Научници који већ седам година у Голубићу крај Обровца анализирају хрватско-српске односе окупили су се овај пут и у Новом Саду. Разлог је био промоција зборника научних радова са прошлогодишњег скупа, али и разговор о тренутним односима две земље. Најактуелније питање између Србије и Хрватске је недавна пресуда Међународног суда правде у Хагу која је одбацила хрватску тужбу и српску противтужбу за геноцид у ратовима деведесетих. Пресуда, речено је на скупу, доноси и нешто позитивно, а тај позитивни сегмент је да сада домаће правосуђе треба да се позабави са ратним злочинима за које је потврђено да су се догодили.

            На научном скупу одржаном шестог фебруара у Скупштини Војводине учествовали су иницијатори научних скупова у Голубићу и универзитетски професори у Новом Саду Дарко Гавриловић и Јанко Веселиновић, као и посланик у скупштини АП Војводине Мато Матарић, заменик вуковарског градоначелника Срђан Милаковић, генерални конзул РХ у Суботици Драган Ђурић и Љубомир Мицић из Секретаријата за културу и информисање АП Војводине.

У име Срба из Хрватске говорио је заменик вуковарског градоначелника из редова српске заједнице Срђан Милаковић који је подсетио на проблеме са којима се Срби у Вуковару и Хрватској сусрећу, а односе се пре свега на равноправну употребу језика и писма, као и проблемима приликом школовања на матерњем језику. Он се осврнуо и на недавну пресуду Међународног суда правде напомињући да ће проћи и овај период у коме се пресуда критикује па ћемо моћи да наставимо даље са нормализацијом односа.

            Питања права српске националне мањине у Хрватској и хрватске у Србији теме су у Голубићу сваке године, а овај научни скуп и јесте замишљен као место сусрета две заједнице, која свака у својој специфичној средини наилази на многобројне проблеме.

            О томе се говорило и на округлом столу у Скупштини АП Војводине. Представник хрватске заједнице у покрајинској скупштини Мато Матарић сматра да би скуп какав постоји у Голубићу требао чешће да се одржава, јер је година дана сувише дугачак период за турбулентна времена у којима живимо.

На округлом столу представљен је и зборник радова са прошлогодишњег научног скупа у Голубићу под називом „Српско-хрватски политички односи у 20. веку“ чији је закључак да идентитет мањине никако не може да штети идентитету већине. Учесници скупа у Новом Саду усагласили су се и око тога да односе две земље највише нарушавају политичке елите, док су односи између обичних грађана све бољи и све је мање проблема који су ранијих година били оптерећујући.

Никола Милојевић
Извор бр. 111
18.2.2015