Заједничко веће општина и Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару организовали су предавање и пројекцију филма у склопу обележавања стогодишњице од избијања Првог светског рата за завршне разреде средњих школа. На тај начин преко 150 матураната и професора средњих школа у којима се настава одвија на српском језику и ћириличном писму присуствовали су у вуковарском биоскопу пројекцији играно – документарног филма „Где цвета лимун жут“ чија је основна тема голгота српског народа и државе за време Великог рата.
Организатори су на овај начин обележили велики јубилеј, стогодишњицу од избијања Првог светског рата.
- Овде су присутни ученици из средњих школа који иначе обрађују ову тему. Знамо колико је било и колико још увек има несугласица око тога како је почео Први светски рат и са друге стране како је и колику је голготу у то време проживео српски народ. Овим предавањем и пројекцијом филма ученици ће имати прилику да виде шта се то дешавало тих година и у то време, истакао је председник ЗВО Драган Црногорац.
ФИЛМ ПРИКАЗАН ДЕСЕТ ПУТА
Генерални конзулат Србије у Вуковару до сада је десет пута приказао овај филм у различитим местима, а пројекција за матуранте је једанаеста по реду.
- Наша обавеза у дипломатско-конзуларним представништвима Србије била је да обележимо стогодишњицу од почетка Првог светског рата. У оквиру тога, а располажући са скромним могућностима, одлучили смо да прикажемо на више места на нашем конзуларном подручју филм „Где цвета лимун жут“ с тим да смо данас ту пројекцију употпунили и једним предавањем, нагласио је генерални конзул Живорад Симић.
Пре пројекције филма предавање на тему „Србија у Првом светском рату“ окупљеним матурантима одржао је историчар из Новог Сада др Милан Мицић. У свом предавању Мицић је ставио акценат на узроке и поводе за избијање рата, прве савезничке и српске победе, појаву тифуса, повлачење преко Албаније, формирање и пробој Солунског фронта.
- Ово је једно информативно предавање за ученике, односно матуранте средњих школа и оно има за циљ да им опише оно што се дешавало у Краљевини Србији у том историјском периоду и да им да основне податке. Младима је потребно дати право знање о догађајима из наше прошлости. Задатак историографије, али и јавног мнења је да оно што историографија напише буде приступачно и младим људима како би они на један научан начин могли доћи до сазнања о историји сопственог народа, рекао је Мицић.
ПОКЛОН ЗА ШКОЛЕ
Мицић се годинама бави темом учешћа српског народа и државе Србије у Првом светском рату, а недавно је из штампе изашла и његова књига „Српско добровољачко питање у Великом рату“ у издању Банатског културног центра и Радио телевизије Србије.
- Та књига се превасходно бави историјом Срба ван Србије, односно Срба из Аустро-угарске државе јер су масу српског добровољачког покрета чинили управо Срби из Баније, Лике, Кордуна, Далмације, Славоније, Срема, Баната, Бачке, Барање, Босне и Херцеговине и то је мој допринос неговању културе сећања на српске добровољце о којима у српском историјском памћењу нема пуно помена и ова књига треба управо томе и да допринесе, истакао је Мицић.
Средњим школама у којима се настава одвија на српском језику и ћириличном писму, чији су ученици присуствовали предавању и пројекцији филма у Вуковару, ЗВО поклонило је комплет књига из едиције „Србија 1914. – 1918.“ у издању РТС и издавачке куће „Прометеј“ из Новог Сада.
Срђан Секулић
Извор бр. 112.
4.3.2015.