Припреме за надолазећи празник започињу Васкршњим постом који је најстрожији хришћански пост и траје 48 дана. Прве послове домаћице започињу два дана уочи Васкрса, на Велики петак. У старој кући славонског села тај дан све протиче у тишини. Током, за хришћане најтужнијег дана - распећа Христовог, не ради се ништа једино се у топлини старе кухињe фарбају јаја.
- Посни је дан и ништа се не једе до мрака. Тог дана тражимо у природи разне траве, затим их стављамо на јаја која везујемо у чарапу. Таква јаја кувамо у луковини, то су љуске од лука које смо накупили током пар дана. Настојимо да на јаја ставимо свакаве листиће да би добили разне шаре. Када се јаја скувају мажемо их сланином како би била сјајна, објашњава нам Радмила Клајић.
ВЕЛИКИ ПЕТАК БЕЗ РИБЕ
Велики петак је дан када и они који се не придржавају васкршњег поста ипак посте. Риба је тада централни део посне трпезе, али некада ње на трпези наших старих није било. На столу некадашње кухиње домаћице месе тесто без јаја, мељу орасе и мак.
- Ништа се није јело до мрака, када мрак падне онда се приступа вечери. Зато данас месимо резанце без јаја, режемо их да буду широки, стаљамо мало уља и затим их мешамо са орасима или маком. То се некада јело на овај дан који је један од најтужнијих дана наше православне вере. Некада су људи на Велики петак обилазили своје њиве да виде колико је жито, није се ништа радило чак се ни ватра није ложила до поподне, прича, док за столом меси посне резанце, домаћица Богданка Богдановић.
УСКРШЊА ГНЕЗДА И КОТРШКАЊЕ
Након што су јаја офарбана и Велики петак је иза нас, домаћин обилази имање, и за васкршњу трпезу одваја оно најбоље што поседује. Шунка, кобасица све оно што је произвео и због чега је током зиме у многим двориштима организована свињокоља. Тог дана најсрећнији су малишани, а због веровања према ком ускршњи зец доброј деци доноси поклоне. Да би се то десило деца суботом поподне беру траву и у свом дворишту праве гнезада. Велика је радост када се на васкршње јутро у пролетњој трави зашарене поклони. Било је то воће, покоји слаткиш и офарбано јаје. Играчака није било, али дечије маште и разиграног духа није недостајало, па се током целог дана на улицама играло оним што се имало, а тај дан највише би било шарених јаја. Сем туцања јајима смишљало се још занимљивих игара као што је котршкање. Ову стару игру су у дворишту традиционалне бјелобрдске куће приказали окупљени малишани Јелисавета, Сунчица, Стефан и Вишеслав. Низ два „брда“ направљена од летвица и ужета спуштала су се јаја. На једној страни дечаци, а на другој девојчице.
- Ово је игра када оно јаје које је на земљи треба да погодимо другим јајетом које пуштамо низ брдо. Ако се јаја сударе носи их онај који је јаје на земљи погодио. Увек има два брда низ једно пуштају јаја дечаци, а низ друго девојчице, објашњава нам правила котршкања Вишеслав Борић.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!
Када сване дан васкрсења Христова, звоне звона свих православних храмова и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. На путу кући поздравља се са „Христос Воскресе!" и "Ваистину Воскресе!", а кад се дође из цркве кући и сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом.
- Најважнија је духовна припрема за Васкрс. Страсна седмица – Велика недеља, припреме у цркви, Велики четвртак, литургија па бденије, затим Велики петак изношење Плаштанице и плач мајке божије. Субота литургија и у поноћ на Васкрс свечана јутарња и честитање. Затим у недељу литургија кад домаћини и деца одлазе у цркву и после одлазак кући на свечани ручак, један од најлепших ручкова које имамо у току године, истиче домаћин у васкршњем приказу Слободан Нешић.
Пре свечаног ручка пали се свећа и после заједничке молитве, сви заједно седају за постављени стол. Васкршња трпеза каже бака Јелка, која је у овом бјелобрдском приказу имала улогу старе мајке, није била као данас разнолика и толико богата, али било је пуно љубави и радости.
- На први дан супа, кувано месо и сос, печено месо, мало колача онквих каквих смо имали. Била је то торта, али од прженог шећера, шапе, топови, кроз-пола са јабукама. Оно што се могло то се тај дан припремало и ма колико год било за трпезом, ми смо били весели, срећни и задовољни, деца трчала по кући, играло се. Сви смо волели тај дан и једва смо га дочекали, прича Јелка Дерентовљевић.
СЕЋАЊЕ БАЈА ЈЕЛКЕ
Иако је бака Јелка 1929. годиште и како каже не зна колико је то сада година, сећање на васкршњи дан, топлину старих кућа и некадашњи начин живота не бледи јер били су то дани велике среће.
- Био је то леп кадгодашњи живот, спрам данас сто пута лепши. Сиромашнији а леп. Нема оне љубави што је баба љубовала. Каква је онда била љубав и весеље, како се онда ишло у цркву, била је црква пуна да се не могу затворити врата, толико је света било. Некада је тако било, више није, препричава бака Јелка.
Да је некада било лепо доказали су чланови удружења “Теа” из Бијелог Брда. Приказом васкршњих обичаја Срба дочарали су како је уочи највећег хришћанског празника изгледало некадашње сеоско домаћинство у Славонији.
Срби су задржали велики део ових обичаја, додајући им нешто ново и остављајући печат времена у коме живе. Данас су васкршње трпезе богатије, гнезда претрпана играчкама и котршкање више није у моди. Цркве су ипак нешто празније јер Срба је у Хрватској много мање, а они који су остали верске обичаје, најбоље што знају, негују и чувају за нараштаје који долазе.
Јадранка Јаћимовић-Иван
Извор бр. 115
15.4.2015.