Европска Унија - пиџама и одело - www.zlocininadsrbima.com

17. јун 2014.


Европска Унија - пиџама и одело


Европска Унија једна од највећих заблуда сиромашних народа и држава из Источне и Југоисточне Европе. Направљена са циљем пљачкања тзв. средњег сталежа и претварања истог у сиромашан сталеж.

„Живот је синусоида, у коме долази стално до цикличних промена тј. понављања“

Сећам се 1970-их година у Југославији где сам и рођен какав је само напредак био. Држава је имала средства, додуше позајмљена од ММФ и Светске Банке (тада нисам ни био свестан колико ће нас то скупо коштати, 30-40 година касније), а те кредите је улагала у изградњу инфраструктуре и подизања фабрика односно индустријализације. Међутим, као и у свакој балканској причи мора нешто да крене наопако. А то је неконтролисан одлазак тј. миграција становништва са села у градове.

Села су увелико пустошила, светлосном брзином. Док су се села смањивала и пропадала. Градови тада цветали, јер су нудили лагодан живот. Нудили су један слободан у недељи, а касније чак и два односно викенд. Нудили су годишње одморе, отприлике 35 дана годишње. Нудили су одличну здравствену заштиту и разне видове забаве. Све то није било скоро никада заступљено на селу. Зато се и десило то што нам се десило. Ретко ко је био свестан процеса и последица дерурализације.

Средином 1980-их година, чак и у градовима долази до велике моралне кризе из које је настала и економска криза. Отуђени народ који је прешао из села у градове после Другог светског рата почео је да страховито губи контакт прво са својим завичајем, а онда и са својом породицом, кумовима и пријатељима. Десило се и то да отуђење од Бога и Цркве доноси нове невоље.

Почетком 1990-их долази до коначног зближавања политике и економије већине западноевропских држава које су 7. фебруара 1992. у Мастрихту, на југу Холандије потписале Уговор о оснивању Европске Уније, који је ступио на снагу новембра 1993. године.

Тих година су на Западном Балкану трајали ратови односно СФР Југославија се распадала. Првобитно су 25. јуна 1991. СР Словенија и СР Хрватска прогласиле независност, која им је од ЕУ призната тек 15. јануара 1992. А тада најављено је признавање СР Босне и Херцеговине и СР Македоније. 28. априла 1992. на Жабљаку је проглашен нови Устав (треће) СР Југославије од две бивше чланице СФРЈ – Србија и Црна Гора. Чим је СРЈ проглашена, одмах су јој уведене тешке санкције, на извоз, увоз, спорт, културу, на све!

Током последње деценије 20. века све бивше републике СФРЈ, а највише Србија (јер је најдуже била оптерећена санкцијама и ратовима) су буквално опустошили. Након свих тих ратова и санкција, дешава се све више спомињање у медијима појма Европске Уније. Сиромашни и обезглављени грађани на балканском простору уистину не схватају баш најбоље те појмове. Разлог можда и највише лежи у томе, што преко медија добијају најчешће искривљену слику где се појам ЕУ никада не ставља у негативан контекст, напротив, све сами хвалоспеви.

Живећи на овом нашем балканском поднебљу мало ко је и био свестан, да хтели ми то или не, ЕУ ће сама доћи код нас и по нас. Не зато што су дарежљиви, нити што нас воле, већ зато што желе управо да нас осиромаше, покраду односно опљачкају и то све на фин начин, у рукавицама што би рекли.

