Када говоримо о Ердутском споразуму морамо да поменемо и конкретан продукт овог документа потписног 1995. године - Заједничко веће општина. Произашла из одредаба споразума потписаног у дворцу Адамович у Ердуту данас је ова институција једини верни чувар тековина мировног спорзума. Прелазни период који је трајао 24 месеца након потписивања донео је значајне промене.

Србима је значио прекретницу, једни су се одлучили на исељавање док их је већина остала на реинтегрисаном подручју источне Хрватске. Датум када је споразум потписан је датум значајан не само за Србе него и за све грађане Хрватске.

- Кретање после потписивања Ердутског споразума су ишла у различитим правцима. У прве две године након потписивања припремао се терен за долазак хрватских институција, али исто тако се припремао народ на неки нови живот у оквиру законодавства Републике Хрватске. Био је то изузетно тежак, захтеван и напоран посао. Када је прошло те две године и завршила мисија УНТАЕС-а, онда сам, више него уз помоћ других међународних организација, народ је требао да се прилагоди и осамостали у оквиру новонастале државе. После двадесет година држава и њени званичници овај датум више не обележавају. Вероватно зато што је у почетку било врло битно да се међународној заједници покаже да је Хрватска предана испуњавању обавеза из Ердутског споразума, прича, Драган Црногорац.

ХРВАТИ СМАТРАЈУ СПОРАЗУМ ГРЕШКОМ

            Однос хрватске јавности, или бар већине гласних Хрвата према Ердутском споразуму је негативна. Могли би рећи као и однос према Србима који су након мирне реинтеграције остали и према њиховим напорима да очувају своју културну аутономију, или боље речено национални идентитет. Ту долазимо и до односа државе и званичних институција који су занемаривање и деградирање мировног споразума допустиле. То се најбоље види када упоредимо однос према датумима када је договорен мир или онима који обележавају војне акције током којих је у Хрватској убијено и нестало хиљаде Срба.

 - Рекао бих и да јавност, односно већина десничарских странака у РХ нажалост више не прихвата реалност што је доста Срба остало да живи овде на овом подручју, али и да се обезбеди повратак Срба у остале делове Хрватске. Могли би да будемо мало иронични и да кажемо шта ако се не прихвата више Ердутски споразум, односно споразум о миру, да ли онда значи да смо опет у рату. Мислим да ово треба да се запитамо сви, а пре свега и државни званичници јер овакви датуми би требало да буду у првом плану више од неких других који се тренутно обележавају у РХ. Шира хрватска јавност кроз ове десничарске, што организације што странке, дестабилизује Хрватску на начин да слику о успесима мирне реинтеграције баца у сасвим други план, и нажалост тако ће бити све док се не појаве неке нове генерације које ће више неговати овај датум него оне из ратних дешавања из 1995. године, рекао је Црногорац.

МРЖЊА НЕ ЈЕЊАВА

            Реторика и говор мржње чак и данас, након 20 година, нису ретка појава. Многи Ердутски споразум виде као погрешку Туђманове политике и неретко износе став да је његова трајност ограниченог рока.

- Политка дискриминације и мржње  свега према Србима у РХ их одржава у политичком животу. Што се тиче века трајања Ердутског споразума важно је нагласити да је он трајног карактера. За то постоји потврда међународних организација, али то би требало бити потпуно јасно зато што се ради о споразуму који говори о миру. Ако желите да у својој држави имате мир онда нема приче о трајности она је стална, поготово ако говоримо о области аутономије у култури, образовању па и сарадње између институција. ЗВО све ове године води бригу не само о овим областима ту је и бесплатна правна помоћ коју пружамо не само припадницима српске заједнице него и свим другим грађанима РХ, тврди Црногорац.

            Однос државе према мировном споразуму из 1995. године најбоље се осликава приликом обележавања годишњице потписивања. Последњи пут 12. новембар као значајан датум Влада РХ обележила је  пре пет година. Тада је начинила искорак и по многима били су то покушаји сакупљања политичких поена, током тадашње предизборне кампање. Једини који овај датум обележе сваке године су представници општине Ердут.

-  Када је формирана општина још 1997. године донешена је одлука да Дан општине буде 12. новембар. То је означило престанак рата и почетак мира на овим подручјима и мудри људи који су тада били на челу општине знали су да је то важан датум за овај регион, објашњава начелник општине Ердут, Југослав Весић.

ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСЛЕ

            Ове године навршава се двадесет година од потписивања Ердутског споразума, а општина Ердут организатори су прославе која државу не занима. Ипак, председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић је прихватила покровитељство.

- Како је држава одбила да организује обележавање двадесете годишњице ми смо послали дописе председнику Сабора, премијеру и председници државе и затражили од њих покровитељство. Одазвала се председница Републике. Морам бити искрен и рећи да и пре петнаест година иницијатива није потекла од стране државе него је покретач био ЗВО. Била је тада предизборна атмосфера и то је био период када им је то било добро дошло. Како је ове године после избора ово им није интересантно јер би иначе сви дошли овде и сликали се, али такав живот ми живимо. Свесни смо у којој средини живимо и шта радимо и сматрам да то не треба да нас поколеба. Ми ћемо и даље сваке године да славимо тај дан као свој дан и нећемо од тога одустати, рекао је Весић.

            Двадесета годишњица потписивања Ердутског споразума у организацији општине Ердут и Заједничког већа општина биће обележена пригодним програмом, 12. новембра у дворцу Адамович у Ердуту.

Јадранка Јаћимовић-Иван
Извор бр. 129.
11.11.2015.