Људи су некад знали како се живи - www.zlocininadsrbima.com

7. новембар 2015.


Људи су некад знали како се живи


Старији Боровчани сигурно знају и памте да је Борово насеље имало купалиште много пре него што је изграђен прави базен. Они млађи о томе вероватно немају појма, сем ако им неко од наших старијих о томе није причао. Иако и сам припадам оним генерацијама које нису имале срећу да то виде и доживе не напушта ме осећај да је то дрвено купалиште било нешто што би нам и данас итекако добро послужило.

            Има у тој нашој прошлости нешто чудесно, нешто очаравајуће и вредно памћења јер наши стари су очигледно знали како се живи и како треба потрошити слободно време. Управо зато врло радо пишем за ову рубрику „Извора“. Знајући да време неумитно протиче стало ми је да, док још увек има живих сведока и људи који можда имају по коју фотографију, забележим што више и та времена некако отргнем од заборава.

Базен о ком је овде реч је у ствари било купалиште изграђено од дасака које је уроњено у Дунав плутало на металним бурадима. Било је привезано о бајер (обалу) и онима који су се ту купали обезбеђивало сигурност и увек свежу и чисту Дунавску воду.

 

 

КОЛЕКЦИОНАР ИВИЦА ЖАБИЋ

Већ сам рекао да сам о томе само слушао од наших старих, али на моју жалост нико, ко се тога сећа, није имао сачувану ни једну једину фотографију. На срећу, у Борову насељу живи господин Ивица Жабић који је и сам пасионирани колекционар боровских сећања, а што је најважније прибавио ми је и толико жељене фотографије.
- Купалиште на Дунаву налазило се на обали Дунава "испод" касније саграђеног Централног складишта које је подигнуто 1939. године. По свему судећи отворено је 1934. или 1935. године, за годину нисам сасвим сигуран. Вероватно је било оштећено током рата, а након њега је поправљено и отприлике 1948. године, опет не знам тачно, отегљено нешто мало изнад данашњег Дома технике – објашњава Жабић.

            Лепо, нема шта. Људи су се ту купали, али није то било само купалиште, било је ту и неких попратних садржаја тако да није било баш много разлике између времена када је Борово насеље добило прави правцати базен и оног пре тога.

- Уз друм за село Борово, била је подигнута дрвена тараба, а горе на бајеру су биле кабине и бифе. Била је подигнута и скакаоница са које су они смелији изводили разне скокове у воду. Базен на флосу потрајао је све до средине 1950-их, када се већ увелико градило пливалиште код тениског игралишта – прича Жабић.

 

 

 

БИЛО ЈЕ МНОГО ДРВЕНИХ РЕЧНИХ КУПАЛИШТА

Према ономе што можемо да видимо на фотографијама које је наш саговорник прибавио ово купалиште било је веома посећено, али Борово по њему ипак није било јединствено. Слична купалишта постојала су и у неким другим местима која су имала ту срећу да буду саграђена на реци. Пример су готово иста купалишта на Сави код Београда и Славонског Брода. Ово потоње отворено је 1950. године. Било је то 25 – метарско пливалиште код савског моста и изгледало је врло лепо. Користило га је Бродско спортско друштво „Металац“. Пливалиште је направљено уз помоћ фабрике „Ђуро Ђаковић“. Имало је шест пруга и скакаонице од три и пет метара. На фотографији у доњем углу види се да је то изгледало заиста импозантно и веома лепо.

- Пре Другог светског рата у Вуковару су на обали Дунава била најмање три таква купалишта на флосу – каже господин Жабић.

            Купалишта на дунавском флосу сећа се и професорка у пензији Ана Квесић из Борова насеља коју је чињеница да пишемо о томе јако обрадовала.

