Књижевник Гојко Ђого оцијенио је да и даље постоје настојања да Срби у БиХ, преко "земаљског босанског језика", постану "босански народ" и да је идентичан случај и у Црној Гори, гдје их покушавају претворити у "несрпске Црногорце".

Ђого је, на промоцији зборника радова "Српски језик и ћирилица - основе српског идентитета", оцијенио да је у Хрватској прогоном Срба "ријешено српско питање", јер су Срби проглашени мањином, а већински српски језик преименован у хрватски, иако је ријеч о једном јединственом српском језику. 

Он сматра да Црна Гора предњачи у овом прогону српског језика, јер је он прекрштен у црногорски, установљено је чак и ново црногорско писмо, док је ћирилица скоро избрисана из јавне употребе. 

Ђого је рекао да је српски језик за разлику од других почео да се "множи дијељењем, па су тако од Вуковог лингвистичког или на научним критеријумима заснованог језика, настали различити политички језици, проглашени политичким одлукама држава на тлу бивше СФР Југославије". 

"На тај начин су од српског језичког стабла одломљена три огранка - хрватски, босански и црногорски, као три посебна политичка језика, а то политичко дјељење истог српског језика, довело је до губљења идентитетског препознавања самог српског језика", навео је Ђого. 

Зборник радова "Српски језик и ћирилица - основе српског идентитета" су у Српској књижевној задрузи представили књижевни критичар Радивоје Микић и књижевник Момчило Вуксановић, пренио је Међународни радио Србија. 

На промоцији је истакнуо да је српски језик онај којим говори сав српски народ и да је то дефиниција коју је давно дао Вук Стефановић Караџић. 

Српски народ је, како пише у Декларацији о положају српског језика и ћирилице, одређен као српски преко српског језика, као што су се и остали европски народи одређивали као народи на основу језика којим говоре.

Извор: СРНА
25.4.2015.