Одлазак у легенду: Преминуо др Милорад Екмечић - www.zlocininadsrbima.com

   

29. август 2015.


ОДЛАЗАК У ЛЕГЕНДУ: ПРЕМИНУО ДР МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ


Академик проф. др Милорад Екмечић је после краће болести преминуо у Клиничком Центру Београд у 88. години живота.

Како СХ сазнаје Милорад Екмечић из здравствених разлога није био у прилици да буде у Пребиловцима на освештању храма Васкресења у Пребиловцима, али гледајући директан ТВ пренос потресао се када је на паноу жртава угледао слику свог оца Илије.

Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947. године, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломирао 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.

Докторску дисертацију „Устанак у Босни 1875—1878.“ одбранио је на Свеучилишту у Загребу 1958. и она је до сада доживела три издања и непотпун превод на немачки језик (у издању Института за историју југоисточне Европе у Грацу).

Након специјализације у Принстону (САД) од годину дана, наставио са радом на Филозофском факултету у Сарајеву све до избијања грађанског рата 1992. године.

У мају 1992. ухапшен је од стране муслиманских „Зелених беретки“ заједно са породицом, пуштен у кућни притвор (из основне школе Вратник), успео да тајно пребегне на територију Републике Српске. Након тога је од септембра 1992. до пензионисања 1. октобра 1994. био редовни професор Филозофског факултета у Београду.

За дописног члана Академије наука и умјетности БиХ изабран 1973. а за редовног 1981. године. Члан Српске академије наука и уметности ван радог састава постао 16. новембра 1978; у радни састав преведен 1. јула 1992. године. Дописни члан је и Академије наука и умјетности Црне Горе од 1993, као и члан ван радног састава Академије наука и умјетности Републике Српске од 1996. године. Милорад Екмечић је члан Сената Републике Српске у другом сазиву од 2009. године.

Предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић одликовао га је 1. новембра 2010. године Орденом части са златним зрацима.Добитник је Кочићеве награде 2004. децембра 2011. добио је Орден Светог Саве.

Време и место сахране биће накнадно саопштени.

 

 

Извор: Слободна Херцеговина
29.8.2015.

 







Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1,815  пута
Број гласова: 14


Tags:

ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Међугорје не позива на покајање

Херцеговачка Академија у Београду 8. јуна 2015. посвећена обнови храма у Пребиловцима

Извештај из Пребиловаца 6.8.2016

Приче мајки из Пребиловаца

Хрватима са посветом

Фондација за Јасеновац и Холокауст обиљежила страдање Срба, Јевреја и Рома у НДХ

Дечји плач из бездана херцеговачких јама




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од наших аутора:

Фалсификат историје на Гаравичком споменику или Где станује срамота Алмира Куртовића?
Објављено: 14.05.2026.     Има 129 прегледа и 10 гласова.

Тајна Котор јаме код Никшића
Објављено: 27.04.2026.     Има 188 прегледа и 5 гласова.

Датум који опомиње: 10. април
Објављено: 10.04.2026.     Има 197 прегледа и 5 гласова.

Партија (ни)је светиња
Објављено: 12.01.2026.     Има 290 прегледа и 0 гласова.

Сарајевска колона живих и мртвих - 30 година касније
Објављено: 20.02.2026.     Има 345 прегледа и 5 гласова.

Сарајевски пуцањ који није одјекнуо Европом
Објављено: 01.03.2026.     Има 387 прегледа и 5 гласова.

Зашто кријете од потомака наша страдања 1990-их година?
Објављено: 19.12.2025.     Има 517 прегледа и 5 гласова.

Кад гуја покаже језик: Тони Цетински оказао концерт у Новом Саду 8. марта
Објављено: 08.03.2026.     Има 554 прегледа и 15 гласова.



Skip Navigation Links