У Вуковару је поводом 85. годишњице од оснивања фабрике „Бата“, потоњег „Борова“, организован научно-стручни скуп у сарадњи института „Иво Пилар“ и фабрике „Борово“.

Под називом “Историјско наслеђе и перспективе”, овај научни скуп организован је како би се на прикладан начин обележило осам и по деценија од оснивања фабрике гуме и обуће, некадашњег индустријског гиганта и носиоца привредног развоја Вуковара и његове околине.

- На подстицај председника управе фирме „Борово“ д.д. негде у јесен прошле године састали смо се и разговарали о томе како да 85. годишњицу од оснивања и почетка рада фирме „Бата“ обележимо на примерен начин. Ми као научни институт смо одмах рекли да бисмо могли кренути у организацију једног научног скупа на којем бисмо покушали подсетити на неке ствари, али и дати неке нове информације и чињенице о важности „Бате“, односно „Борова“, за привредни, али и друштвени, културни, демографски па и политички живот Вуковара, целог овог подручја, али и некадашње Југославије, истакао је председник вуковарске подружнице института „Иво Пилар“ Дражен Живић.

            Поред бројних предавања везаних за рад и развој фабрике „Бата“ Борово, свакако највећи акценат стављен је и на њен економски развој, утицај и значај како у Вуковару тако и у целој Југославији с обзиром да је у периоду од 1969. до 1989. године ова фабрика била међу десетак економски најјачих фабрика у тадашњој држави.

- „Борово“ је у ових двадесетак поменутих година било на десетом, једанаестом до двадесетог места најјачих југословенских фабрика. Моје излагање било је везано за индустријски развој „Борова“ у условима који нису били баш најповољнији за развој због инфлације и других потешкоћа. Међутим, „Борово“ је успело да тих година изгради седам нових фабрика, запошљавало је двадесетак хиљада радника, имало је развијену технологију, имало је добру пословну организацију, врло значајан извоз и „Борово“ је у сваком случају много учинило на привредном развоју како вуковарског краја, тако и целе Славоније, односно чак и целе Југославије, рекао је доктор економ-ских наука из Осијека Милан Ивановић.

            Оснивач фабрике која је саграђена 1931. године на добру Српске православне цркве, био је чешки индустријалац Томаш Бата, а њен први директор Тома Максимовић, кога многи сматрају најзаслужнијим за углед и значај који ће ова фабрика убрзо стећи, али и цело Борово где је у два мандата био председник општине која је под његовим водством доживела велик успон.

- Ја сам исто дете „Борова“, иако сам рођена Вуковарка, али могу рећи да је оно и мене отхранило. Моја мама је започела радити у фабрици управо како је она говорила, код Томе. Стога сам некако и осећала обавезу да напишем или да покушам реконструисати живот човека који је имао велике успоне и велике падове, који је настрадао у свим системима и зато мислим да му је требало посветити више пажње. Међутим, добар део грађе за сад нисам могла пронаћи па мислим да ово није коначно и да ћу настојати да колико год будем могла реконструишем његов живот и његове заслуге за развој овога краја, каже кустос вуковарског музеја Оливера Цревар која је на овом скупу говорила управо о Томи Максимовићу.

            Научни скуп „Бата Борово: историјско наслеђе и перспективе“, окупио је преко 30 учесника, махом историчара и економиста, али и бивших радника фабрике који су представили 23 рада. У два дана колико је трајао овај скуп представљен је развој „Борова“, његови економски и социјални аспекти, али и утицај фабрике на културни, спортски, образовни и уопште друштвени развој Борова, Вуковара и околине.

Срђан Секулић
Лист Извор бр. 145.
22.6.2016.