Хрватска се опет окреће ХДЗ и екстремизму - www.zlocininadsrbima.com

8. август 2014.


Хрватска се опет окреће ХДЗ и екстремизму


Обележавање 19 година од акције „Олуја“ у Книну, показало је, овога пута отвореније и јасније него икада до сада, да Хрватска и даље узмиче пред екстремном десницом и усташтвом. Како се догађаји одвијају, више је него јасно да ће на следећим изборима ХДЗ преузети власт на свим нивоима. Чак и председничком.

Знали су Иво Јосиповић и Зоран Милановић шта их је прошлог уторка чекало у Книну, на обележавању Дана домовинске захвалности, прослави „Олује“, али тамо је морало да се иде. Били су у мат позицији: останак у Загребу тог дана био би протумачен као врхунац издаје националне ствари, одлазак у Книн значио је велико понижење на јавној сцени. То се и догодило.


Понижење у Книну 5. августа 2014: премијер Милановић и  председник Јосиповић извиждани
 

 

СВЕ ЈАСНИЈА ПОДЕЛА

Јосиповића и Милановића извиждали су у Книну горе неко Здравка Мамића на Максимиру. Јосиповић је некако и привео свој говор крају, док се у Милановићевом случају само нагађало шта је хтео да каже, јер су звиждуци и галама били јачи од постављеног разгласа. Државна прослава у Книну, ту више нема никакве дилеме, постаје место све дубље поделе Хрватске на ону левичарску, шта год то у њиховом случају значило, коју представљају Јосиповић и Милановић, и Хрватску која се клања пред десном реториком, живи у мржњи и нетолеранцији према свему што је различито у националном, верском и културном смислу, мада је та врста набоја с протеривањем Срба доживела трансформацију: нишан је усмерен ка остацима антифашистичке Хрватске.


Ова подела постаје све чистија, јаснија, политички изрезбарена до танчина. Вододелница је однос према Независној Држави Хрватској, иако се ту избегава представа за јавност уз потпуно подигнуте завесе па је место „очитовања“ Јосип Броз Тито. То је мање ризично. Јосиповић и Милановић држе да је Броз био херој, најзначајнија личност у историји Хрвата, човек без чијег покрета (комунистичко-партизанског) Хрватске као државе данас не би било, док је за ХДЗ Тито ратни злочинац, убица, диктатор.

Председника и премијера Хрватске у Книну је дочекало неколико хиљада Хрвата, од којих ће најмање 90 одсто на следећим изборима − председничким или парламентарним, свеједно је − гласати за ХДЗ. Био је то уводни тренинг, на локалу, увертира предизборне кампање за избор председника Хрватске, који се одржава догодине. Главна звезда книнске прославе беше једна жена која у овом часу у Хрватској нема ниједну функцију у државном апарату. Дакле, обичан грађанин. Ради се о Колинди Грабар Китаровић, кандидату ХДЗ-а за председника, жени која у хрватском бирачком телу за својим противкандидатом, Јосиповићем (наравно, он ће се кандидовати за други мандат) заостаје свега 10 до 15 одсто, што је заиста надокнадиво имамо ли у виду чињеницу да се госпођа Китаровић као кандидат за председника у јавности почела појављивати тек пре десетак дана.

 

 

ГОТОВИНА И КОЛИНДА

Анте Готовина, ван сваке сумње најпопуларнији хрватски генерал, ове године није био у Книну. Остао је код куће и тај гест могао би да се протумачи као благо приближавање Јосиповићу и Милановићу да се два дана раније није догодило нешто друго: Готовина је на свом броду (узгаја туне у Муртерском мору) угостио Колинду Грабар. Посета јесте била приватног карактера, али фотографије снимљене на том дружењу, објављене у „Вечерњем листу“, јасно говоре да је генералу било важно да јавност сазна за његов сусрет с Колиндом. Уосталом, није дотична госпођа ишла да види како се узгајају рибе, већ да покупи додатне поене у јавности. Опште је познато да Готовина ужива велику популарност у хрватском друштву, и у оном делу који не симпатише ХДЗ и не гласа за њих. Једно време, после ослобађајуће пресуде у Хашком трибуналу, за Готовину, Чермака и Маркач спекулисало се да би Готовина могао у политику, чак као противкандидат Јосиповићу, али је он сам после краћег времена одбацио такву могућност, казавши да му ни накрај памети није да се бави политиком. Е, сад, зашто му је Колинда требала на броду, па све то у новинама… видећемо.


Китаровићева је у Книн дошла у пратњи шефа ХДЗ-а, Томислава Карамарка, с којим је дан раније посматрала финалну трку „Сињске алке“. Свуда су дочекивани аплаузима, негде и овацијама, што је Карамарку било довољно за закључак да ће његова партија већ следеће године преузети комплетну власт у Хрватској. Наиме, убеђен је да ће Милановић почетком следеће године поднети оставку и довести до расписивања ванредних парламентарних избора, које ће, сматра, ХДЗ убедљиво добити. Као што ће − то верују сви у ХДЗ-у а и све већи део хрватске јавности − Колинда победити Јосиповића у трци за место председника.

Шта кажу резултати опипавања пулса јавног мњења? По  истраживању спроведеном у организацији две врло респектабилне агенције, ХДЗ у овом тренутку има пет процената предности над Милановићевом Социјалдемократском партијом. Та предност се лагано повећава и тешко да се у Хрватској може догодити нешто што би драматично променило овај тренд. Економска ситуација је изузетно тешка, варљиво лето донело је много слабију туристичку сезону него иначе, инвестиција ниоткуда, без обзира што је Хрватска чланица Европске уније, све више младих, углавном с високим образовањем, напушта ову државу. Будућност је магловита, ништа боља од оне у другим републикама бивше Југославије, које су још далеко од ЕУ.

