Историчар Горан Хутинец са Одсека за савремену историју загребачког Филозофског факултета, сигуран је да би тимови стручњака могли када би кренули археолошки да истражују подручје Јасеновца и Доње Градине, открили мноштво трагова некадашњег хрватско-усташког концетрационог логора, али и неексхумираних масовних гробница.

Управо то прекопавање терена од Хрватске тражи Међународна алијанса за сећање на Холокауст - ИХРА, уз још један захтев - да се подручје Меморијала кандидује за Унеско. ИХРА коју чини 35 земаља, дала је задатак Загребу да изврши археолошка истраживања места некадашњег логора и егзекуције затвореника, али овај налог не обавезује Босну и Херцеговину која није чланица ове алијансе.

ШТА ЈЕ СНИМИО ПИЛОТ

Иначе, Хутинец је 2019. године, у архиву Националне збирке ваздушних фотографија у Единбургу (Шкотска) пронашао фотографије урађене из ваздуха, пред крај рата, када је Јасеновац прелетала средоземна савезничка ескадрила за ваздушно извиђање.

Ови снимци јасно показују да су масовне гробнице постојале на подручју Градине, односно са друге стране Саве. На снимцима се такође види и ромско гробље, али и сви објекти у склопу логора који су касније срушени и уништени, када су усташе решиле да се повуку крајем априла 1945. пред надирањем Титових партизана.

Амерички пилот 15. извиђачке ескадриле није имао задатак да сними логор, већ је у јануару 1945. снимао железничку пругу и станицу код Новске, као и мост преко Саве недалеко од Јасеновца. Током тог лета надлетео је и на логор, па је и њега успут снимио, иако савезници тада нису знали да је у питању монструозно мучилиште и губилиште. На идентичан начин савезнички извиђачки авиони нешто пре тога случајно су снимили и нацистички логор у Аушвицу.

Савезничка средоземна ескадрила је под мало другачијим именом формирана 1943. године, после немачког и италијанског пораза у Северној Африци. Пошто су савезници освојили Сицилију и јужну Италију, ескадрила се преселила из Северне Африке у јужну Италију и главне базе формирала у Барију и Фођији. Осим што су авионима уништавали непријатељске индустријске центре, снимали су и потенцијалне циљеве у Немачкој, Пољској, Чехословачкој и Југославији. За две године летења, начињено је на стотине хиљада снимака из ваздуха.

ЗЛОЧИН САМ СЕБЕ "ИСПЛАТИО"

На савезничким фотографијама из ваздуха види се да логораши стално нешто утоварују и истоварују. Горан Хутинец каже да су они коришћени за робовски рад, па је тако логор сам себе издржавао. Највише њих радило је на пољопривредним парцелама или у шуми.

- Тамо су чињени злочини који су сами себе финансијски "исплатили", а крађа имовине од новопристиглих жртава била је додатна "зарада" - закључује Хутинец.

ГРОБНИЦЕ ПРЕКОПАВАНЕ

Месец дана пошто су снимци настали, усташе су прекопале део гробница, извадиле посмртне остатке жртава и затрпале та места. Циљ је био да се убију сви затвореници који су се, у јануару 1945. године, нашли ту, а да се сам логор сруши и запали. Делимично су у томе и успели, јер је срушена главна зграда, а на подручју Градине су биле масовне ликвидације логораша, превасходно Срба, Јевреја и Рома.

У гробницама у којима су уништавани и паљени докази, према речима др Хутинеца, сигурно су остали пепео и фрагменти посмртних остатака.

- Усташе нису стигле све да униште и у Доњој Градини се сигурно може свашта открити - каже Хутинец.

- Током шездесетих година 20. века само један одсто терена је истражен. Сондирање је извршено на више места, а тамо где су детектоване кости копано је. Ископано је укупно око 100 квадратних метара, од 9.000, на колико се Градина простире, а са Уштицом има више од 10.000.

Као могући проблем овај историчар види то што се део некада јединственог логорског комплекса данас налази у Хрватској (Јасеновац), а део у БиХ, односно Републици Српској (Доња Градина) и што, како је већ констатовано, она нема обавезу да поштује налог ИХРА.

- Волео бих да у том смислу буде сарадње између две земље, али сам скептичан, јер су се још у социјалистичкој Југославији свађали око тога ко ће морати више да плати, па је највећи део терена остао неистражен. Без прекограничне сарадње неће се далеко стићи - коментарише наш саговорник, додајући да се више од половине трагова, односно масовних гробница, налази управо у Доњој Градини, која је била главно јасеновачко стратиште.

