Хрватска је добила новог председника, заправо председницу Колинду Грабар-Китаровић, која је тесном већином победила досадашњег председника Иву Јосиповића. Нова председница је била кандидат ХДЗ-а, а Јосиповић је из СДП-а.

Каква је перспектива Срба у Хрватској у мандату новог председника? Многи Срби из Хрватске и бивше РСК – како они који живе у РХ, тако и они у дијаспори – не жале за одлазећим председником, иако су, ако су изашли на изборе, у већини случајева и гласали за њега, што показују подаци с гласачких места са српском већином у Хрватској и у Србији. Не жале због тога што се њихов положај није много побољшао за време његовог мандата. Напротив, у неким сегментима се и погоршао: из године у годину више Срба одлази из Хрватске у Србију него што их се у њу враћа; обнова у рату порушених кућа и стамбено збрињавање бивших носилаца станарског права теку још спорије; доспеле, а неисплаћене пензије из деведесетих и штедни улози Југобанке и даље се не исплаћују; Срби се процесуирају за ратне злочине и хапсе широм света истим или нешто појачаним интензитетом…

У мандату Јосиповића било је и неких, углавном неуспешних, покушаја да се положај Срба побољша: постављене су табле са ћириличним натписима на државним установама у Вуковару, али су редовно скидане или разбијане изазивајући антићириличну хистерију.

Због свега тога сматрам да се у мандату новог председника положај Срба у Хрватској не може погоршати. Наравно, притом имам на уму и уставна, углавном церемонијална, овлашћења председника Хрватске и веома широка овлашћења владе. Пошто су одлазећи председник државе и премијер из исте странке, председник се није мешао у рад владе ни тамо где је могао, а све у циљу да се као ,,фини господин” не замери премијеру и његовим министрима. Променама би могли допринети и парламентарни избори који ће се, ако не пре, одржати крајем године. Победа нове председнице на председничким изборима је индикација да би и на парламентарним изборима могла победити коалиција око ХДЗ-а, коју подржавају две најјаче друштвене групације: полумилионска маса ратних ветерана и Римокатоличка црква.

У досадашњим послератним сменама странака на власти Срби су боље пролазили кад је владу формирала ХДЗ са њеним коалиционим партнерима. Срби би рекли: са њима знамо на чему смо, они отворено кажу да нас не воле, али оно што обећају углавном и реализују, док ови окупљени око СДП-а све на речима фино према Србима, али им је реализација обећаног никаква или веома слаба. Шта год да покушају углавном се спотакну на црквене и бранитељске непробојне бедеме.

Изгледа као апсурд да се међунационални проблеми лакше решавају са оним странкама које су биле на власти у току рата. С друге стране, то је и логично: у питању је својеврсни ауторитет странака које су добиле рат, попут ХДЗ-а у Хрватској. Таквим странкама се толеришу и они потези према ратним непријатељима који се не праштају оним ,,недовољно патриотским”. Ту тезу потврђује понашање ХДЗ-а док су били на власти у претходном мандату, када су са Србима били у коалицији. Ова садашња влада СДП-а није хтела ни да чује за било какву коалицију са Србима у РХ, уз образложење да су им ионако пола министара Срби. И управо та чињеница Србима је више штетила него користила, јер су министри српског порекла морали доказивати да они ,,нису такви каквим их приказују” управо игноришући српске проблеме.

Због свега тога Срби с којима сам разговарао, како они у Хрватској, тако и они у дијаспори, сматрају да ништа нису изгубили одласком досадашњег председника Јосиповића. А да ли ће нешто добити доласком нове председнице тек ће се видети.

Саво Штрбац
Веритас
20.1.2015.