Потреба очувања културе читања - www.zlocininadsrbima.com

2. септембар 2015.


Потреба очувања културе читања


Срби на истоку Хрватске немају своју централну библиотеку, али зато на овом простору делује неколико мањих библиотека које добрим делом могу задовољити читалачку публику које је у данашње време из године у годину све мање. До ове појаве није довело исељавање становништва него пре свега све већа незаинтересованост људи за писану реч.

            У време напретка информационих технологија штампане књиге, новине, часописи и друга издања све су мање у употреби. Ипак и у таквим условима библиотекари се боре за своје место на културној сцени па поред издавања књига својим корисницима пружају и друге додатне садржаје како би се библиотеке очувале и опстале у данашње време.

- Рекла бих да су библиотеке данас доста гурнуте на маргину неких културних инсти-туција и догађања. Највећи разлог за такво стање је што модерна технологија преузима све, данас постоје и електронске књиге тако да су библиотеке остале као што сам рекла мало по страни. Међутим, ми се свакако покушавамо снаћи и зато ширимо ту лепезу својих услуга попут интернета и електронске грађе, да бисмо што више заинтересовали кориснике и показали да и у библиотеци могу наћи све оно што им треба, истакла је директорка Народне библиотеке Даљ Вукосава Милакић.

 

 

 

ДАЉ ЈЕДИНА СВЕТЛА ТАЧКА

            Народна библиотека у Даљу је једна од ретких која је успела опстати и задржати свој статус. Основана је 2001. године иако је традиција библиотекарства у Даљу дуга око 150 година. Оснивач библиотеке је Општина Ердут која и финансира њен рад баш као и Министарство културе Републике Хрватске. Библиотека има и читаоницу, а орга-низује и различите програме, изложбе, радионице за децу док се они старији окупљају око клуба читалаца.

            На почетку ова библиотека имала је две хиљаде наслова, а данас их има око 18 хиљада те преко хиљаду чланова. Међу насловима доста је и књига на ћирилици и српском језику.

- Народне библиотеке према закону имају обавезу да се брину о националним мањинама које живе на њиховом подручју. Будући да је у нашој општини карактеристична ситуација, односно да је српска национална мањина заправо већина, ми се свакако трудимо да задовољимо потребе и тих корисника. Стога сваке године из Србије набављамо грађу на ћирилици и на екавици како за одрасле тако и за децу, наводи Милакић.

            У суседном Борову оснивач библиотеке је под-дбор Српског културног друштва „Просвјета“ која има готово дупло мање чланова и наслова, али која опстаје упркос тешким временима за библиотекарство.

- Чланови више долазе овде у зимском периоду него лети. У нашој библиотеци углавном су заступљене лектире за основну школу, али и бестселери као и друга врста литературе. Такође, поседујемо и доста књига на ћирилици и српском језику, каже библиотекар у боровској библиотеци Александар Поповић.

 

 

 

БЕЗ ЦЕНТРАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Велики недостатак српске заједнице је што на простору источне Славоније, Барање и западног Срема не постоји централна српска библиотека чији би фонд највећим делом обухватио ћирилична издања којих у хрватским библиотекама више или нема или их је јако мало. Још увек је у току опремање библиотеке Српског културног центра Заједничког већа општина која би у будућности требала задовољити све ове прохтеве. Добар део књига у ову библиотеку донешен је из вуковарске Просвјете где су књиге сакупљане још од деведесетих година прошлог века.

- Циљ је да се оснује једна библиотека за коју у нашем простору није било услова пошто је било доста и старих књига које нису чуване у адекватним условима тако да смо у договору са ЗВО-ом одлучили да их преселимо у простор који је адекватнији и у којем се библиотека и може организовати, истиче Бојана Патковић из вуковарског пододбора Просвјете.

            Вуковарски Срби били су писаној речи давали велику пажњу, а јављали су се и као пренумеранти значајних издања у прошлости. Вуковар је град у којем је и Вук Караџић имао велику подршку па би било тешко замислити да садашње генерације Срба у овом крају запоставе књигу и културу читања.                                    

 

 

Срђан Секулић
Извор бр. 123.
19.8.2015.





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1539  пута
Број гласова: 0





Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Извештај из Јасеновца: Будите под крошњом српских мученика
Објављено: 2. oktobar 2016.     Има 1145 прегледа и 10 гласова.

Вуковар: Двојезичне дипломе без препрека
Објављено: 9. jun 2016.     Има 1356 прегледа и 5 гласова.

Бобота: Пажњу усмерити на антифашистичку борбу
Објављено: 24. avgust 2016.     Има 1367 прегледа и 5 гласова.

Стање културе Срба у Хрватској данас
Објављено: 2. februar 2017.     Има 1388 прегледа и 0 гласова.

Извештај са промоције књиге "Боље бити у мањини" од Ђорђа Нешића
Објављено: 10. decembar 2015.     Има 1402 прегледа и 5 гласова.





















Skip Navigation Links