Драга браћо и сестре,

овим путем Вас позивамо да нам се придружите у молитвеном сећању за жртве комунистичког режима које су убијене пред крај и после Другог светског рата у познатим "црвеним чисткама", када је на десетине хиљада родољуба убијено само из разлога што су били идеолошки противници комунистичког режима.

Наиме, следбеници Комитерне видели су своју шансу да у рату који је код нас започео априла 1941. године, након слома Краљевине Југославије јер су је напали са свих страна Немачка, Италија и њени савезници (Бугарска, Мађарска, Албанија...), да изведу социјалну револуцију, јер су у време монархистичког уређења југославенске краљевине били забрањени због својих идеја и метода деловања.

Током ратних дешавања на Балкану комунисти су имали партизанску војску која је после Техеранске конференције 1. децембра 1943. године имала свесрдну помоћ Великих сила (Совјетски Савез, САД и Велика Британија), што је допринело да се ситуација промени у њихову корист и да победе јединице Југославенске Војске у Отаџбини, тек после уласка Црвене армије на тло Србије у лето 1944. године.

По наређењу Врховног  штаба ПОЈ средином маја 1944. године при партизанској војсци формирано је Оделење за заштиту народ (ОЗНА), комунистичка тајна полиција, која је имала за циљ да на ослобођеним територијама ликвидира све (потенцијалне) идеолошке противнике, односно све оне који би могли да ометају извођење социјалне револуције и противе се успостави коминистичке диктатуре.

Према званичним документима од 1944-1955 у Србији је ликвидирано око 60.000 Срба који су били верни Краљу и отаџбини. А исто тако било је и оних који су после кризе са Информбироом имали симпатије према СССР и Стаљину. За њих је направљен коцнетрациони логор Голи оток, у северном делу Јадранског мора.

Поред убистава, често су многи родољуби имали монтирана суђења, са лажним оптужбама, па су такође ликвидирани, и ретко коме се гроб зна. У архивама ОЗНЕ то и данас носи ознаку: "Строго поверљиво".

Репресија комунистичког режима је заправо трајала деценијама, све до Титове смрти, а после тога полако почела да попушта, да би се тек са распадом СФРЈ почетком 1990-их могло јавно причати о злочинима које су починили припадници ОЗНЕ (касније УДБЕ).

Након уласка југославенских партизана и црвеноармејаца у Београд, 20. октобра 1944. године, припадници ОЗНЕ су одмах код Краљеве чесме испод Белог двора убили тј. стрељали хиљаде родољуба и то без суда и пресуде.

Постоји грађанска иницијатива да се ту на том месту подигне један достојан Спомен парк за све невине жртве комунистичког режима.

Помен жртвама комунистичког режима биће у Београду
у суботу 2. новембра 2019. од 13 сати
у Лисичијем потоку, код Краљеве чесме.

Присутнима ће се обратити:

1. Матија Бећковић, песник, публициста и академик САНУ
    
2. Душан Ковачевић, писац, сценариста и академик САНУ
    
3. Јелисавета Карађорђевић, ћерка кнеза Павла Карађорђевића
    
4. Леон Којен, философ, књижевни критичар и професор у пензији
    
5. Саво Јовић, свештеник
    
6. и многи други.

У уметничком делу ће наступити:

1. Љубивоје Тадић, глумац
    
2. Хор Раковачке цркве
    
3. Зоран Све Јовановић
    
4. Наташа Тасић Кнежевић