Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган, у четвртак би требало да буде изручен Хрватској. Сведок експерт Саво Штрбац сматра да су оптужбе неосноване и да је ова екстрадиција преседан, јер су њени детаљи познати јавности.

За капетаном Драганом Хрватска је расписала међународну потерницу за ратне злочине почињене у време када је био командант јединице „Книнџе“ на простору тадашње Републике Српске Крајине 1991. и 1992. године. По оптужници, Васиљковић је мучио ратне заробљенике, наредио је да буду убијени и командовао је нападом на Глину, у којем је било цивилних жртава.

Ова екстрадиција је преседан јер су њени детаљи познати јавности, каже за Спутњик Саво Штрбац, председник Документационо информационог центра „Веритас“, који је испратио 47 изручења Срба Хрватској. Екстрадиције су увек тајне, из практичних разлога, а сада је познат чак и број лета, каже Штрбац.

„Могући су проблеми. У пратњи су увек само два полицајца, може да се деси свашта, да неко покуша да изврши атентат на њега. Он је познат у свету, за неког је позитиван, за неког негативан. Могуће је да његови пријатељи организују отмицу, могуће је да му у Загребу припремају ружан дочек шовинисти, фашисти, националисти, а има их колико хоћете“, каже Штрбац.   

Драган Васиљковић је у екстрадиционом притвору у Аустралији, где је ухапшен, провео више од девет година. Пуштен је на слободу 2009. године, али је суд убрзо донео одлуку о враћању у притвор. Зато што се 43 дана скривао, а неко време је био у изолацији.

Штрбац, који је као стручни сведок боравио у Аустралији и потпуно је упознат са предметом, убеђен је да је Капетан Драган невин.

„Сви који знају Капетана Драгана, a ја сам један од њих, заклели би се да није тачно оно што стоји у решењу о отварању истраге. Један сведочи да га је ударио у пролазу ногом у главу и да му је раскрварио нос.

Сви ти сведоци нису знали Капетана Драгана, они су се годинама касније сетили да би то могао бити човек који их је у пролазу ударио у книнском затвору. Током рата сам се бавио разменама заробљеника, сви они, када дођу међу своје, да би дали себи већи значај, стално су говорили како су долазили познати да их малтретирају. Најчешће се испостави да то није тачно“, подсећа Штрбац.

Најтежа је оптужба за убиство двојице заробљених војника у кампу у Брушкој код Бенковца у фебруару 1993. године. Штрбац каже да му је дуго требало да уђе у траг сведоку који тврди да је војник убијен.

„Постоји један једини сведок, а то је капетанов војник који је био кувар у кампу, Србин који је то испричао када се вратио у Хрватску 1998. године. Прича је пуна контрадикторности, шупљина, неуверљива, па јој ни Хрватска до 1995. године није придавала никакву важност. Верујем да је све измислио купујући своју слободу“, категоричан је Штрбац.

Васиљковићу је прошлог месеца додељен бранилац по службеној дужности, сплитски адвокат Дарко Станић, врло искусан на подручју ратних злочина, јер је бранио једног од оптужених у случају „Лора“, али и припаднике ЈНА оптужене за злочине над цивилима. Адвокати које је изабрао Васиљковић, највероватније су из страха одустали од одбране, каже Штрбац, који открива да ће се на дан изручења у Хрватској ипак појавити неко од изабраних бранилаца.

Сенка Милош
Спутњик
8.7.2015.