Један од задатака који је стручни тим ИХРЕ поставио у вези са Јасеновцем јесте и да се званичнем путем покуша доћи до података о рођењу и смрти жртава. Ово ће бити тешко изводиво, сматра наш саговорник, уколико се не промени хрватски закон о матичним књигама, по ком су подаци у њима заштићени 100 година од настанка. То значи да историчари морају да чекају још две деценије за оне који су рођени за време рата, односно неку годину мање за оне рођене пред рат. А управо је у групи деце и младих до 20 година број жртава у НДХ највећа непознаница. Зато већ неко време траје притисак стручњака да се закон о матичним књигама промени.

"ЗАПОСЛЕНО" ПРЕКО 2.000 УСТАША

У систему јасеновачких логора, односно у "усташкој обрани", било је запослено око 2.000 људи, што је откривено на основу исплатне листе с почетка 1945. Они су били лоцирани на различитим тачкама, а у самој Циглани било их је око 70. Неки су, потврђује Хутинец, учествовали у борбама, на пример када су се водиле борбе за Бањалуку.

ПАКЛЕНА ИДЕНТИФИКАЦИЈА

- Највећи је проблем идентификовати тадашњу децу, то је било тешко и после рата на основу сведочења комшија, који се нису сећали имена малишана или су се сећали погрешно, па је то уносило забуну. У списковима су се могли видети подаци са презименом и одредницом нпр. "дечак", али без имена. Други проблем је недостатак података о трансферима логораша.

Рецимо, постојао је један транспорт Јевреја за Аушвиц, из ког су неки вагони искључени у Јасеновцу, али се не зна, осим 20 имена, ко је био у њима пошто су се током вожње људи премештали и спајали са ближњима. Или, на пример, има података да је неко заточен у Лепоглави, али не и да је пребачен у Јасеновац или други логор, па се не зна где је тачно умро - каже наш саговорник.

Управо због свега тога никада неће бити могуће потпуно лоцирати све жртве, али је загребачки историчар убеђен да би у малим архивама могли постојати важни трагови, који би, упоређени са исказима сведока после рата, довели до прецизнијих података.

- Држава би коначно морала нешто и да инвестира у овај посао, а инвестиција нема још од шездесетих. Оно што је данас музеј у Јасеновцу требало је да буде тек управна зграда, а музеј да се направи од тадашње школе. До тога никада није дошло. Држава је њиховим кустосима, поред свих послова које имају, препустила и идентификацију жртава - објашњава Хутинец.

РАДИ СЕ РЕКОНСТРУКЦИЈА

Ипак, како каже, кустоси са Спомен-подручја Јасеновац почели су да раде виртуелну реконструкцију некадашњег изгледа логора. У томе ће им помоћи и серије ваздушних снимака које је наш саговорник открио у Единбуршком архиву.

- На њима се тачно види где су биле масовне гробнице, како по удубљењима, тако и по разлици у вегетацији између тих површина и околине. Због великог броја људских остатака, мења се хемијски састав тла, па се дешава да трава не расте истовремено као у околини. Такође, на фотографијама из априла 1945. види се да се диже дим са ломача, на којима су спаљивани лешеви.

Види се и место православне цркве у Јасеновцу, која је срушена и подигнута гаража за моторизовану јединицу, која је јурила одбегле логораше.

У логор НДХ довожени вагонима

На дан 16. априла 1945. све зграде у логору биле су целе, па се тачно може лоцирати шта су усташе при повлачењу срушиле. Такође су нетачне тврдње да је највише логораша погинуло приликом савезничког бомбардовања, јер се на снимцима види и да бараке са логорашима, за разлику од других зграда, нису гађане - објашњава наш саговорник.

Додаје и да је видљиво како се прстен бункера и осматрачница ширио око самог места и логора на око километар и по. Он верује да би и на тим местима требало вршити ископавања.

КУЛТУРА СЕЋАЊА

Напредак у спровођењу важних мера у Јасеновцу ојачаће његову улогу као истинског места сећања, дијалога и инклузивности - поручује генерална секретарка Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА) Кетрин Мејер.

Мејерова је реаговала одговарајући на питања нашег листа око тога шта се сада очекује од званичног Загреба у вези са захтевом да се Јасеновац и споменик "Камени цвет" упишу на Унескову листу светске културне баштине, обаве потребна ископавања, као и да се ово место на одговарајући начин заштити и представи. Нагласила је и шта се сада очекује од Загреба који председава ИХРА до марта следеће године:

- Са хрватским акционим планом за Спомен-подручје Јасеновац то сада постаје стварност - нагласила је Мејерова и похвалила намере Хрватске, што оставља наду да ће захтевани процес ипак бити спроведен. (Г. Ч.)

Аутор: В. Црњански-Спасојевић
Извор: Вечерње новости
Објављено: 10.12.2023.