На Дјечијем гробљу у Сиску сутра ће бити обиљежен Дан сјећања на жртве усташког логора за дјецу, који је у овом граду био у функцији од августа 1942. до јануара 1943. године, а парастос ће служити Његово преосвештенство епископ славонски Јован.  На споменику на Дјечјем гробљу наведено је да је на том мјесту сахрањено око 2.000 дјеце. Међутим, није могуће са сигурношћу утврдити тачан број умрлих јер је изостало систематско истраживање након завршетка Другог свјетског рата, саопштено је из Српског националног вијећа /СНВ/.

Из СНВ-а наводе да ће се након парастоса окупљенима обратити предсједник Вијећа Милорад Пуповац, предсједник Градског удружења логораша и њихових потомака из Бањалуке Добрила Кукољ, те награђивани продуцент и почасни предсједник Фестивала јеврејског филма Бранко Лустиг. Предвиђено је да у склопу умјетничког дијела програма наступе Светлана Спајић и виолинисткиња Саша Подрић. На подручју дјечјег гробља традиционално ће бити положене бијеле руже. Обиљежавање Дана сјећања заказано је за 11.30 часова.

Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. аугуста 1942. након завршених акција на Козари и Шамарици. У свом саставу имао је и посебан логор чији је званични назив био "Прихватилиште за дјецу избјеглица". Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, био је под покровитељством Женске лозе усташког покрета и Усташке надзорне службе. Непосредно управљање "дјечијим прихватилиштем" било је у рукама усташе и љекара Антуна Најжера. Логор је био лоциран у неколико објеката у граду - згради бившег Југословенског сокола, тзв. Соколани, дворани женског самостана сестара Светог Винка, магацину Солане "Рајс", згради "Гучи", основној школи у Новом Сиску и тзв. "Карантени", односно једној од шест барака сабирног логора.

Сви ти објекти били су крајње неприпремљени за становање и живот дјеце. У згради "Сокола" није било ни врата, у дворани "Рајса" такође је владао пропух, јер је била подешена за сушење соли. Дјеца, па и она најмања, са само неколико мјесеци, морала су да леже на поду са танким слојем сламе, без одјеће и покривача. Традицију обиљежавања Дана сјећања прије неколико година обновили су Српско народно вијеће и Вијеће српске националне мањине града Сиска. Ријеч је о догађају у чијој организацији су све до посљедњег рата учествовале образовне институције. Сваке прве суботе у октобру, школарци с подручја Сиска и околине организовано су на мјесту догађаја учили о страхотама усташког режима, подсјећају из СНВ-а.

 
Извор: СРНА
3.10.2014.