогорца васељенски патријарх је рекао:
- Заиста, ово је једно чудо, које слично човеку који у своме срцу види зиму, пролећно цвеће и руже усред најдубље ноћи, дан и сунце, у опипљивом мраку светла најсјајнија, у дане ропства светла најсјајнија, у време ропства види слободу и у доба садашње болести натприродну силу. Сличне су и емоције које нас запљускују на овом светом месту стотина хиљада наше православне браће и васељенски патријарх заједно са Св. Никодином благодари Богу гледајући под тешким јармом и ропством толико подви-жника и јунака који су да би сачували слободу и благородност наше хришћанске вере презрели богатство, славу, сласти и свако телесно уживање за веру хришћанску радо себе предали смрти.

Прва званична посета ваше смерности хрватској земљи представља посебан симболички смисао. Пре свега дошли смо да укажемо част овим зимским ружама, православним Србима, али не само новомученицима који су процветали услед тешке зиме нацизма. Да дошли смо да им укажемо част и да будемо почаствовани истовремено. Истовремено смо дошли да удахнемо благухани мирис њихов који се излива са овога места мучеништва на васцелу васељену, јер су мученици цркве наше васељенски и припадају свеколиком свету и сваком народу.

МОЖДА СМО ДАНАС ШАКА ЈАДА, АЛИ НЕ СВОЈОМ КРИВИЦОМ

Након свете литургије одржан је и помен за све јасеновачке мученике на једној од хумки недалеко од чувеног споменика – јасеновачког цвета. На том месту биће подигнут и крст.

По одласку из Јасеновца оба патријарха заједно са владикама отпутовали су у Пакрац где је освећен владичански двор који је разрушен и девастиран током последњег рата деведесетих година. Један мањи део владичанског двора је обновљен, док ће се остатак обнављати у наредном периоду.

У дворишту владичанског двора верном народу обратио се српски патрихарх Иринеј.
- Данас смо посетили гробље, тамо где само Бог зна колико их почива. Једни кажу оволико, други онолико, а ми знамо да су четири године колоне и колоне долазиле, камиони такође, али и то је било мало. Зато су поставили железницу и данас видимо локомотиву и данас видимо вагоне у којима је довожен недужни народ наш. Тамо они почивају, тешке су биле њихове муке, њихов вапај се чуо до неба. Још трагичније, ту у селу Млаки је био једини логор у тадашњој нацистичкој Европи, Немачкој, логор невине деце, деце до 15 година.

Данас то тешко да можемо да схватимо и да појмимо да ли је то било могуће, да ли су то чинили људи или крволочне животиње. Можда би, ако бисмо их назвали животињама, то било увреда за животиње, јер то животиње не чине. Животиња има поребу за храном и све дотле док се не нахрани она кидише, а када се нахрани престаје да то чини. Овде је убијање, мучење, била страст и то страшна људска страст, рекао је српски патријарх напоменувши да се живот полако враћа и на ове просторе где су људи у 20. веку неколико пута страдали и били прогањани.

- Богу хвала, иако нас много нема, иако неки кажу да смо ми шака јада, да, шака јада, али не нашом кривицом и заиста ови предели су шака јада од Срба, али, ево, постојимо и постојаћемо све дотле док будемо Господа носили у срцима својим, у душама својим. Неће Господ нас оставити ни заборавити, а они многобројни свети молиће за нас да опстанемо. Радује нас што се и ове рушевине, које су још увек рушевине, полако обнављају. Нека би дао Господ да се тако обнавља и живот нашега народа и свих људи добре воље на овим просторима. Исто тако да се свагда и увек, поготово у оваквим приликама, помолимо Господу да ово што се десило са нашим народом и са још неким, нама сличним, народима никада више не понови. Ни код нас, ни у свету. То нека буде наша молитва и то је оно што ће бити велико за наш народ, истакао је српски патријарх Иринеј.
 

ЈАСЕНОВАЦ СИНОНИМ СТРАДАЊА СРБА

Због великог броја народа који није могао да присуствује светој литургију, унутар порте храма Рођења светог Јована Крститеља постављен је видео бим преко којег се пратила света литургија. У манастир Јасеновац недавно је дошло и неколико монахиња из манастира Бешке на Скадарском језеру у Црној Гори тако да се овде духовни живот у поптуности обнавља.

Међу многобројним званичним делегацијама светој литургији и освећењу владичанског двора присуствовали су представници Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини.

- Наравно да наша установа која води бригу о култури српског народа на целокупном његовом простору, жели да да прилог обележавању овог догађаја и то не само нашим присуством. Наиме, Матица српска укључена је у велики пројект поновног истраживања о броју жртава у Јасеновцу. Сам овај догађај и присуство васељенског патријарха је од суштинског значаја јер је он први међу једнакима православне цркве, а његово присуство једно у низу одавања поште и признавања жртава на највећем српском стратишту у историји, рекао је потпредседник Матице Српске Бранко Бешлин.

Долазак два патријарха и више епископа изазвао је велику пажњу јавности. Самој литургији присуствовале су многобројне новинарске екипе. Пут Јасеновца тог дана упутили су се и многи из Републике Српске.
- Тешко је описати речима колики значај има ова посета васељенског патријарха који је први по достојанству у православном свету и огроман је значај данас што смо сви овде окупљени око литургије на овом страшном месту и велика је радост и драгост свих нас пре свега овде окупљених, а верујем и људи који нису имали могућност овде да дођу, због ове свете литургије, нагласио је Предраг Цупаћ из Бања Луке, иначе родом из Бенковца.

Посета Јасеновцу и Пакрацу била је прилика да се васељенски патријарх састане и са председницом Хрватске Колиндом Грабар-Китаровић, као и техничким премијером Тихомиром Орешковићем.

СКУП У ПРАВОСЛАВНОЈ ГИМНАЗИЈИ

Дан пре литургије у Јасеновцу, а по доласку у Загреб, васељенски патријарх отворио је и међународни симпосион под називом „Новомученици: Полиперспектива II“, који је одржан у организацији Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и Музеја жртава геноцида, у конгресној сали Српске православне гимназије Катарина Кантакузина Бранковић.

- Мученици јасеновачки представљају у историји наше Православне Цркве важну и посебну категорију као жртве нацистичког режима и мрачног доба човечанства које је немогуће заборавити. Новомученици су једнако вредни као и првомученици које Црква приноси Богу да живе вечно, нагласио је патријарх Вартоломеј.

Поред васељенског патријарха на овом скупу учествовало је и др Ефраим Зуроф, директор Центра Симон Визентал из Јерусалима, са темом “Важност правде у сећању на холокауст“. Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије (Радовић) говорио је на тему “Жртва између стварања и спасења космоса“, а Рута Ванагаите из Вилнуса обрадила је тему „Од потпуне неупућености до дубоког саосећања - мој пут до свести о холокаусту и активног ангажмана“.

Аутор: Срђан Секулић
Преузето: Извор бр. 150.
Датум 14.09.2016.