Обележавање 20 година од Олује у Сремској Рачи 4.8.2015 - www.zlocininadsrbima.com

5. август 2015.


Обележавање 20 година од Олује у Сремској Рачи 4.8.2015


Државном церемонијом у Сремској Рачи, уз присуство државног врха Србије и РС, одата почаст страдалима у "Олуји". Патријарх: наши људи протерани из крајине само зато што су Срби. Додик: Етничко чишћење спровели су и Американци и земље Запада...

 

 

Августа 1995. у Хрватској догодио се погром и етичко чишћење. Злочин над Србима мора да се опрости, али не и да се прикрива и заборавља. Ова порука упућена је синоћ са моста у Сремској Рачи, са државне церемоније Дана сећања на пострадале и прогнане у злочинакој операцији хрватске војске - злогласној "Олуји".

На месту где су пре тачно две деценије прве избеглице прешле у Србију, одата је почаст и служен парастос жртвама. Тужних недеља присетио се синоћ државни врх Србије и Републике Српске, представници СПЦ и више хиљада окупљених грађана.

Догађај посвећен помену на готово 250.000 протераних и више од 2.000 убијених почео је нешто после 20 часова. Ка средини моста, кроз шпалир младих обучених у народне ношње, сваки са своје стране кренули су председник Владе Србије Александар Вучић и први човек Републике Српске Милорад Додик. На делу моста ближем Србији срели су се, кратко загрлили и спуштањем венаца у Саву, уз звуке "Посмртног марша", одали почаст страдалима.

 

 


ОБРАЋАЊЕ ПРЕДСЕДНИКА СРПСКЕ ВЛАДЕ

Данас је дан када се обележава двадесет година од прогона српског народа са подручја Баније, Лике, Кордуна, Далмације, са њихових и наших вековних огњишта, дан врућ, тежак и тужан; У новијој српској историји тешко је наћи тужнији дан.

Ви, драги Крајишници, њихови пријатељи из Српске и Србије, не сакривајте своју тугу, свој чемер, гнев, љутњу, не само према онима од којих сте склањали своје породице, већ и према свима нама који нисмо имали храбрости да себе погледамо у лице и запитамо да ли смо вам помогли онолико колико смо као Срби и Србија могли и морали.

Данас је дан када одајемо дубоку почаст жртвама, а њих је више од 2.000, убијених и несталих, у једном од највећих прогона српског народа у његовој страдалничкој прошлости.

Желим да речи мржње, сукоба и освете не буду те које ће обележити данашњи дан. Са Хрватском имамо мир, чуваћемо га и желети најбоље односе у будућности. Бићемо, надам се, убрзо и добри пријатељи у заједничкој кући - ЕУ. Али, данас одавде шаљемо свету јасну поруку, да се злочин мора опростити, али не може и не сме заборавити и то баш на овом месту, где су Република Српска и Република Србија - уједињене у болу и тузи, на месту које је прегазило 250.000 прогнаних Срба у страху да их не прегази хрватска, како неки кажу, ослободилачка чизма.

Превише је данас тешко за велике и тешке речи. Зато ћу да их прескочим. И уместо тога, дозволите да вам кажем неколико имена. И не брините, ако вам нису позната. Углавном, никоме нису.

 

А наша су. Ваша, и моја.

Ево их: Адамовић Боро, Бачкоња Милан, Грчић Васо, Кашић Драго,

Љубишић Милан, Ћопић Дара, Новковић Цука, Деспић Станко, Гаћеша Рада, Ивановић Драган, Крајновић Бранка, Љубоја Добрица....

Знате ли ко су они?

Не знате.

Рећи ћу вам.

Они, углавном старији људи, неки и млади, неки и деца, део су, као што видите, страшне статистике. Део, фрагмент, истргнуто парченце, из списка од више од 250.000 истих таквих имена, имена обичних људи, старих, зрелих и младих, који су убијени, протерани, очишћени, како то само иронично и одвратно звучи, из својих домова, пре тачно двадесет година.

Знате ли колико је то?

Знате ли да је, за један такав списак, списак жртава, убијених и прогнаних, потребно исписати више од 4.000 страна, и да је потребно шест дана, и шест ноћи, да се он прочита? И то да читаш брзо, без престанка. Дође ми, када то знам, да питам оне који тај погром славе два дана - зашто не славите шест дана и шест ноћи? Тако ћете бар моћи да се сетите свакога кога сте протерали. Да га прославите, појединачно. Кажете, победили сте, а зликовци Срби су поражени. Агресори.