 

 

СЕРИЈА ИНЦИДЕНАТА

А шта је са Србима у овој причи? Њих у Книну нико није ни споменуо. Пуповац је неколико дана пред дернек казао да неће у Книн, Џакула се насанкао пре две године, отишавши тамо као службени представник „хрватских Срба“, како су га најавили, али заузврат, осим пажње тамошњих медија, ништа није добио за српску ствар, преварили су га, па ове године није хтео ни да чује за поновно појављивање на слављу у част „Олује“.

Уз све горенаведено, случај је хтео да обележавање Дана домовинске захвалности прође у серији инцидената, почев од оног са звиждањем у Книну, закључно са падом авиона Хрватског ратног ваздухопловства „МИГ-21“ недалеко од Загреба. Пилот се катапултирао на висини од 250 метара, тако каже истрага, и остао је жив. „МИГ“ је треснуо о ливаду код Велике Горице, некако у време када су слављеници, по окончању протоколарних активности, ходали улицама Книна и витлали заставама, или седели у тамошњим баштама присећајући се дана „Олује“ када је „славна хрватска војска ослободила Книн од четника“. Пад авиона био је нови ударац на понос онога што се данас зове хрватска војска. Није ово једини случај проблема с хрватским ратним авионима. Та земља има, седам „МИГ 21“, наводно, од којих су до пре неки дан само два била у возном стању, а од уторка је остао један. Пре шест месеци инцидент с „МИГ“-ом имао је један од најбољих хрватских пилота кад му се на висини од седам километара угасио мотор који је ипак успео да активира и да се, уз велике напоре, с димом у кабини, спусти на загребачки аеродром.


Није одгорега знати да су ове авионе Хрватима продали Украјинци, уз обавезу да их модернизују и одржавају. Према изворима из војних кругова, модернизација је урађена аматерски, мотори и уређаји на земљи и некако функционишу, али у ваздуху, тврде хрватски војни пилоти, све делује другачије, отказују и сваки лет је ризичан. За пилота и оне на земљи. Загреб је љут на Украјину, на тамошњи војни ремонтни завод, све мање верује у њихову стручност, па је пре извесног времена министрица спољних послова Хрватске Весна Пусић звала свог руског колегу, Сергеја Лаврова, и молила га да се Русија укључи и помогне. Лавров је, кажу у Загребу, обећао да хоће.


Није ово прва мука Хрвата с „МИГ“-ом. Пре четири године, на војној вежби у близини полигона код Слуња, два „МИГ 21“ пала су после додира крилима у ваздуху. Службено је саопштено да се радило о грешкама пилота, али неслужбена верзија каже да су једном од авиона отказале команде.

У раним преподневним сатима, на дан славља „Олује“, један бивши хрватски гардиста, учесник Домовинског рата, разнео се бомбом. Још није познато због чега. Опроштајно писмо није пронађено. На себи је имао свечану гардијску униформу.

 

 

РАДИКАЛНО ДЕСНО

Један део оних који су присуствовали прослави у Книну спустио се доле у Петрово поље код Дрниша, тачније у село Чавоглаве, родно место проусташког певачког трибуна, Марка Перковића Томпсона. Дочекало их је више хиљада Хрвата из целе земље и дијаспоре. Исто вече одржан је велики концерт, с Томпсоном, наравно, као главном звездом. У поподневним сатима, у Чавоглавама је виђено неколико десетина, углавном млађих људи у црним униформама и с капама са усташким знамењем.
Нема сумње да Хрватска клизи удесно, тачније радикално десно, с обзиром на чињеницу да је ова држава, створена 1991. године, константно на десници. Таква оцена не долази од понашања Милановића и Јосиповића, посебно не од Милановића, који је ван сваке сумње антифашиста и оштар противник и најмањег облика исказивања разумевања, да не кажем симпатија за НДХ и усташтво, већ од непромењеног става интелектуалне елите, већине медија у Хрватској, Католичке цркве. Став је идентичан с гореизнетом оценом хрватских десничара о Јосипу Брозу. Та позиција двадесетак година хранила се односом према Србима, али како је Срба у Хрватској све мање, шири се сукоб између десне и леве Хрватске. Тај сукоб је за сада у инцидентима, као што беше овај у Книну, али нико не може рећи да ће на томе и завршити. Напротив.
Шта о свему овом каже Европска унија? Ништа. Европу апсолутно не интересује шта се догађа у Хрватској. Чак је и Милораду Пуповцу једном приликом у Бриселу речено да се Срби за решење својих проблема у Хрватској морају обраћати искључиво Загребу јер је Хрватска чланица Европске уније, земља високих европских стандарда, па те ствари мора сама да решава. Знамо и видимо како их решава. А Србија ћути. Упорно, у страху да јој се не пребаци мешање у унутрашње ствари Хрватске, да јој се не сервира прича о деведесетим годинама.

 

Аутор: Ратко Дмитровић
Извор: Печат
7.8.2014.





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1826  пута
Број гласова: 0






Прочитајте још текстова од истог аутора:

Судбина Србије и Срба одређена у Дрездену 1928
Објављено: 5. novembar 2018.     Има 1036 прегледа и 29 гласова.

Некрофилски маратон: Победа ружног
Објављено: 23. april 2016.     Има 1236 прегледа и 10 гласова.

Eвo oткуд то долази
Објављено: 16. mart 2017.     Има 1301 прегледа и 25 гласова.

Нетертва и Кошаре
Објављено: 29. maj 2016.     Има 1333 прегледа и 10 гласова.

Спрема ли се Србима у Вуковару  “Кристална ноћ“?
Објављено: 17. jun 2014.     Има 1385 прегледа и 0 гласова.




















Skip Navigation Links