Родитељи најодговорнији за развој интелигенције свог детета - www.zlocininadsrbima.com

17. април 2015.


Родитељи најодговорнији за развој интелигенције свог детета


Када први пут попустите савременим технологијама и одлучите да у собу свог детета унесете компјутер, телевизор или видео игре знајте да чините трагичну грешку, погубну за развој његове интелигенције. Управо развој интелигенције код деце и грешке које родитељи најчешће чине у најранијем узрасту детета биле су тема последњег у низу програма којe Српски културни центар ЗВО-а организује сваке друге среде. Садржај програма чинили су видео-пројекција предавања извршног директора МЕНСА-е Србије др Ранка Рајовића из Београда и осврт проф. Јармилке Баљичке Карлаш, директорке Дечјег вртића Вуковар II.

Најпресуднији период у развоју дечјег мозга је онај до четврте године. Тада се у дечјем мозгу развија највећи број синапси, до 50%, задужених за стварање међусобних веза између можданих станица (неурона), а управо од броја синапси директно зависи и развој дечје интелигенције. Највећи број синапси развија се радом прстију (фина моторика), видом, говором и преко стопала. Код деце то иде природно јер деца гоњена нагоном трчкарају, брбљају, скачу, пењу се, врте. То што деца раде нагонски обично смета њиховим родитељима па их умирују купујући им видео игрице или компјутере и тако потпуно несвесно ометају њихов интелектуални развој. Многи родитељи живе у претераном и неоправданом страху да ће се њихово дете повредити па га умирују, а најтрагичније од свега је што дете спутавају у игри из некаквих тривијалних разлога да се, на пример, не упраљају или да ће им скакањем оштетити мадрац на каучу. У времену потрошеном пред компјутером деца покрећу свега два прста, успоравају акомодацију очију, ћуте, мирују.

Да уприличе вече посвећено развоју дечје интелигенције организаторе је навела управо чињеница да су данашња деца све више подложна утицајима модерних технологија и да њихови родитељи у ствари нису ни свесни колико штете у развоју интелигенције свога детета чине ако му не дозволе природом усађене физичке активности и умире га цртаним филмовима и видео игрицама.

- Идеја организатора овог програма да посетиоци виде и чују предавање др Ранка Рајовића ми се изузетно допала и радо сам се одазвала позиву да то прокоментаришем и дам и неко своје виђење овог проблема. Мислим да је изузетно корисно, не само просветне раднике него и родитеље, упознати са најновијим открићима из области неурофизиологије, психологије или педагогије. Доста од овога што смо видели уврстили смо и у програм Дечјег вртића Вуковар II чији сам директор и све то настојимо да пренесемо и на родитеље. На жалост педагогија код нас још увек касни десетак година. Све што до нас долази је на страним језицима и треба времена да се све то преведе, публикује и представи јавности, тако да је потребно и одређено време да то ново, заживи и буде уврштено у педагошки програм, каже проф. Јармилка Карлаш.

 

 

 

ИСТОЧЊАЦИ ИНТЕЛИГЕНТНИЈИ

Најбоље резултате у области ране стимулације развоја мозга и интелигенције показују народи источне Азије који се користе сликовним писмом јер је њихов приступ учењу организован на принципу асоцијација. Европа у томе заостаје јер се најпресуднији период у развоју дечјег мозга прескаче и деца потпуно неприпремљена крећу у школу. Када једном крену у школу намеће им се репетитивни принцип учења који се већ показао као потпуно промашен. Због свега тога уопште не треба занемарити и потцењивати моћ дечје игре и потребно је на време с тим упознати родитеље и упозорити их на погубност модерних технологија које своје предности имају само ако се време које дете проводи испред екрана или монитора ограничи.

- Ја више коригујем понашање бака и дека када је у питању васпитање моје деце јер они су ти којима њихова игра највише смета. Све ово почела сам да пратим и пре него што сам постала родитељ тако да имам доста информација баш о тој стимулацији у раном узрасту. Заиста сам изненађена великим бројем поремећаја, мислила сам да је штета од видео игрица и компјутера много мања. Имам две девојчице од три и четири и по године, а на путу ми је и треће дете па ме све ово итекако занима. Моје девојчице у соби немају компјутер, не играју видео игрице, цртани гледају само пред спавање или по један преко дана и мислим да је то сасвим довољно. Не спутавам их, напротив, драго ми је када скачу, када се играју, а ако претерају изведем их напоље, каже нам млада мајка Сања Мишановић.

Иако ради као васпитач у вртићу Ведрана Тепавац признаје да понекад, у страху да се не повреди, забрањује својој ћерки да скаче по кревету.
- Сада када сам видела да у ствари чиним штету покушаћу да то више не радим. Ипак, драго ми је што се моја ћерка више игра са луткама и што је маштовита, што не гледа телевизор и ретко када користи компјутер. Доста од овога примењујемо и у вртићу у ком радим. Препуштамо иницијативу деци и тако бирамо теме којима се бавимо, каже Ведрана.

Човек је хиљадама година своју интелигенцију развијао у покрету и потребно је више од пусте жеље да еволуција не крене у обрнутом смеру, да се људски род не претвори у бића која седе и чији мозак уместо да се развија закржљава. Дакле, бринути за дете не значи само дати му шта ми мислимо да му треба, да буде здраво, чисто и сито, него и во-дити рачуна о његовом физичком развоју, чиме помажемо и развој његове интелигенције. Ограничења морају да постоје, али та ограничење не би смела бити усмерена према спутавању дечјих природним нагоном вођених физичких активности.            

 

Славко Бубало
Извор бр. 115
15.4.2015.









Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1585  пута
Број гласова: 0






Прочитајте још текстова од истог аутора:

Интервју са Милошем Ковићем: Наша историја је наш ресурс
Објављено: 11. novembar 2016.     Има 1275 прегледа и 0 гласова.

Изнуђене осуде више никога не импресионирају
Објављено: 6. maj 2016.     Има 1288 прегледа и 10 гласова.

Провокација усташким симболима
Објављено: 26. novembar 2015.     Има 1297 прегледа и 0 гласова.

Случај Месић: Меморија треба само ако лажете
Објављено: 8. februar 2017.     Има 1299 прегледа и 10 гласова.

Случај Хасанбеговић: Од извесне прошлости до неизвесне будућности
Објављено: 22. februar 2016.     Има 1300 прегледа и 5 гласова.




















Skip Navigation Links