Реч вашар данас је готово ишчезла из нашег речника. Догађај који је некада био права светковина данас се преселио само у приче и сећања старијих људи, оних који су у својим календарима имали заокружене датуме изнад којих је писало место у којем се вашар одржава. Вашари су имали дугу традицију, неки од њих организовали су се вековима, а локалитети на којима су одржавани и данас носе имена по њима као нпр. вашариште, сајмиште, пазариште и слично. Данас су та имена заправо и једина успомена на ове догађаје који су често били најважнији и најпосећенији међу овдашњим становништвом.

На вашарима се трговало са свим и свачим, од игле до локомотиве, али у мору разне робе ипак је највише била заступљена стока. Коњи, краве, телад, свиње, овце били су роба која се увек могла купити или продати. Овом трговином нису се бавили само сељаци она је била примамљива и за грађане који су у томе видели прилику за добру зараду.

ОД РУМЕ ДО БЈЕЛОВАРА

Вашари су одржавани у готово свим градовима Славоније, Барање и западног Срема. Били су распрострањени од Вуковара, Винковаца, Осијека, Белог Манастира, Валпова, преко Ђакова, Славонског Брода, Пожеге па све до Бјеловара и даље. Они су били при-сутни и у Босни, али и у Србији (Шид, Рума, Пожаревац, Крагујевац само су неки од најпознатијих).

У младим данима, на многобројним вашарима, редован посетилац био је Бранислав Црногорац из Пачетина. На њима је трговао са стоком, пре свега је куповао и продавао свиње, телад и јунад.
- Стоке је било увек, а ниси се морао бринути ни за купце, она је увек била на цени и тражена роба. Ја сам почео са десет свиња и догурао сам до двесто комада и увек сам их могао продати, а данас не могу ни два бравца да продам, прича нам Црногорац који је у своје време био на многобројним вашарима од Бјеловара, Модриче, Шамца, до Уба, Доњег Милановца и Крагујевца.

ЧУВЕНИ НУШТАРСКИ ВАШАР

Највећи и најјачи вашар на овом простору био је у Нуштру који је био чувен у целој Југославији. Тада папирологија није била компликована, а трговац је за превоз стоке морао имати само пасош и потврду ветеринара у случају да га на путу до куће заустави поли-ција или инспекција.
- На појединим вашарима да би трговац нашао место морао је доћи дан пре одржавања у супротном остао би без места и могућности да прода своју робу. Пошто смо путовали на разне начине, са коњима, возом, па чак и пешице ако се вашар одржавао негде у близини, за превоз стоке ниси се морао бринути јер си на вашару увек могао наћи неког ко ће са камионом пребацити робу, истакао је Црногорац.

Вашари су били светковина на које се није одлазило само ради трговине. Саставни део вашара били су и шатори, музика, јело и пиће. Многи су одлазили тамо из разоноде или једноставно да буду виђени. Тих дана пекло се на стотине јагањаца и прасаца, а ћевапи су најбољи били у Босни.
- У Босну када дођем прво што сам куповао било је десет ћевапа који су тамо били најбољи и када их поједем онда прелазим на посао. Последњих година док сам одлазио на вашаре нисам више трговао, али увек сам волео прошетати и негде сести на добру јагњетину, каже нам Црногорац.

РЕТКИ ВАШАРИ

Од многобројних вашара данас их се одржало тек неколико. У Славонији активан је вашар у Бабиној Греди и Ђакову, односно Пишкоревцима. Барања је давно остала без вашара као и многи већи градови. У Србији они се нешто боље држе, а људи са овог простора чести су гости вашара у Шиду и Руми. За разлику од данашњег времена некада су и мања места имала своје вашаре. Поред Вуковара и Винковаца своје вашаре имали су и Даљ, Трпиња, Бобота и друга места.

- Одржавање вашара било је увек везано за одређени датум или за неки црквени празник. У Вуковару вашар који се одржавао све до 1991. године на Сајмишту био је организован сваког 3. и 18. у месецу, док је рецимо први годишњи вашар у Трпињи одржаван на свете мученике (22. марта), а у Боботи на Благовести (7. априла), наглашава Бранислав Максимовић из Трпиње који напомиње да је вашар у Трпињи био организован на улазу из Вуковара према гробљу, док је у Боботи био стациониран код циглане.

Компликована папирологија, лоше стање у пољопривреди, знатно су утицали на то да вашари нестану са друштвене сцене. Од најпосећенијих догађаја данас су постали само успомена на црно-белим фотографијама. Нема више накупаца, ценкања, мириса печене јагњетине, све је то нестало како би само ретки и привилеговани дошли до профита. Уместо да своју робу продаје на вашарима, на лицу места, обичном човеку остала је само могућност продаје путем малих огласа на разним медијима или на сопственим таблама испред куће.                           

Срђан Секулић
Извор бр. 112
4.3.2015