Чланови Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије истичу да је дошло до тоталног застоја у процесу тражења несталих лица, посебно из реда српског народа, за шта су најоштрије окривили Суд и Тужилаштво БиХ, као и Институт за нестала лица у БиХ и Међународну комисију за тражење несталих лица (ИЦМП).
"Тражимо одговорност за институције и појединце који су заказали у овом процесу, од Суда и Тужилаштва БиХ тражимо да процесуирају све одговорне за измијештање гробница, док од Владе Републике Српске тражимо да реорганизује Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске", рекао је новинарима предсједник координације Сарајевско-романијске регије Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Мирко Вранић.
Током састанка ове организације данас у Источном Сарајеву разматрано је питање објективности у процесуирању ратних злочина, као и утицај политике на рад Тужилаштва БиХ, предаје доказног материјала у вези са злочинима над Србима који је потпредсједник Федерације БиХ Мирсад Кебо доставио Тужилаштву БиХ, а од посланика из Републике Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ затражено је да "изгласају неповјерење" предсједавајућем тог дома Шефику Џаферовићу због основане сумње да је крив за страдање Срба у Возући.
"Уколико се поменуте институције и појединци оглуше о наше захтјеве, организоваћемо грађанску непослушност у Источном Сарајеву", поручио је Вранић.
Обраћајући се окупљенима на састанку, он је подсјетио да је само у Сарајеву током притеклог рата нестао 821 Србин, док број несталих Срба на подручју Сарајевско-романијске регије износи 1.158.
Оно што највише боли, истиче он, јесте чињеница да за трагичне судбине ових људи још нико није одговарао, пошто и Суд и Тужилаштво БиХ све вријеме проводе селективну правду.
Према његовим ријечима, у Спомен-костурници у Источном Сарајеву чак 275 посмртних остатака годинама чека на идентификацију.
"Плашим се да неко жели да ми биолошки нестанемо, па да прикрије ратне злочине над Србима са ових простора Републике Српске", рекао је Вранић.
Адвокат породица несталих Милан Романић сматра да, нажалост, политика има пресудан утицај на рад Суда и Тужилаштва БиХ, када је у питању процесуирање ратних злочина над Србима.
"Суд БиХ својим поступцима не води ка помирењу, него још више продубљује неспоразуме и подјеле међу народима, а чињеница да је од укупног броја процесуираних за ратне злочине чак 80 одсто Срба, говори о објективности тог суда", каже Романић.
Он изражава бојазан да одређене сарајевске политичке структуре настоје да на тај начин промијене карактер рата у БиХ и да на некој међународној конференцији, можда, у питање доведу и опстанак Републике Српске, што српски представници у власти никако не смију да дозволе.
Романић је позвао породице несталих али и медије да појачају притисак на Суд и Тужилаштво БиХ да би се обезбиједио равномјернији приступ процесуирању ратних злочина.
Члан Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске Горан Крчмар рекао је да одговоре на питања о судбини несталих Срба искључиво морају дати Суд, Тужилаштво и Институт за нестала лица БиХ, у чему би требало да предњаче српски кадрови, што до сада није био случај.
Према његовим подацима, у Српској је евидентирано 5.380 несталих, од тога је ријешено 4.100 случајева, при чему је 3.600 лица идентификовано, али на идентификацију још чека 650 несталих Срба.
Манипулације, обмане и лажи, истиче он, главне су препреке за ефикасније тражење несталих Срба у БиХ.
Он сматра да је ријеч о "планираном хаосу", гдје се српске жртве и породице омаловажавају на сваком кораку у ФБиХ, тако да никоме није јасно како то да је на ископавање на сарајевском сметљишту потрошено 1,7 милиона КМ, а резултата нема.
"То ће нам се десити и на Казанима", упозорава Крчмар и наглашава да се "тајна крије на гробљу у Високом и архиви федералне комисије за тражење несталих, коју је водио Амор Машовић".
Крчмар је указао и на поражавајућу чињеницу да потврде о смрти страдалих Срба у центру за идентификацију у Модричи, на документима са хрватском шаховницом, издаје патолог из Винковаца, јер тај посао није дозвољен Заводу за судску медицину у Бањалуци, на чијем је челу познати и признати патолог Жељко Каран.
Обраћајући се окупљенима, Каран је рекао да Завод "и хоће и може" да ради ДНК-анализе и идентификацију, али да су ДНК-а анализе прескупе, док за идентификације, које спадају у домен истражних радњи, нема надлежности.
Ратни војни инвалид и отац три погинула борца Војске Републике Српске Маринко Бјелица из Трнова није штедио критике на рачун српских политичара у институцијама БиХ, и од предсједника Републичке организације породица несталих и заробљених лица Недељка Митровића затражио је оставку, а сличне ставове изнијела је и Радомирка Дувњак у име породица и несталих лица са подручја Власенице.
Митровић је рекао да се не сматра одговорним за проблеме који коче рад организације на чијем се челу налази, истичући да прави проблем лежи у Институту за нестала лица БиХ, "од кога нема никакаве користи".
И он се заложио за пуну афирмацију Завода за судску медицину у Бањалуци.
На састанак су позвани и представници Суда и Тужилаштва БиХ, као и Института за нестала лица у БиХ, али се нико од надлежних није одазвао том позиву, па чак ни српски представници.
Извор: СРНА
2.2.2015.