Сваки гест и знак пажње им пуно значи - www.zlocininadsrbima.com

22. јануар 2015.


Сваки гест и знак пажње им пуно значи


Живот породице Петра Жегарца из Гуње полако се нормализује након велике несреће која их је задесила у мајским поплавама заједно са свим другим становницима жупањске Посавине. У кућу, која је обновљена мало уз помоћ државе, мало уз помоћ најуже родбине, уселили су се крајем новембра и данас је, ономе ко поплаву није доживео, тешко замислити да је ова кућа пре само осам месеци била један и по метар под водом. Обнављање ипак није прошло тако једноставно, а иза њих је остао велики и даноноћни посао чишћења муља, смећа, исушивања, санирања, кречења, набављања новог намештаја и уз све то велике борбе са државним процедурама и набављањем све неопходне документације.

- Иако је моја кућа данас обновљена, многе још увек нису и сви који живимо овде смо сагласни да је организација обнављања сасвим затајила. Са свиме се кренуло касно и све то данас иде јако споро. Сада ни ово време не иде на руку и требаће још пуно времена да се све санира. Чак и када се то направи остаће нам дуго ожиљци од свега што се десило. Млади већ сада одлазе, а приметно је да старији људи све више и више умиру. Већина нас се ипак опоравила од првобитних шокова и трудимо се да повратимо самопоуздање како би нам било лакше, каже Петар Жегарац.

Овог седамдесеттрогодишњака посетили су 19. новембра представници српске заједнице из Вуковара како би се на лицу места уверили како данас живе Срби који су се вратили у своје домове након обнављања. Сем тога, председник Заједничког већа општина Драган Црногорац и директор Српског културног центра ЗВО-а Светислав Микеревић ишли су од врата до врата и поделили педесет пакета са намирницама за које су средства прикупљена након мајских хуманитарних акција које је организовао ЗВО у координацији са српским општинама са истока Хрватске.

 

 

ПАКЕТИ ЗА 63 СРПСКЕ ПОРОДИЦЕ

У акцији ЗВО-а непосредно након поплава послани су камиони помоћи у Босну и Херцеговину, један део послан је у Србију, а један део и у жупањску Посавину. Људи су и након тога наставили да уплаћују средства на донацијски рачун, а скупштина ЗВО-а недавно је одлучила да се од тих новаца купе пакети са основним потрепштинама за породице које су се вратиле у Гуњу, Рајево село и Рачиновце. Укупна вредност донације је 15.000 куна, а поред ових 50 пакета на терен ће бити послано још 13. Реч је углавном о припадницима српске заједнице који су се вратили да живе на овом простору.

- Када се деси оваква несрећа и када је тешко, онда се људи не препознају по националној припадности, међутим сада кад је прошло једно одређено време види се да свака заједница брине о својој заједници. Видели смо да се о нашој заједници де факто нико није бринуо па чак ни држава у мери у којој би требала. Мислим да смо погодили са овом акцијом и доласком овде, јер смо људима пружили један вид помоћи, а надам се да ћемо им убудуће моћи помагати и омогућити све што им је неопходно за њихов боравак овде . Сада смо их обишли и видели шта им највише треба и ситуација нам је пуно јаснија, каже председник ЗВО-а Драган Црногорац.

 

 

РЕТКО КО ИХ СЕ СЕТИ

Једна од породица која се вратила у Гуњу у још увек до краја незавршену кућу је и она Сњежане и Предрага Сабадоша. Трагедију губљења свега што су годинама стицали поделили су са осталим сумештанима и сада свој живот настављају полако. Жива је глава, кажу, и то је најбитније. Тврде да су држава и локална самоуправа ура-диле колико су могле, али данас се по-плављених ретко ко сети.

- Нико нам није дошао кући да нас пита и да нам каже шта нам је потребно, већ смо морали све сами да тражимо. Нико нас не обилази, а нама значи сваки гест макар био и симболичан. Ми још увек чекамо да добијемо намештај, а неки су добијали и по три, четири пута. Свашта се овде дешавало и зна се да је било пуно корупције. Ја сам болесна већ неколико година и сва срећа па сам на боловању и да нисам добила отказ. Живимо од тих 900 куна месечно, а муж је незапослен иако је факултетски образован. Радио је нешто кратко у јавним радовима и то је то, прича нам Сњежана Сабадош.

У своју ненамештену кућу пре отприлике месец дана вратио се и Божо Ђокић. До тада је био у стану у Жупањи. Његова кућа на спрат је посебно страдала јер се налази ниско па је вода у дворишту достигла висину од три метра. Из куће је стигао да изнесе и спасе само мачка и оно гардеробе што је имао на себи.

- Не могу да кажем да сам незадовољан, али ни да сам потпуно задовољан обновом и односом према нама. Имамо хране, нисмо гладни, добијемо и нешто новаца од Црвеног крста, али и даље су ми неке ствари мутне и нејасне. Не знам шта смем сам да радим, а за које послове да чекам мајсторе. Било је пуно ситних грешака и сад на пример не знам да ли да уносим ствари или да их не уносим. Све се то развукло предуго, убија нас ова неизвесност и имам осећај као да лебдимо, говори Божо Ђокић који је данас, као и његова супруга незапослен.

Од једног Мото клуба из Загреба добио је донацију у вредности од 10.000 куна и захвалан им је на томе. Захвалио се и представницима ЗВО-а који су му донели пакет са намирницама, а пре свега истакнуо је потребу коју имају сви становници поплављених подручја, а то је да их неко бар саслуша и пружи им неку утешну реч за ситуацију у којој су се нашли. Свестан је Божо да му ни држава ни било ко други никада неће намирити све оно што је имао. За целокупну ситуацију тврди да су у овој несрећи коју је донела водена стихија највише изгубили они који су највише имали, док ће они који су живели скромно сигурно бити задовољни када обнављање једном буде у потпуности завршено.

 

 

Никола Милојевић
Извор бр. 109
21.1.2015.





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1858  пута
Број гласова: 0





Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Отићи или остати: Свако има свој мотив
Објављено: 8. februar 2017.     Има 1257 прегледа и 15 гласова.

Сећање на погинуле и нестале Србе у Вуковару: Молитва за мир и вечан покој жртвама
Објављено: 2. oktobar 2016.     Има 1280 прегледа и 0 гласова.

Деца из Вуковара у Београду код патријарха Иринеја
Објављено: 22. oktobar 2015.     Има 1429 прегледа и 0 гласова.

Божић у Вуковару: Празник који греје хришћанску душу
Објављено: 29. januar 2016.     Има 1443 прегледа и 5 гласова.

Српска култура на овим просторима не опада, али и не расте
Објављено: 2. oktobar 2015.     Има 1490 прегледа и 20 гласова.





















Skip Navigation Links