Помаже Бог, браћо и сестре!

У задње време, све чешће, у јавности се потеже питање избеглица и избегличких удружења у контексту остварења  “неких“ права која се потражују од Републике Хрватске, али и Републике Србије. Добро је познато да је на своја “плећа“ улогу претставника свих Крајишника преузео извесни господин Миодраг Линта. Намерно кажем исвесни због тога што је сам, без легитимног избора, преузео одговорност да крене у решавање проблема који су се накупљали, безмало, двадесет пет година (не знам зашто али ово невероватно подсећа на данашњег премијера Републике Србије који сам решава све, од укрштеница до светске политике).

Према постојећим подацима след догађаја је такав да господин Миодраг, по струци историчар, почиње своје политичко ангажовање у Српском Демократском Форуму (СДФ). Када је брилијантним руковођењем успео да изгуби све пројекте, одлучује да мења курс и искористи све што се искористити дâ, а што је везано за патњу нашег народа са простора Хрватске и Босне и Херцеговине (дакле шири се интересни круг са Хрватске и на БиХ).

Тако је одлучио да формира једно кровно удружење избеглих под називом “Коалиција удружења избјеглица у Републици Србији“` (у даљем тексту Коалиција). Овде се јавља прва битна тачка, а то је:

Коалиција је основана 22.01.2009. и да у својим оснивачким актима има број од 54 удружења која су подржала оснивање, и која су је прогласила за кровну организацију. Оно што је интересантно, нигде се не помиње која су то удружења већ само цифра. На веб страници коалиције постоји списак од 31 удружења са територије АП Војводина (8 удружења), Београда (21 удр.) и централне Србије (2 удр.). Простом матемеатиком видимо да фали 23 удружења до цифре од 54.

У евиденцији Агенције за привредне регистре (АПР) не постоје подаци за три удружења које су чланице Коалиције, то су:

• Завичајни клуб Личана – Срб,
• Удружење за пружање помоћи избгелим и прогнаним лицима Општине Ваљево,
• Центар за правну помоћ и заштиту Ужице

Тако да са 31 долазимо до цифре од 28 удружења. Даљом анализом и провером базе АПР видимо да су од преосталих 28 удружења, њих 24 основана 2010-2015. године. Опет, гледано простом логиком, како је могуће да су Коалицију основала удружења која нису постојала у том тренутку?!

Али ни то није све. Када се анализира рад поменутих удружења види се да она немају активности, нити да су основана са циљевима који су наведени у опису деловања. Углавном су то удружења која чини два-три члана и која су основана да попуне број на списку Коалиције и да јој дају “легитимитет“.

Долазимо до закључка да су оснивање Коалиције валидно подржала само преостала четири удружења, а то су:

• Српски Демократски Форум, чији је господин Миодраг био шеф (а да ли је то довољно просудите сами).
• Завичајни клуб Кордунаша
• Удружење “Бенковац и пријатељи“
• Удружење бораца Српске Крајине

Мишљења сам да није нити би могло да буде да није било огромних махинација и малверзација, као и да је формирањем те фамозне Коалиције дошло до разора међу удружењима, а самим тим и велике штете по избегличку популацију.

Након оснивања коалиције, господин Миодраг креће у један већи искорак ка политичком врху и у политизовање питања избегличког корпуса. Наиме, 2010. године искористио (читај: злоупотребио!) је потписе 70.000 Крајишника који су потписали петицију за решавање 12 важних, нерешених захтева Влади Републике Хрватске и са гаранцијом да ће, тада странци у залету (СНС), донети тих 70.000 гласова (?!) добија наклоност врха Српске Напредне Странке.

Ову наклоност материјализовао је након избора када добија место народног посланика, а недуго затим и место подпредседника у одбору скупштине Србије за Србе у региону.

Крајем новембра 2015. господин Миодраг званично напушта Коалицију (остављајући извесном господину Милисаву Шапићу ту Коалицију у аманет). Оно што свакако упада у очи јесте број присутних на тој изборној скупштини Коалиције. Свега 45 присутних особа, а тада је званично било 54 удружења у тој Коалицији. Више удружења него представника?!

Господин Миодраг не напушта јавну делатност, већ формира Савез Срба из региона (даље ССР) као “политичку“ организацију. Циљ те нове странке тј. Савеза је, како пише у програму, да Срби у региону западног Балкана постану државно и национално питање у Србији.

Примећујемо опет ширење приче на западни Балкан и повећавање апетита иницијатора, док се са друге стране прича разводњава и стварни проблеми, као и небројено пута до сад, гурају под тепих. И код формирања ССР-а видимо да нема никаквих оснивачких аката. Постоји само програм који је уопштен, који је направљен по шаблону програма владајуће странке и који иде до те мере да дефинише војну неутралност ССР-а или рецимо политику “И ЕУ и Русија“  (а сви добро знамо чији је то програм и колико пута нам се дневно сервира на ТВ).

Следећа важна ствар, самим тим што је ССР савез потребно је да одређена удружења формирају тај савез. Наравно, нигде не постоји евиденција која су се то удружења окупила да формирају савез. Не постоје ни људи ни удружења... постоји само један човек, господин Миодраг, који манипулише подацима и чињеницама.  

Једино што је до сада продукт овог мегаломанског савеза је лист Српско Коло које издаје ССР, али није финансиран сопственим средствима, већ средства добија од Министарства културе и информисања Републике Србије (односно свих пореских обвезника Републике Србије). Овај лист служи за промовисање господина Миодрага Линте, тачније приказивања истог као неког ко је посвећен решавању проблема избегличке популације (али само на фотографијама) јер проблеми обичних људи остају далеко иза “виших циљева“.

Такође, овај лист служи и за обрачун са неистомшљеницима, људима и удружењима, господина Миодрага Линте који за разлику од  “фиктивнх“ удружења која подржавају Коалицију и ССР делују и чији се рад свакако може измерити и вредновати.

Ако кренемо од почетка, видећемо да ни господин Миодраг, ни његове организације, немају никакав легитимет да представљају прогнани народ нити Србе западног Балкана. Он гради кулу без темеља на муци прогнаног и опљачканог народа. Једини разлог због чега је успео да постигне све ово је због тога што је разјединио удружења и нико није реаговао, ми смо му допустили.

Ако и даље будемо реаговали као анестезирани и безвољни да било шта покренемо и променимо чека нас само још гори исход и судбина. Јер судећи по до садашњим поступцима ко зна на шта је господин Миодраг спреман и шта може да се нађе у његовом болесно-амбициозном уму.

Драги земљаци, немојте да нас овакви нечасни људи представљају и одлучију у наше име. Не говорим и не пишем Вам ово зато да бих препоручивао неког другог “представника“, већ зато да зауставимо једну машинерију лажи и превара.

Аутор: Бојан Б. Поповић
04.01.2017.