Одлазак у легенду: Преминуо др Милорад Екмечић - www.zlocininadsrbima.com

   

29. август 2015.


ОДЛАЗАК У ЛЕГЕНДУ: ПРЕМИНУО ДР МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ


Академик проф. др Милорад Екмечић је после краће болести преминуо у Клиничком Центру Београд у 88. години живота.

Како СХ сазнаје Милорад Екмечић из здравствених разлога није био у прилици да буде у Пребиловцима на освештању храма Васкресења у Пребиловцима, али гледајући директан ТВ пренос потресао се када је на паноу жртава угледао слику свог оца Илије.

Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947. године, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломирао 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.

Докторску дисертацију „Устанак у Босни 1875—1878.“ одбранио је на Свеучилишту у Загребу 1958. и она је до сада доживела три издања и непотпун превод на немачки језик (у издању Института за историју југоисточне Европе у Грацу).

Након специјализације у Принстону (САД) од годину дана, наставио са радом на Филозофском факултету у Сарајеву све до избијања грађанског рата 1992. године.

У мају 1992. ухапшен је од стране муслиманских „Зелених беретки“ заједно са породицом, пуштен у кућни притвор (из основне школе Вратник), успео да тајно пребегне на територију Републике Српске. Након тога је од септембра 1992. до пензионисања 1. октобра 1994. био редовни професор Филозофског факултета у Београду.

За дописног члана Академије наука и умјетности БиХ изабран 1973. а за редовног 1981. године. Члан Српске академије наука и уметности ван радог састава постао 16. новембра 1978; у радни састав преведен 1. јула 1992. године. Дописни члан је и Академије наука и умјетности Црне Горе од 1993, као и члан ван радног састава Академије наука и умјетности Републике Српске од 1996. године. Милорад Екмечић је члан Сената Републике Српске у другом сазиву од 2009. године.

Предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић одликовао га је 1. новембра 2010. године Орденом части са златним зрацима.Добитник је Кочићеве награде 2004. децембра 2011. добио је Орден Светог Саве.

Време и место сахране биће накнадно саопштени.

 

 

Извор: Слободна Херцеговина
29.8.2015.

 







Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1,671  пута
Број гласова: 14


Tags:

ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Приче мајки из Пребиловаца

Најава: Молитвено сјећање за великомученике јулско-августовских усташких покоља у НДХ биће у Београду 06.08.2021

Хрватима са посветом

Слово Милорада Екмечића у Пребиловцима 24. новембра 1990. године

Пребиловци: Место српског васкрса

Чапљина 2024: Пребиловци су мали Јасеновац

Страдање Срба - наша освета је љубав




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од наших аутора:

Разоткривање: Какве везе имају сарајевски Хаџићи са Палестином
Објављено: 21.09.2025.     Има 322 прегледа и 5 гласова.

Песме о Титу
Објављено: 16.09.2025.     Има 350 прегледа и 5 гласова.

Тајне рушевине православне цркве у Притоци код Бихаћа
Објављено: 31.08.2025.     Има 395 прегледа и 5 гласова.

Загреб 2025: Концерт који отвара очи
Објављено: 08.07.2025.     Има 529 прегледа и 0 гласова.

Манипулације и лажи: Хегемонија Срба у Југославији
Објављено: 28.08.2025.     Има 556 прегледа и 5 гласова.

Умро je Ивaн Звонимир Чичaк (1947-2024)
Објављено: 08.11.2024.     Има 651 прегледа и 5 гласова.

Одговор Милану Протићу о томе ко је посвађао Србе и Хрвате
Објављено: 15.08.2025.     Има 656 прегледа и 0 гласова.

Тамна страна ткз. Домовинског рата: Сплитске деложације 1990-их
Објављено: 13.11.2024.     Има 658 прегледа и 5 гласова.



Skip Navigation Links