Јесте ли икада чули за агресора на сопствено огњиште и на сопственом огњишту, агресора коме у руци остане само кеса тужних успомена, или како лажни победници кажу прљаве гаће, и руке пуне крви и суза. И није неки агресор. А кад неког победите, тај други мора да је поражен. Тачно је. Поражени смо пре 20 година, јер нисмо веровали да је било ко способан да такво етничко чишћење спроведе у дело, поражени смо, јер нисмо имали ни снаге, ни знања, ни Милошеве мудрости, ни паметне политике да свој народ сачувамо, поражени смо и због тога што смо славили уранке не хајући за сузе, неизрециву бол и патњу нашег прогнаног народа. Велики Добрица Ћосић је говорио да се у поразима, много чешће од поражених, понизи победник. Резултат ваше победе јесу згаришта, уништене породице, опустошена села, а резултат нашег пораза биће победа, победа у нашем напретку, победа у претакању горке сузе нашег народа у огромну енергију за будућност Србије, у снагу која ће нашу земљу подићи из блата и уврстити је у ред модерних и успешних европских земаља.

А, како Сент Егзипери рече, победа, пораз, те речи немају смисла. Живот је изнад тих слика и већ припрема нове слике. Победа слаби један народ, пораз буди други народ. Почели смо да се будимо, да радимо више, да јачамо српску економију и српску државу. Свакога дана наша Србија биће све јача. Је ли то наш пораз? Не бих рекао.

Уосталом, снага наших суза и свећа много је већа од снаге свих њихових топова и тенкова.

И морална и људска. И не могу да победе наш спокој и нашу храброст, као и одлучност да се њиховим гламурозним парадама супротставимо погледом у будућност, и да свима буде јасно - то не радимо зато што смо уплашени и слаби, већ зато што смо лекције из прошлости научили и зато што смо јаки и снажни.

Страшан злочин је била "Олуја". И Србија то више неће да крије. Тај злочин је почињен над нашим народом, над људима који су исти као и ми, а то им је била и једина кривица. Да, и чињеница да су живели стотинама километара западно од Србије, у Лици, Банији, Кордуну, Славонији и Далматинској загори, а неки су мислили, и не први пут у историји, да тамо српско име не сме да постоји.

Не знам ни зашто је Србија све ове године о томе ћутала. Чега се плашила, и од чега је бежала? Од несреће и јада свога народа?

Ми смо злочине које су поједини Срби починили и признали и платили. И стидимо их се.

А "Олује" треба други да се стиде.

Они који су сачинили тај страшни списак, починивши злочин без преседана; они који тај злочин никада нису осудили; а, богами, и они, у Србији, који су се, годинама, понашали као да то никакве везе са државом Србијом нема. Као да су, августа 1995. године, протерани и побијени неки туђи људи. Као да се злочин догодио, негде тамо, у Руанди, а не у Лици, и не у Далматинском Косову.

Данас, Србија, коначно, има снаге да каже шта је била "Олуја".

Највећа етничка промена састава становништва после другог светског рата, и погром - то је била "Олуја".

Етничко чишћење, и бесмислени покољ. И нека нико од нас не очекује да ћемо те чињенице убудуће прећуткивати. Рат јесте готов, и лепо су то написали у Загребу, и више га неће бити, али то никако не значи да ће Србија пристати да заборави сопствену историју, све победе и све поразе, а поготово да заборави своје жртве, и свој народ.

Зато што је то наша одговорност. И ми смо је, после 20 година, преузели. И њима, Србима Крајишницима кажем:
- Нико не може да вам врати мртве. Нико не може да промени прошлост и да уреди да се деведесете и ваш ужас нису никада догодили. Не може да вам смањи бол, нити патњу коју сте доживели.

Али, зато, ова држава, може, и хоће, да вама, и свим другим прогнаницима, свих тих гадних ратова, обећа да се нико више, према вама, неће понашати као према туђима.

И да ће Србија бити ваше уточиште. И ваша кућа. И да ће бринути и о сећању на мртве, и о будућности живих.

Да ћемо, од те, наше Србије, направити земљу којом ћете се поносити. И која ће моћи, својим угледом, и својом снагом, да се избори за оно што вам припада, од имовине, до поштовања, и вас и ваше жртве. Да ће бити довољно јака да може, док други славе, да поносно стане и викне - то је био злочин, и да ће је, читав свет, коначно чути.