Много људи у Србији, који претходних година нису путовали, што због санкција, виза, неимаштине нису ни видели „сласти“ Европске Уније. Онај ко је и скупио неку цркавицу, па отишао у Грчку током летњих месеци није могао да стекне реалну слику о томе шта је заправо Европска Унија. Зашто? Па зато што годишњи одмор и живот у ЕУ није исто. Небо и земља што кажу. Можда најбољи пример осликавају Бугарска и Словенија. Званично је Словенија примљена под скуте „Великог брата“ 2004. године, прилично осиромашена претходних година, иако је рат због распада СФРЈ код њих трајао једва 2 недеље 1991. године. Санкције нису имали. Задњих година увелико их дрма криза... све је кулминирало крајем 2012. када су избили велики социјални немири. У Бугарској до почетка 1990-их људи су имали колико-толико посла и живели од свог рада – скоромно. Дешавало се да долазе у СФРЈ тражећи посла. Ми смо били за њих „Запад“. Иако је 2007. Бугарска примљена у чланство ЕУ и данас Бугари долазе у Србију тражећи посао. Где је онда то благостање? Зар по логиоци ствари не би ми требали ићи код њих.

Државно руководство Србије, тачније њен тадашњи председник Борис Тадић је 7. новембра 2007. потписао Споразум о придруживању Србије ЕУ. Иако би било логично да та одлука буде ратификована референдумом, да се грађани Србије директно изјасне о тој идеји. Но, газде ЕУ нису желеле да се упуштају у такву авантуру, јер велико питање је какав би шамар добила ЕУ ако грађани Србије се изјасне да не желе бити део „европске породице“. Зато су то препустили својим лобистима Борису Тадићу и Млађану Динкићу.

Али гледајући живот обичних људи, који живе у тим „срећним и богатим“ земљама, човек схвата онда праву слику о ЕУ. Они наши Срби који живе у земљама ЕУ нису баш превише одушевљени стањем у тим државама, тачније својим положајем у тој друштвеној лествици. Пошто су тамо „дођоши“, да би било шта успели морају узети кредит. Зна се ко увек има пара и ко вам нуди кредит – банке! Банака имате у ЕУ на сваком ћошку. Нуде вам кредит за ауто у почетку, после за кућу, онда за школовање деце и др. Што значи да морате да радите више од домаћег становништва. Ако домаћи радник ради 8 сати дневено односно 40 сати недељно, ви морате да радите 10-12 сати дневно односно бар 65 сати недељно. У почетку су вам и мале дневнице, јер нико неће радника без препоруке, а још ако не знате језик, то су додатни проблеми. Радећи тим темпом, од 65 до 70 сати недељно зарађујете паре, али чак и немате то када и где да потрошите, јер радите за отплату кредита.

У Србији је такво стање све више присутно последњих 12 година. Читав систем је направљен да вам се омча не скида са врата. Напротив, све више и више се стеже, док вас не удави.

Наш човек жељан пара и лагодног живота, о коме је слушао од својих родитеља, пита свог другара који се вратио из ЕУ, а провео је тамо 10 година, да га посаветује шта да понесе тамо, шта ће му требати. Овај му у једној реченици искрено рече:

 

- "Само пиџаму и радно одело!“.

 

 

Томислав Ковач
24.10.2013.





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 3268  пута
Број гласова: 15


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Европљани жмуре на сплитску "Лору" и гурају у заборав

Отимачина српских пензија у Хрватској добила међународни легитимитет

Егзодус Срба из Хрватске и даље траје

Диплому из Србије европска Хрватска не признаје

Системско-лажовска песма која је погодила суштину

Јован Радивојевић: Свесни смо да у Вуковару нисмо пожељни

Граничари у гаћама




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Колинда као (ш)пијун англо-саксонске политике
Објављено: 3. septembar 2019.     Има 559 прегледа и 20 гласова.

Спортски резултати Салета Ђорђевића више нису битни
Објављено: 3. avgust 2019.     Има 1019 прегледа и 35 гласова.

Зашто им помажете? Да, баш ви! Зашто им помажете?!
Објављено: 15. maj 2016.     Има 1153 прегледа и 33 гласова.

Аутошовинизам: Прича из Вуковара
Објављено: 28. novembar 2019.     Има 1184 прегледа и 60 гласова.

Револуција и рат који су изменили свет: Сто година правих лажи
Објављено: 8. novembar 2017.     Има 1328 прегледа и 32 гласова.





















Skip Navigation Links