22. априла 2015. године навршава се седамдесет година откако је посљедња група логораша, славно или неславно, успјела да побјегне из концентрационог логора Јасеновац. С тим у вези Јавна установа „Спомен-подручје Доња Градина“ организовала је низ активности како би се обиљежило осјећање на жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац.

Једна од тих активности је и покретна изложба „Економије јасеновачког логора“ која је премијерно отворена 1. априла, 2014. године у Галерији Академије наука и умјетности Републике Српске у Бања Луци. До данас је обишла више градова у Босни и Херцеговини (Градишка, Бијељина, Зеница, Добој, Требиње...) и Србији (Нови Сад, Београд, Прокупље, Александровац), а посјетило ју је око 8.500 посјетилаца.

Бијељина 1.12.2014.	Беч, 19.3.2015.	Нови Сад, 19.2.2015.

Гостовањем изложбе у Истраживачком центру за историјске мањине у Бечу, отворено је ново поглавље ове изложбе, јер је представљена аустријској публици која врло мало/нимало нема информација о концентрационом логору Јасеновац и његовом стратишту у Доњој Градини. Самим тим услиједила су интересовања за гостовање изложбе у Словачкој, Чекој, Мађарској, Швицарској и Великој Британији. Изложба је вишејезична: српски, енглески и њемачки језик а за потребе гостовања у наведеним земљама биће преведена и на језике тих земаља.

Посебну пажњу је изазвала сама тема али и њен начин презентације. Оно што је човјеку најприродније, а то је да ради, усташе су учинили једним од начина ликвидације. Усташе су концентрациони логор Јасеновац називали „радним“ на што указује сама организација логора и његова подјела на групе. Али оно што треба истаћи јесте то да су логораши „радили“ у нехуманим условима: гладни, жедни, под присилом, врло често у оковима, на хладноћи, на врућини, и на крају умирали од тог „рада“ док су у плодовима њиховог „рада“ уживали усташе.

Дјелокруг дјеловања самог логора доста шири него што је само мјесто Јасеновац, то је простор од око 240 km². Самим тим логораши убијени на економијама исто тако су жртве концентрационог логора Јасеновац.

Драгоцјен метод за истраживање ове теме јесте прикупљање вербалних свједочанстава преживјелих логораша и управо је на том методу конципирана ова изложба. Читајући изјаве преживјелих логораша стиче се јасна слика о тзв. раду на логорским економијама.

Тања Тулековић,
Виши кустос музеја ЈУСП "Доња Градина"
22.3.2015.