Дан сећања, на жртве и прогнане, који смо установили, управо и треба да служи том циљу. И није уперен ни против кога. Нити ико треба да брине да ли ће Србија остати посвећена миру и развоју региона.

И поштоваћемо све, али ћемо, убудуће, поштовати и себе.

И поштоваћемо, надасве, сваку нашу жртву. Ни више, али не мање од поштовања које показујемо према туђим жртвама. Свако име, и сваки живот који стоји иза тог имена. И даћемо, тим именима, тугу дужу од шест дана, и довољно времена да сва буду запамћена.

И на крају, дозволите ми да, бар делимично, исправим једну двадесет година дугу неправду, и да, овде, у Рачи, свима вама, прогнанима и жртвама, кажем оно што је Србија и тада мислила, али није умела, или није смела, или није хтела да каже. Дозволите ми да кажем гласно и покајнички што те речи изговарамо са двадесет година закашњења

Добро дошли, Срби. Добро дошли, Крајишници. Добро дошли, браћо. Добро дошле, сестре. Добро дошли својој кући. Боро, Милане, Васо, Цуко, Радо, Драго, Бранка, Драгане, Добрице, Станко... Стигли сте у вашу Србију.

Нека је вечна слава свим невиним жртвама.
Живели Крајишници, живела Србија!

 



 


СРБИЈА ЈЕ БИЛА УВЕК УТОЧИШТЕ ЗА СВЕ СРБЕ

Милорад Додик је поручио је данас да не треба да се обесмишљава и негира Република Српска, јер у РС нико не обесмишљава и не негира Босну и Херцеговину.
-  "Говорили су да је БиХ Југославија у малом, а сад постављам питање зашзо живи мала, а није могла велика.. Нико да не негира БиХ. Ево, ми нећемо, али престаните негирати РС, не можемо живети у тој негацији. Ово је сомбол нашег заједништва, као наш вапај за мир ", рекао је Додик приликом обраћања на свечаности поводом Дана сећања на страдање и прогон Срба на мосту у Сремској Рачи.
Само су Срби, поручио је, веровали у Југославију, истакавши да су је зато последњи и напустили.

- "Срби су увек желели мир", рекао је Додик и поручио да сви знају шта је БиХ, те да то не треба нико да објашњава Републици Српској.

Каже и да је Сбија увек била уточиште за све Србе "коју су плаћали високу цену заблуде" која се звала Југославија, од Словеније преко Хрватске, Бих, Косова, Македоније, па до Црне Горе.
- "РС је уз помоћ Србије пролазила кроз тешке тренутке када је морала да даје одговоре, тако је било и са Дејтонским споразумом, којим се дошло до мира", казао је Додик.

Истакао је и да напори свих у региону треба да буду усмерени ка миру, и окренутости ка европским цивилизацијским вредностима.


 

 

ОЛУЈА БИЛА ТРАГЕДИЈА БИБЛИЈСКИХ РАЗМЕРА
 

Патријарх српски Иринеј рекао је вечерас на обележавањ Дана сећања да је српски народ у "Олуји" задесила трагедија библијских размера и да је почињен велики злочин који су чинила наша браћа по вери са којима нас везује историја. Патријарх је у обраћању у Сремској Рачи рекао да је то била трагедија библијских размера какву су некада доживели Јевреји и Јермени и да смо ми Срби одмах иза њих.

Како је рекао злочин су починила наша браћа по вери, исти по цркви "са малим разликама што смо ми православни а они римокатолици" и да смо били криви само зато што смо Срби православне вере.

Навео је да зато радује недавно упућен предлог папе Фрање да се формира комисија представника српског и хрватског народа која би се бавила разлозима толике мржње између два суседна и по много чему слична народа.

Патријарх је поручио и да Срби нису геноицидан народ, да то нису никад били уз својој историји, да су напротив много пострадали, а да је о њима створена слика као о народу који мрзи и прогони и убија.

Та је слика далеко од нас, поручио је патријарх Иринеј и додао да зло и злоба никоме добро нису донели, те да је потребно да завлада љубав, да њу треба да носимо у себи, али и међу народима.

Дао Бог да се поврати мир народу нашем и свим народима - то је жеља наша и божија и молимо се господу да наша жеља буде услишена, поручио је на крају обраћања српски патријарх.

 

 


Ђурђицa Поповић, "девојкa из колоне"

Тужних августовских дана пре две деценије присетила се и Ђурђица Поповић, која је као дете избегла из Крајине. Она је поделила своја сећања на дан када је пред хрватским гранатама морала да напусти свој дом.

