Видомир Шалипур (1970-1999) је био учесник рата на Косову и Метохији крајем 1990-их година, када су албански терористи и војска Републике Албаније, касније и НАТО пакт напали јужну српску покрајину и тако извшрили агресију. Видомир је био командант специјалне полицијске јединице "Муње", по којој је и он добио надимак.

Остаће упамћен као прави јунак, који је увек ишао први у акцију испред својих бораца. Није се плашио смрти, нити се повлачио, чак и када је рањаван. Албанске власти су чак расписале награду за његову главу од 500.000 немачких марака, јер је био страх и трепет за шиптарске криминалце.

Оставио је иза себе жену и два сина. Погинуо је на борбеном задатку док је његова супруга била у поодмаклој трудноћи са другим дететом.

БИОГРАФИЈА

Видомир Шалипур, од оца Ненада и мајке Рајке, родио се 30. августа 1970. године у Прибоју (Србија). Основну школу је завршио у селу Добриловци, где је и одрастао. Његови родитељи поред њега имају још три сина: Милутина, Владана и Станка.

Након завршене средње школе Видомир је отишао на одлсужење редовног војног рока крајем 1989. године. Војна полиција у сплитској касарни. Тамо је прошао обуку и добио признање као најбољи у класи. Чак су му претпостављени нудили да остане и да се професионално активира. Није био вољан јер је видео да се социјалистичка Југославија распада.

По повратку у Прибој био је неко време без посла, а онда отишао у Земун, где је прошао обуку за полицајца. Тако је добио запослење у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, те је распоређен у Пећ, у Метохији. Тамо је основана посебна јединица полиције под називом "Муње", а један од командира "Муња" био је управо Видомир Шалипур, који је добио надимак по својој јединици.

Оженио је 1996. године девојку Снежану Костић, која му је наредне године родила сина Петра. Живели су у Пећи, до почетка бомбардовања Србије и Црне Горе, када их је Видомир преселио у Прибој. Супруга Снежана је у моменту Видомирове погибије била у поодмаклој трудноћи са другим мушким дететом, које је постало недоношче. Родио се дан после Видомирове сахране и дали су му име по оцу.

РАТНИ ДАНИ

Јединица "Муње", где је Видомир био командант имала је задатак да шитии цивиле у рејону Пећи, од албанских терориста, које су због близине границе често упадале на Метохију и тако убијале Србе и неалбанце... пљачкале, палиле српспку имовину и православне светиње.

Тако да је Видомир Шалипур од почетка 1998. године па до своје погибије учествовао у свим акцијама своје херојске јединице "Муње". У једној акцији чишћења албанских терористичких банди био је рањен у рејону Дреновца, код манстира Високи Дечани. И поред тога што је рањен он није остављао своју пушку, већ је наставио борбу.

У селу Прилеп, недалего града Пећи, шиптарски терористи из тзв. ОВК су почели да праве утврђења и митраљеска гнезда, па су припадници "Муња" послати да то униште. Тако је и било. После вишечасовних жестоких борби "Муње" су пробиле линију и разбиле албанске терористичке снаге.

Шалипур је учествовао још у ослобађању Лођа, када су албански терористи унаказили тело његових колега: Срђана Перовића и Миле Рајковића. Од његовог имена су албанске вође дрхтале.

СМРТ И САХРАНА

Шиптарски терористи су расписали велику новчану награду за главу Видомирова Шалипура на пола милиона (тадашњих) немачких марака, јер је био страх и трепет за њих. Тако су му направили заседу код села Радевац близу Пећи.

Албански терористи из тзв. Ослободилачке Војске Косова напали су један полицијски пункт код Пећи 8. априла 1999. године. У том моменту Видомир Шалипур је тада био у џипу, па је успео преко радио везе да ухвати њихов разговор. Не чекајући ни минута одмах је кренио да помогне својим колегама. Тако је постао лака мета, јер су припадници тзв. ОВК испалили зољу (РБР) на његово возило и тешко га ранили. А мало касније је рафалом из калашњикова докрајчен од терористе Авни Елезаја из Затре.

Његове колеге и претрпостављени су информацију о његовој погибији дуго чували од јавности, да не би пао морал у народу. Дан 8. април је проглашен Даном жалости у пећкој полицији, а његово тело је уз почасну стражу пребачено у Прибој, где је Видомир сахрањен 11. априла 1999. године.

ЗАОСТАВШТИНА

Постхумно је Видомир Шалипут одликован од Врховне команде СР Југославије са Орденом заслуге у области одбране и безбедности I степена.

Драгослав М. Брновић из Пећи је опјевао Видомира Шалипура и његово јуначко дјело на гуслама. Ту пјесму "Јунацима име не умире" можете прочитати ОВДЕ.