- Да, сећам се тог купалишта. Било је то нешто заиста јединствено. Пуно је ту било младих. Био је један мањи и један већи део. Мањи је био намењен деци, а већи одраслима. Ту сам научила да пливам и мислим да би било заиста лепо када би се такво нешто поново направило. Дај, промовишите то мало јер овде је све замрло! Гледам овај базен који граде и заиста не знам за кога подижу онолику зградурину. Ко ће ту да се купа? Знам да је у Винковцима слична грађевина потпуно неискориштена. Нема народ пара за то па зјапи празно – каже госпођа Ана.

            Иначе, дрвено купалиште је био нешто налико броду. Имало је оштар прамац што је омогућавало да може да се премешта и вуче по Дунаву. То је смишљено како би се купалиштем могло лакше манипулисати јер Дунав је ћудљив и често мења водостај. Прамац би увек био окренут узводно како се за купалиште не би хватало грање које Дунавом заплови кад год је водостај у порасту.

            Око простора одређеног за купање био је простор предређен за приступ и ходање по флосу ширине отприлике један метар. Около су биле клупе за седење и све скупа је изгледало веома културно и функционално.


"Батине девојке", крајем 1930-их у Борову

 

 

ЗАШТО ВИШЕ НЕМА ТАКВИХ КУПАЛИШТА?

Питање из поднаслова овог дела текста није постављено да би читаоци овде на њега добили одговор. Постављено је више као реторичко, онима који у име грађана долазе на власт у граду и који увек говоре да су им грађани на првом месту. Не верујем да је то толико скупо да не би могло да се направи. Исто тако, не верујем да не би било довољно посећено. Интересантно је како људи брзо заборављају оно што никако не би требали. Памте углавном што не ваља, ружне ствари, док оно добро лако избледи из сећања.   Истина, и данас на Дунаву има добрих места за купање, али је недостатак што до њих најчешће није баш тако једноставно доћи. Хоћу рећи, многима нису приступачна. Треба сести у аутомобил, па онда треба имати чамац или зависити од неког ко га има.

Не би ли за оне који преко лета немају куда да оду, који немају новца да плате купање на базену, који немају свој чамац или им се не иде на Аду било добро да постоји барем један овакав „базен“ на флосу?

            Ту би се сигурно уденула и понека радњица, продавци крофни, сладоледа, брзе хране и освежавајућих напитака и ето посла за разне предузимаче. Могла би да се уреди и плажа, да се поставе разни садржаји предвиђени за децу са љуљачкама, тобоганима, песком. За одрасле би могло да се направи игралиште за балотање, столови за стони тенис, дрвене лежаљке за сунчање и сл. Друштвено-рекреативни живот овдашњих људи сигурно би био подигнут на један виши ниво и живот на реци добио би свој прави смисао јер би сигурно било и других идеја којима би се простор око евентуалног купалишта могао додатно обогатити . Био би то добар мамац и за туристе, нарочито оне који овуда пролазе дунавском бициклистичком рутом.

            Да неко има барем трун предузетничког духа и сагради купалиште на флосу то би сигурно била одлична инвестиција. Шта више, била би то права атракција, нешто несвакидашње и у тесној вези са природом од које смо се већ превише удаљили, природом која нам је тако великодушно понудила оно најдрагоценије што ова планета има. Привилегију да живимо уз реку.

 

 

Славко Бубало
Извор бр. 128.
28.10.2015.

 

 









Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1463  пута
Број гласова: 0






Прочитајте још текстова од истог аутора:

Интервју са Милошем Ковићем: Наша историја је наш ресурс
Објављено: 11. novembar 2016.     Има 1275 прегледа и 0 гласова.

Изнуђене осуде више никога не импресионирају
Објављено: 6. maj 2016.     Има 1288 прегледа и 10 гласова.

Провокација усташким симболима
Објављено: 26. novembar 2015.     Има 1297 прегледа и 0 гласова.

Случај Месић: Меморија треба само ако лажете
Објављено: 8. februar 2017.     Има 1299 прегледа и 10 гласова.

Случај Хасанбеговић: Од извесне прошлости до неизвесне будућности
Објављено: 22. februar 2016.     Има 1301 прегледа и 5 гласова.




















Skip Navigation Links