- Шта се ту море, када има и горе. Остављали су људи мртве, несахрањене, кућне прагове. Био је рат - са сузама у очима испричала је Ђурђица, која је свој нови дом, као и већина Крајишника, нашла у Србији.

Велики број грађана окупио се вечерас код моста у Сремској Рачи, где ће бити обележен Дан сећања на страдања и прогон Срба, у оквиру злочиначке акције "Олуја".

Грађани, који су дошли да одају пошту страдалим Србима, на дан када је пре 20 година из Хрватске протерано више од 250.000 Срба, а око 2.000 убијено, носе српске заставе и обележја.
- "Ово је значајан дан, јер је током прогона Срба из Хрватске било страшно. Било је страшно гледати наш народ како бежи. Хвала премијеру Вучићу што је омогућио да се на то укаже", истакла је Вера Фектар из Сремске Раче.

Мирјана Цабо, која је избегла из Сарајева, наглашава да је ово важан дан за српски народ и породице жртава, али и, посебно, за све оне који су, као и она, прогнани из својих кућа и са својих станишта.

Мирослав Смрзић, који је некада живео у Слуњу у Кордуну, а избегао је у Инђију, рекао је да је овај дан битан како би се показало и онима који то не признају "да смо и ми људи, избегли, протерани".
- "Одузели су нам све. Протерали су нас и немамо никаква права у Хрватској. У Слуњу одакле сам протеран је пусто, и немам где и коме да одем тамо. Поднео сам неколико пута захтев за помоћ за обнову, али од тога није било ништа", рекао је он.

 

 

 

ПРЕКИНУТО 20 ГОДИНА ЋУТАЊА

Министар за рад, запошљавање борачка и социјална питања Александар Вулин, који је такође стигао у Рачу, нагласио је у изјави Тањугу да је вечерашње обележавање изузетно значајно:
- "Србија је 20 година ћутала, пропуштала да каже колико је боли 'Олуја', колико је боле 250. 000 протераних, 2.000 убијених, највеће етничко чишћење у Европи. Можемо слободно да кажемо да је то и највеће етничко чишћење у историји српског народа, јер никада у историји није за тако кратко време толики број народа трајно отишао да се никада не врати", објаснио је он.
Вулин је изразио уверење да ће преко овог сећања свет боље да нас разуме и види колико нас те ране боле, као и да ће се у будуће понашати у складу с тим, да и овај народ има своје емоције и да се над њиховим жртвама мора спустити глава.

 



Србија ће данас први пут обележити Дан сећања на страдање и прогон Срба, 5. август, централном државном манифестацијом код Сремске Раче.

Сутра, тачно у подне, огласиће се звона са српских православних цркава у Србији и Републици Српској и сирене. Из владе позивају грађане Србије да у подне застану и да тај минут посвете сећању на све убијене и страдале.

Акција Олуја почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа одбране (војска босанских Хрвата) на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације.

Дан касније, хрватска војска је ушла у Книн и истакла хрватску заставу. У овом злочину је учествовало 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског већа одбране, док је српска страна имала 31. 000 војника. У тој акцији избегло је више од 250.000 Срба, па се она убраја у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.

Нема прецизних података о жртвама. По неким изворима, у акцији хрватске војске нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло укупно 677 цивила.

Документационо-информативни центар Веритас у својој евиденцији има имена 1. 960 погинулих и несталих Срба од којих 1. 205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце.

 

 

 

ЧЕПУРИН ГОСТ

Церемонији у Сремској Рачи присуствовали су и амбасадори из 12 држава. Свој бол са нашим народом код чувеног моста поделили су дипломатски представници Русије, Кине, Израела, Индије...

 

 

Р. Драговић
Агенције
4.8.2015.

 





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 689  пута
Број гласова: 0


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Прича из Маутхаузена: Ако ми прећутимо, проговориће камен

Српскм жртвама дати имена да се са њима не би манипулисало

Најава трибине: Четврт века од Божићног Устава 24.12.2015

Извештај са обележавања парастоса жртвама Олује у Сремској Рачи и Београду 2015. године

ПЕТИЦИЈА ЗА ИЗГРАДЊУ СПОМЕНИКА СРПСКИМ ЖРТВАМА НАТО АГРЕСИЈЕ И ОВК

Враћене табле са називом улице хероја Милана Тепића у Београду

Сећање на јасеновачке жртве биће у Штоклолму 29. маја 2015




Поделите ову вест, нека се чује истина...































Skip Navigation Links