Главни део конференције одржан је у палати Дом Мађара у Будиму. У име матичне земље присутнима се обратио амбасадор Србије у Будимпешти, Раде Дробац, који је изразио мишљење да је Управа за дијаспору и Србе у региону у садашњим околностима најбоље решење за ову област и уједно изразио наду да ће то тело ускоро добити своје руководство. Дробац верује да Срби из региона имају разумевања за тешке околности у којима се Србија тренутно налази, али и нагласио да Срби у региону имају право да се боре за унапређење свог положаја.

            У име организатора скуп су поздравили председница Са-моуправе Срба у Мађарској Вера Пејић - Сутор и српски посланик у Мађарском парламенту, Љубомир Алексов који је био и модератор заседања.

            Гост из Београда Симон Ђуретић је, у својству експерта за националну политику и мањине, изнео искуства из свог дугогодишњег рада у Министарству за дијаспору и Србе у региону, односно установама које су се раније бавиле овом проблематиком.

- Србија је држава која има највише припадника свог народа у региону, где живи око 2.250.000 Срба. Србија је дуго имала проблем да раздвоје Србе у региону и оне у дијаспори. Срби у региону су аутохтони народ у државама у којима живе и политика Србије према њима мора бити другачија, односно стратешка. Таква политика није до данас заживела, оценио је Ђуретић и навео да су подаци са пописа становништва у многим земљама нетачни и као негативан пример навео Македонију.

Он је навео поражавајуће податке да је 1925. године у Скадру постојала српска средња школа Обилић и неколико основних школа. Данас у тој земљи нема ниједне наше школе, а имена Срба су албанизована.

- Зар је толико тешко именовати руко-водство Управе за дијаспору и од ње учинити место на чија врата би могли да покуцају Срби који живе изван матице?, упитао је Ђуретић и констатовао да је штета што је ниво односа са дијаспором са ранга министарства, преко канцеларије, сведен на управу при МСП-а. Као позитиван пример бриге за сународнике ван граница, навео је пример Мађарске и позвао власти у Београду да следе тај пример, одлучнијим залагањем за права Срба у региону.

У дискусији која је уследила, представници Срба из Црне Горе, Албаније, Македоније, Румуније, Мађарске, Хрватске и Босне и Херцеговине, говорили су о актуелним проблемима у својим срединама и указали на које би начине Србија могла да допринесе решавању њихових проблема, односно унапређењу тренутног положаја.

            Председник Већа српске националне мањине града Загреба, Александар Милошевић,  изнео је поражавајуће податке који указују на то да је повратак Срба у Хрватску практично блокиран, због непостојања политичке воље хрватске државе да им омогући суштинске услове за повратак. Срба, навео је Милошевић, нема у полицији, државној управи, на руководећим местима, а доживљавају дискриминацију и при запошљавању. У Хрватској ни данас нема српских мањинских школа, као што је то случај са другим мањинама, а српски писци су избачени из наставног програма, па се чак и неки од њих преузимају и именују као хрватски аутори. Још није остварено право на постављање двојезичних, латинично-ћириличних јавних натписа, а Српској православној цркви није враћен велики део имовине.

- Срби у Хрватској имају сада боље односе са државом него са друштвом. Оно што држава прокламује, оспорава се од стране бројних друштвених сегмената и хрватско друштво данас подсећа на оно с почетка де-ведесетих година, јер нагло јача католички клерикализам и конзервативизам. Значајно јача говор мржње, и то не само у маргиналним, већ и у највећим јавним медијима, нагласио је Милошевић.

            Учесници у дискусији били су сагласни у ставу да се, када је реч о апелима да их Београд чвршће подржи у очувању њиховог идентитета и унапређењу статуса, не мисли на материјалну помоћ, већ пре свега на политичку и моралну подршку, коју очекују од матичне земље.

            Са конференције учесници су упутилиапел Влади Србије да постојећу Управу за сарадњу са дијаспором и Србе у региону што пре учини функционалном, именовањем руководства и јасног програма рада, како би отпочело решавање проблема који су нагомилани после престанка рада Канцеларије за дијаспору, односно ранијег министарства.

            Учесници конференције поручују да је из тих разлога свим српским организацијама у региону потребна снажнија и системска институционална подршка Републике Србије.

            Уз разумевање за све тешкоће са којима је Србија суочена као држава, учесници конференције инсистирају да она о својим сународницима у региону брине макар у оној мери у којој то чини када је реч о мањинским заједницама у Србији.

            Последњег дана конференције усвојена је декларација којом представници Срба из региона позивају српске организације на заједништво, како би био настављен рад на очувању и унапређењу националног и културног идентитета Срба.

            Такође, позивају Владу Републике Србије да сачува достојанство и да не подлегне притисцима и неприхватљивим захтевима, који би нанели штету интересима српског народа. У декларацији се каже да је конференција представника Срба из региона у сталном заседању, а нове редовне консултације биће одржане у Подгорици крајем новембра 2015. године.

            Договорено је да на следећем редовном заседању буду достављени извештаји о положају Срба у земљама региона, са којима ће бити упознате институције Републике Србије, као и домицилних држава и међународних организација.

извор: Српске недељне новине,
гласило Срба из Мађарске
Извор бр. 121
8.7.2015.