Губитком ћирилице губимо и своје корене - www.zlocininadsrbima.com

28. март 2016.


Губитком ћирилице губимо и своје корене


И док се ћириличом писму у Вуковару морално пресуђује, а његова јавна употреба се забрањује уназад неколико година, у удружењу „Етно мрежа“ из Београда и Културно-уметничком друштву „Слога“ из Вуковара одлучили су да кроз пројекат „Ћирилица моје писмо“ покушају да ово писмо афирмишу и укажу на његову лепоту и значај кроз различита предавања и радионице.

Први јавни час на ову тему одржан је деветог марта, а уводно предавање у просторијама Културно-уметничког друштва „Слога“ односило се пре свега на посебности ћириличног писма као и увод у радионице које ће се у будућности одржавати. На радионицама ће заинтересовани, а пре свега жене и млади, научити како да на најбољи могући начин искористити ћириличне знакове у техникама веза и пустовања вуне.

- Пројекат је подржало министарство спољних послова Републике Србије, а данас ћемо причати на тему ћирилице и на тему очувања нематеријалне културне баштине. Сазнаћемо и на који начин у техникама старих заната може да се употреби ћирилично писмо. Ово је важно и због очувања баштине, али ће људи сазнати и да могу на темељу тих рукотворина можда у будућности доћи и до неке зараде, каже Ива Радић из Етно мреже.

 

 

САРАДЊА У БУДУЋНОСТИ

Партнер Етно мрежи на овом пројекту је вуковарско културно-уметничко друштво „Слога“ којем ће наредна предавања добро доћи у будућности с обзиром на то да планирају и сами да оформе етно секцију која ће се бавити рукотворинама.

- У оквиру нашег рада већ делује етно радионица која је у развоју и планирамо у будућности да се бавимо са нечим сличним. Пројекат је намењен првенствено женама које имају афинитета и веште су у изради ручних радова, а ово је јединствена прилика да разменимо искуства и сазнања и научимо нешто ново, говори председница КУД-а „Слога“ Бојана Патковић.

Предавање је одржала академска сликарка и стручна сарадница Етно мреже из Београда Душанка Ботуњац која је полазнике упознала са најлепшим примерима ћириличних фонтова, почев од средњoвековне уметности па до примењених уметности приказом дела ћириличних рукописа.

- Даћемо неколико примера за вез у којој ћемо споменути Мирослављево јеванђеље које је под заштитом Унеска и Јефимијину похвалу кнезу Лазару која се сматра нашим најранијим поетским делом и делом примењене уметности, а један је од изузетних примера у златовезу. Говоримо, дакле о лепоти примене нашег, ћириличног писма у њеном казивању. Битно је да полазници тих радионица стекну представу колико лепо и са колико естетске мере могу да изгледају њихови финални радови ако направе добре изборе наших ћириличних знакова, истиче Душанка Ботуњац.

 

 

ДУХ НАРОДА ЈАЧИ ЈЕ ОД СВИХ ПРИСИЛА

О значају ћирилице говорио је и аутор и уредник познате телевизијске емисије „Квадратура круга“ на Радио-телевизији Србије Бранко Станковић. Као човек који дуго година негује језик, културу и традицију српског народа он је у Вуковар дошао да пренесе своја сазнања о писму и традицији.

- Оно што језик памти то писмо чува и то писмо које се зове ћирилица треба да чувамо сви заједно, и ми тамо у Србији и ви овде у Хрватској, и то не само Срби, већ и Хрвати. Пуно историјских докумената у Хрватској је написано на ћирилици и на глагољици. Пола дубровачке архиве је исписано на ћирилици и ако се то писмо затре изгубиће и Хрвати и Срби додир са својим коренима, историјом и традицијом. Још је 1195. године Кулин бан ћирилицом упутио повељу Дубровчанима, дакле то је читав миленијум како то писмо траје на овој територији. Оно се почело затирати почетком 19. века као глагољица. Данас покушава поново да се затре, али то је процес који траје пуно дуже и одвијао се кроз Католичку цркву, Аустро-угарску и НДХ. Надам се ипак да ће то писмо опстати и да је јаче од свега, као што је и дух народа јачи од свих присила, говори Бранко Станковић и додаје да за њега и даље остаје теже одгонетнути „квадратуру круга“ него у Вуковару говорити о ћирилици.

- Квадратура круга остаје велика загонетка, а и овде су људи једни за друге велика загонетка. Док једни другима не пруже руку помирења и док не дозволе да их култура повеже, неће их повезати ни то писмо, напомиње Бранко Станковић.

У наредним данима у Вуковару ће се у оквиру пројекта „Ћирилица моје писмо“ за све заинтересоване одржавати радионице где ће сви моћи да савладају прављење рукотворина са мотивом ћирилице. На тај начин научиће нешто ново, али и сачувати своје културно, верско и етнографско наслеђе.                           

 

 

Никола Милојевић
Извор бр. 138.
16.3.2016.





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1564  пута
Број гласова: 10





Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Отићи или остати: Свако има свој мотив
Објављено: 8. februar 2017.     Има 1250 прегледа и 15 гласова.

Сећање на погинуле и нестале Србе у Вуковару: Молитва за мир и вечан покој жртвама
Објављено: 2. oktobar 2016.     Има 1273 прегледа и 0 гласова.

Деца из Вуковара у Београду код патријарха Иринеја
Објављено: 22. oktobar 2015.     Има 1422 прегледа и 0 гласова.

Божић у Вуковару: Празник који греје хришћанску душу
Објављено: 29. januar 2016.     Има 1437 прегледа и 5 гласова.

Српска култура на овим просторима не опада, али и не расте
Објављено: 2. oktobar 2015.     Има 1483 прегледа и 20 гласова.





















Skip Navigation Links