Жалбено веће Механизма у Хагу данас је правоснажно осудило на доживотни затвор првог председника Републике Српске Радована Караџића због геноцида у Сребреници и злочина против човечности, кршења закона и обичаја ратовања

Овом одлуком преиначена је првостепена пресуда Трибунала у Хагу којом је у марту 2016. година био осуђен на 40 година. Иако је одбацило махом све жалбене наводе, и тужилаштва и одбране, жалбено веће сматра да казна од 40 година није била адектавна.
- "Жалбено веће је сагласно са Тужилаштвом да је казна од неадекватна с обзиром на тежину Караџићевих кривичних дела, као и да је казна претресног већа неразумна и неправична", рекао је у облазложењу одлуке председник Жалбеног већа судија Ван Јосен из Данске.

Он је додао да је претресно веће је погрешило када је изрекло казну од 40 година. Караџић је поново осуђен за 10 од 11 тачака оптужнице. Жалбено веће Механизма у Хагу потврдило је да Радован Караџић (73) није крив за геноцид над муслиманским становништво у седам општина БИХ у периоду од 1992. до 1995.

Овом одлуком потврдило је првостепену пресуду у делу којим је по овој, првој и једињој од 11 тачака оптужнице био ослобођен од оптужби. 


Караџић је осуђен по тачкама:

1. Није крив по тачки један yа гениоцид у седам општина БИХ у периоду 1992 - 1995.
 
2. Крив је по тачки два за геноцид у Сребреници

3. Крив је за прогон цивила и злоцине против цовецности

4. Крив је за истребљење становништва

5. Крив је за убистава, злочин против човечности

6. Крив је за убиства, кршење закона и обичаја рата

7. Крив је за прогон и депортације, злочин против човечности

8. Крив је за нехумана дела, насилно премештање и друге нечовецне злочине

9. Крив је за кршење закона и обичаја ратовања

10. Крив је за незаконите нападе на цивиле

11. Крив је за узимање талаца, припадника УНПРОФОР-а
 

НИЈЕ БИЛО ГЕНОЦИДА У СЕДАМ ОПШТИНА

Жалбено веће сматра да је судско веће, које је изрекло првостепену пресуду правилно закључило да није било геноцида на територији општина Братунац, Приједор, Власеница, Зворник, Сански Мост, Фоча и Кључ, али да јесу почињени други ратни злочини у тим општинама од 1992. до 1995, који су били координирани из врха Републике Српске.

Осим једног делимично усвојеног захтева (број 31) Караџића, сви остали наводи из жалбе су одбијени, поред осталог и онај којим је оспоравао правичност суђења.

Према ставу жалбеног већа одбрана Радована Караџића није успела да докаже да није крив за масакр у Сарајеву, на Маркалама, каи ни за "терорисање становника Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем током вишегодишње опсаде главног града БиХ", рекао је председник Жалбеног већа Ван Јосен.

Веће је, како је додао, утврдило да је Караџић знао и за убиства у јулу 1995, након пада Сребренице.

СРЕБРЕНИЦА ЈЕ КЉУЧНА

"Жалбено веће није нашло грешке у резоновању првостепених судија у вези с прогоном муслимана с подручја Сребренице", навео је судија Ван Јосен.

Прогон муслимана са подручја Сребренице се односи на присилно пресељење жена, деце и стараца са подручја Сребренице, а касније убиствима мушкараца и дечака, подсетио је судија.

Такође није доказао да није имао намеру да почини геноцид, као и да није, као вођа босанских Срба, кажњавао оне који су чинили злочине, додао је судија.

"Караџићеви наводи да је он проглашен одговорним за то, само зато што је председник су неуверљиви", пренео је судија Ван Јосен.

Према ставу Жалбеног већа, одбрана није успела да докаже ни да је веће донело погрешне закључке у пресуди у којој је осуђен за злочине у 20 босанских места", рекао је председник Жалбеног већа.

ЗВИЖДУЦИ И АПЛАУЗИ У СУДНИЦИ

Говорећи о узимању припадника УНПРОФОР-а за таоце 1995. године, жалбено веће је сматра да Караџић није успео да докаже да је особље УН-а законито приведено.

Након изрицања казне, у судиници су се могли чути пљесак, али и звиждуци.

Караџић је пресуду саслушао мирно седећи на свом уобичајеном месту месту.

Читање сажетка пресуде, трајало је око сат времена са одложеним преносом од 30 минута из безбедносних разлога.

 

Суђење Караџићу започело је 26. октобра 2009. године и трајало је 499 дана. Претресно веће саслушало је 586 сведока.

Вечерње новости
20.03.2019.