У цркви Светог Марка у Београду одржан парастос за више од 1.600 Срба из Ливна који су погинули у Другом свјетском рату

 

Парох Мирко Јамеџија је, обраћајући се расељеним Ливањцима и рођацима жртава, истакао да је данашњи помен духовни састанак са свима који су од усташке руке страдали у ливањском крају од 1941. до 1945. и од 1992. до 1995. године.
- "Размишљајући о њиховој жртви и њиховом страдању, свјесни смо њихове опомене и питања да ли смо достојни њихове жртве и шта чинимо да се српском народу никад више не догоди оно што се њима догодило", рекао је парох Јамеџија.

Милош Дамњановић из Управног одбора Удружења "Огњена Марија Ливањска", које је организовало помен, оцијенио је да је изузетно важно очувати свјежим сјећање на жртве.

- "Док се год њих сећамо, злочинци неће бити 100 одсто успешни у ономе што су замислили... Ти људе су убиле усташе углавном у јулу 1941. године само зато што су били Срби православне вјере", рекао је Дамњановић.

Дамњановић је напоменуо да је ријеч о масовном покољу, у којем су прво убијани интелектуалци и водећи људи у српској заједници, а послије се проширио на обичан народ. Он је подсјетио да су злочини престали тек када су дошли Италијани и зауставили их, а поједини Срби спасли су се захваљујући устанку у једном броју села Ливањског поља близу Грахова.

Више од 1.600 Срба, мушкараца, жена, дјеце с подручја Ливна и Ливањског поља усташе су звјерски убиле или живе бациле у јаме, на укупно 18 познатих стратишта крајем јула 1941. године. Највећа стратишта била су Пролог, Камешница, Тушница, Борова глава, Копривница, Крузи, Трновац, школа у Челебићу, као и јаме Самогред, Бикуша, Сухача и Равни долац.

Помени пострадалим Србима из Ливна биће служени и у Бањалуци, у уторак, 29. јула 2014. у Храму Светог Јована Богослова, као и у Ливну, 30. јула, у православној Цркви Успења Пресвете Богородице и капели Спомен-костурнице.