Пре равно три године званично је пуштен у рад наш портал zlocininadsrbima.com чија је основна намена била да говори о страдању нашег народа у 20. и 21. веку, јер хтео то неко да каже на глас или не, наш народ је у 20. столећу преживео три пута геноцид! Како се у званичним медијима све мање прича о томе, да не кажем гура под тепих, нисмо имали друге него да направимо портал који ће ширити истину о нашем страдању.
У прве две године смо заиста направили мало чудо, јер са скромним средствима и великим одрицањем људи су почели да чују за нас и да нас контактирају, да нам шаљу текстове, да траже наше мајице, да држе са нама наше транспаренте који су служили као подсетник....
У овој трећој години ми смо наставили несмањеном жестином да радимо још више и још јаче на ширењу истине о страдању нашег народа. Наставили смо сарадњу са нашим пријатељима и сарадницима што је умногоме повећало посећеност нашег сајта, а исто тако и пренос наших текстова на друге портале.
У трећој години имали смо доста акција на терену... али да кренемо редом.
Прва активност у трећој години била је парастос за жртве усташког покоља у Ливањском пољу, побијене у лето 1941. Тај парастос је одржан у београдској цркви Св. Марка 23. јула 2016. где је очекивано дошло мали број људи, али нама то није било важно. Ми смо дошли да запалимо свеће и саберемо се у молитви за наше сународнике. Развијен је транспарент НЕ ЖЕЛИМО ДА ИХ ЗАБОРАВИМО, где су наведена наша велика страдања у Другом светском рату.
Друга активност била је 5. августа 2016. парастос жртвама Олује, односно августовског погрома Срба из Книнске Крајине 1995. када је хрватска војска заједно са НАТО авијацијом и Петим муслиманским корпусом Армије БиХ прогнала преко 280.000 Срба Крајишника и убијено је скоро 2.000 Срба. У цркву Св. Марка дошли смо раније и развили наш велики транспарент ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ, на четири светска језика где је у средини била слика колоне прогнаних Срба. Развили смо и транспарент ТРАЖЕ ДА ИХ ЗАБОРАВИМО, односно подсетник за страдања Срба 1990-их. Црква је овај пут била пуна.
Наредни дан 6. августа 2016. идемо у Пребиловце (Доња Херцеговина), најстрадалније српско село икада. Наиме, усташе су почетком августа 1941. побиле на најстрашније начине 88% житеља овог села код Чапљине, углавном жене и децу. За 24 сата смо прешли преко 1.000 км.
У августу 2016. смо имали још две активнсти, прва је парастос за банијске Србе који су крајем августа 1991. побијени у околини Цапрага. Тако смо отишли у Калуђерицу по други пут и присуствовали молитвеном сећању које је организовало удружење Завичај.
Задњи дан августа 30.8.2016. је у палати Београд обележен светски Дан несталих лица. Тамо смо у спомен-соби, коју је удружење Косметске Жртве излепило са сликама невиних цивила са Косова и Метохије, за које нико не мари... ни Хашки суд, ни правосудни органи Републике Србије. Поједини медији су забележили кратке прилоге.
Прва активност у септембру 2016. био је парастос у Шашинцима код Сремске Митровице. Ту смо присуствовали парастосу за 6.500 војника Краљевине Србије (Тимочка дивизија првог позива), који су током Сремске офанзиве 1914. године изгинули на Легет Пољу. Наишли смо на добар пријем.
Крајем септембра 2016. године отишли смо у ваљевско село Горње Лесковице, јер се тамо одржавао помен са пригодним програмом сећања на војника Стојадина Мирковића, који је скупа са мајором Миланом Тепићем херојски бранио касарну ЈНА у Бјеловару 29. септембра 1991. од хрватских паравојника. Тамо су нас више него лепо дочекали Мирковићи и остали мештани.
На Калемегдану 7. октобра 2016. године присуствовали смо парастосу тј. помену браниоцима Београда 1915. године. Српски и руски војници који су бранили нашу престолницу од аустро-угарских и немачких агресора у Великом рату.
У октобру 2016. три активности. Прва је у Борчи, за личке Србе који су побијени у јесен 1991. у Госпићу од хрватских паравојника, које су предводили Тихомир Орешковић, Мирко Норац и Томислав Мерчеп.
Саво Штрбац нас је позвао 20. октобра 2016. да присуствујемо промоцији његове књиге "Хроника прогнаних Крајишника 4" у библиотеци Града Београда. Тражило се место више. А ми смо подржали и нашег другара Николу Ђапића, који је задужен за уметнички део.
Западнославонским Србима који су побијени и прогнани у јесен 1991. године на источној Билогори од хрватских паравојника, палили смо свеће и сабирали се у молитви 29. октобра 2016. Мало људи те ветровите суботе, што је чудно с обзиром да је у питању велики град и број људи који је дошао са подручија Западне Славоније претходних пола века.
