У 80. емисији Разбуђивање гостовао је Саша Шајкић звани Шајка, припадник елитне јединице Србске војске који је учествовао крајем деведесетих година 20. века у борбеним дејствима на Косову и Метохији

Саша Шајкић је рођен 1973. године у селу расинском селу Витошевац код Ражња. Након Војне гимназије уписује и дипломирао је на Војној академији у Београду. Од младости се бавио борилачким спортовима.

Постао је у августу 1997. године припадник 72. бригаде ВЈ, јединица за специјалне намене. Прошао је ригорозну селекцију, где је дошао у друштво момака који су увек спремни и позитивно дрски.

Средином 1998. када су се оружане борбе са албанским терористичким бандама из Окупаторске војске Косова увелико распламсавале у рат, Шајкић долази са својим саборцима у јужну србску покрајину са циљем извршавања борбених задатака. До краја те године његов батаљон "Соколови" је имао одличне резултате у чишћењу ШТС, што је довело до десетковања терориста, у коме су преживели масовно побегли у матицу Албанију на прегруписавање.

Већ 23. марта 1999. након што су пропали преговори у Рамбујеу између Владе Србије и представника албанске националне заједнице, НАТО пакт започиње агресију на СР Југославију тј. варварско бомбардовање Србије и Црне Горе. Мало касније из правца Албанске Републике креће копнена инвазија, коју су сем ШТС чинили и припадници регуларне Војске Албаније, амерички маринци, британски САС-овци, норвешки командоси,  разни страни плаћеници. Била је то "Операција Стрела".

Први део ове навале је кренуо 9. априла 1999. на Велики петак у зони Јуничких планина, недалеко карауле Кошаре. Како малобројни граничари ВЈ и припадници 125. бригаде нису могли да издрже нападе у таласима далеко бројнијег непријатеља, то је команда Приштинског корпуса послала и делове 72. бригаде, како би се напад зауставио и повратили изгубљени положаји. У тим операцијама је учествовао и Шајкић који је навео и имена својих погинулих сабораца.

Месец дана касније, када је "Стрела 1" заустављена, у долини Белог Дрима креће "Стрела 2"... познато као Бој на Паштрику. И ту су "Соколови" показали да не одступају, док су се ШТС повлачили у нереду и паници, иако су имали велику помоћ из ваздуха - америчке и енглеске бомбардере.

Сви Шајкићеви саборци су са неверицом дочекали Кумановски (не)споразум и са великом горчином. Тада су се администрација Републике Србије и оружане формације СР Југославије повукли у остале делове земље, ван Космета.

Двадесетак година касније Шајкић је добио жељу да напише роман, првенствено због погинулих сабораца, да њима узида споменик. Књига је објављена 2024. под називом "ДА СЕ НЕ ПОЗДРАВЉАМО". Од сабораца је добио похвале и то му много значи. Кренуле су и промоције, а саму књигу купују и људи који нису српске националности: Мађари, Русини, Румуни, Хрвати, Словаци... Књига се може купити на ФБ страници "Knjizara Otadzbina".

Ипак, његова најдража промоција била је у школи коју похађа његов син. Ту је пред вршњацима његовог дечака причао о свом борбеном путу.