Са Паштрика гром се чује,
Српкињицу језа хвата,
црне слутње сад се множе:
"Где је ноћас брат мој Боже?"  

Тражи сеја брата свога,
дозива га гласом својим:
"Где си брате, где си дико?
Знаш ли да се много бојим?"  

Тад кроз густе шуме мрачне
голуб сестри носи слику:
"Не бој ми се, мила сејо,
браним Српство на Паштрику!"  

Иза слике две су речи,
крвљу брата исписане,
морао је јунак српски
на Паштрику да остане.

 

Имала си сејо брата,
сад крваву чуваш слику,
ускоро ће кренут' Срби
са заставом ка Паштрику!

Написа: Милутин Попадић, свештеник СПЦ
26. маја 2020.

Стихови су посвећени дивјунацима из Призренске 549. моторизоване бригаде "Цар Душан Силни", који су крајем маја и почетком јуна 1999. године током 78-дневне НАТО агресије и варварског бомбардовања Србије и Црне Горе своје животе уграђивали у темеље наше слободе.