Прва активност у 2017. години била је 22. јануара, када смо у цркви Св. Марка палили свеће за равнокотарске Србе, настрадале у злочиначкој акцији "Масленица 93". Хрватска војска је прогнала око 10.000 далматинских Срба, а преко 350 их је убијено. Мали број људи присутан, а ледени ветар је лажним патриотама био само добар изговор.
У фебруару 2017. идемо у Бања Луку где смо присуствовали парастосу и молитвеном сећању за жртве усташког терора који су побијене 7. фебруара 1942. године у бањалучким селима: Дракулић, Мотике, Шарговац и рудник Раковац.
14. фебруара 2017. посетили смо једну изложбу слика: "Страдање СПЦ у Лици 1941-1995", једна јако битна тема која је успешно одрађена крипти храма Св. Саве. Изложбу је реализовао Музеј жртава геноцида.
На врло чудан начин долази до "одлагања" парастоса жртвама Мартовског погрома 17. марта 2017. у београдској цркви Св. Марка, али нас то није спречило да дођемо тамо и запалимо свеће за све оне убијене и прогнане са Космета, тог трагичног марта 2004. године када су албански екстремисти уз прећутну сагласност КФОР-а уништавали, убијали, палили и пљачкали.
Седам дана касније, на истом месту, овај пут за све жртве НАТО агресије и бомбардовања Србије и Црне Горе у пролеће 1999. године што су пострадали као колатерална штета. Ни ту нас није било пуно, иако је дан био леп а београдски кафићи пуни. Ми смо развили нови транспарент ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ 24. март - 10. јун 1999 са сликама жртава и хероја из тог времена.
На војничко гробље Мали Зејтинлик, изнад Сокоца идемо 2. априла 2017. где смо за кратко време посетили највеће гробље у Српској Републици у БиХ. Видели смо гробље Мирјане Драгичевић која је крајем 1992. убијена у Доњој Биочи и др.
1. маја 2017. нисмо ишли нинакакав уранак, већ смо гостовали на Бум-бум радију код Светлане Богдановић и спомињали Првомајска страдања Срба. А после тога у цркву Св. Марка на парастос жртвама Бљеска. С тим да смо ми палили свеће и за Ђорђа Мартиновића, Стевана Инића и Васу Пећера.
Приликом нашег боравка на светој српској земљи у мају месецу 2017. посетили смо и Велику Хочу, једну од косметских енклава где живе Срби. Преживели су сва страдања од Косовског Боја на овамо. Направљен је и споменик на периферији села за убијене жртве 1998-2000. Није нам било тешко да одемо тамо и поклонимо се.
Одмах по повратку са Метохије присуствовали смо пројекцији филма "Ви идите, ја нећу", који говори о страдању нашег народа на Косову и Метохији 1990-их година, са посебним освртом на јунака новог доба Милоша Ћирковића. Пројекција је имала и хумани карактер за помоћ породилишту у Пасјану, општина Гњилане.
3. јуна 2017. отишли смо у Банстол, код Инђије, на Фрушкој Гори, где је Милена Чанковић, личка добротворка уз помоћ своје књиге "Дивани личких споменика" сакупила новац и подигла споменик Крајишка суза, за све погинуле Крајишнике у протеклим ратовима. Однели смо и пет транспарената, који говоре о нашим страдањима.
После успешне промоције књиге "Зов карауле" у Дому Војске, организовали смо први пут у Београду парастос за погинуле јунаке на Кошарама и Паштрику 1998-1999. Након парастоса развили смо и нови транспарент СЛАВА ПАЛИМ ХЕРОЈИМА где смо пописали имена наших погинулих јунака.
Ово је искрено импресиван број акција за један портал који постоји свега три године, а да нема донација са стране.
Од новина на нашем порталу издвојили би две нове странице на српском језику, а то су:
БЉЕСАК,
ВУКОВАР
Део сајта на руском и енглеском језику је у припреми, имамо још доста да радимо на томе. Али добро је да смо започели тај посао... па ћемо и тако ширити истину о геноциду над нашим народом. Ако је неко вољан да волонтерски преводи слободно може да нас контактира.
На крају би се захвалили и нашим сарадницима: ФБ Репортеру, а посебно Биљани Диковић... Светлани Богдановић и Бум-бум радију... Милени Чанковић из Швајцарске; Милораду Ћалићу из Београда... Удружењу "Суза" из Београда и свештенству цркве Св. Марка на Ташмајдану.
Посећеност нашег портала није нешто чиме се оптерећујемо, али је превазишло наша очекивања. Зато вам остављамо слику да видите како изгледа после три године мукотрпног рада. Након пуне три године рада имамо безмало 2.300.000 посета што свакао није мало, док смо у мају 2017. године достигли скоро 200.000 посета за 31 дан.
Познато нам је да други портали имају далеко већу посећеност, нажалост углавном они који нуде петпарачке приче, али је нама ово драго из разлога што смо својим великим радом и трудом допринели да људима почиње се развијати свест томе шта смо све преживелих више од 100 годна унзад.
Уредништво сајта
zlocininadsrbima.com
14.7.2017.