2009. године на интернету је увелико заживела "српска" википедија. Намерно стављам наводнике код српска, јер то нажалости није српска, пре би се рекло да је википедија Србије. Што ће рећи да се поштује та нека званичност. Поједини чланови те "српске" википедије, а данас наши уредници су активно писали чланке, мислећи да раде једну праву ствар. Донекле јесу били у праву. Сав посао око писања тих чланака, као и на свим другим википедијама био је волонтерски, односно неплаћен. Највише се писало чланака о ратовима, односно страдањима Срба у Другом светском рату, као и ратовима 1990-их и распаду СФРЈ.
Одређеном броју адимистратора "српске" википедије, који су чинили већину, самим тиме су имали и велика овлашћења да одеђују какви ће бити чланци. Никако није могао да прође чланак нпр. за "Олују" или "Бљесак", ако напишете да су то биле злочиначке агресије хрватске војске. У питању је била, опет наглашавам "српска", а не српско-хрватска, хрватска, енглеска, немачка, америчка, францука, или пак холандска википедија, па да вам неко онако англо-саксонски лупи шамар зато што пишете неистине. Треба да верујете њиховим плаћеним медијима, а не својим очима и ушима, односно све оно што сте доживели 1990-их бежећи испред помахниталих бојовника, који су по наређењу Фрање Туђмана, а одобрењу Лондона, Вашингтона и Ватикана, прогонили српску нејач маја, односно августа 1995. године. Чланци су морали бити промењени, исто као што званични Београд је после 2000. године направио радикални заокрет према Србима западно од Дрине, или јужно од Ибра и Копаоника. Додуше, ни они који су нас водили пре 2000. нису превише марили за исте људе и територије.
Почело се писати на неким другим сајтовима о овој тематици у периоду од 2010. до 2013. године, који су имали донекле изграђену националну свест, али није дуго потрајало. На једном сајту се није свидео начин рада, а на другом уплитање дневно-политичких тема или пуке борба за власт у комплетан рад сајта. Тако је средином 2013. дошло до великог разочарења, али не и од одустајања целе приче. Напротив, смишљало се како да се настави рад. Стизале су понуде од других администратора сајтова, јер се видело да се ради о великим радницима, са смислом и стилом за писање. Но, како је постојао тај страх из претходних лоших искустава, то се ипак нико од наших садашњих уредника није одлучио на такви понуду.
Али зато се родила једна идеја, а то је прављење сајта који ће заиста окупити све оно што треба да има један овакав сајт.
Прво, тематика је итекако неопходна, тим пре што приче о злочинима и страдањима Срба наши основци и средњошколци уче у пар лекција читанке о историји где су многе ствари намерно прећутане или штуро објашњене.
Друго, оваквих сајтова, који прате овакву темактику за сада има неколико, око 30-ак. Али ни то није довољно, напротив, треба да их има 300-400 најмање, јер је циљ створити људима национану свест на прави начин. У нас Срба, нажалост национална свест је јако слабо развијена и изражена, хтели ми то себи да признамо или не. Разлога има више, а то је пресвега утицај југославенства и братства и једниства које нам је деценијама у СФРЈ наметано, а друго војнички порази у договореним ратовима 1990-их на простору бивше Југославије. Трећи, али свакако незанемарив разлог јесте што постоје поједине групе и појединци у нашем друштву који се партиотизмом баве из користи. Машу заставама, имају национална обележија, често бучу, галаме, спремни су чак и на инциденте и др. Што свакако одбија праве националисте да им приђу јер све акције одређују "вође група".
Крајем 2013. године после пар неформалих састанака наших уредника је донета одлука да се у реализацију овог пројекта мора ући што пре. Тако је и било. Па је после дуго времена писања чланака и муке око прављења сајта, 15. јула 2014. године се појавио наш сајт упечатљивог имена: www.zlocininadsrbima.com
Наша жеља је да поред ширења истине, ширимо идеју саборности међу Србљем, управо са циљем развијања националне свести и достојанства нашег народа на прави начин, јер се последњих година национала свест и достојанство жестоко напада и урушава. Свака прича која се не тиче политике и борбе за власт на директан и индиректан начин код нас је добродошла.
Аутор: Томислав Ковач