КРАЈЕМ МАРТА ДВЕ ПОРОДИЦЕ У ВРЛИЧКОЈ ПАРОХИЈИ ДОБИЛЕ СУ БЕЛУ ТЕХНИКУ ЗАХВАЉУЈУЋИ ПРИЛОЗИМА СРБА ИЗ ДИЈАСПОРЕ. БРИГА О ПАРОХИЈАНИМА ДУЖНОСТ ЈЕ СВАКОГ СВЕШТЕНИКА.

Тешки животни услови, мала примања и неретко врло оскудне могућности, ситуације су које најчешће осликавају живот старијег повратничког становништва у већини села у Далмацији. Брига о таквим људима неправедно је изостала, а у борби за преживљавањем махом су препуштени себи самима. Често пута и сам Епископ далматински Г. Г. Фотије апеловао је на људе пореклом са ових простора да не заборављају оне којима је сваки вид помоћи добродошао.

            Обилазивши их у неколико наврата, кад год се за то створе могућности, одлазио је у села и односио најосновније животне намирнице. Како пак већина оних који данас живе негде далеко, у неупоредиво бољим условима, немају најреалнији увид у стање“ на терену“, неопходна помоћ често би изостала или отишла у неком другом правцу. Модерне технологије, са свим својим предностима и недостацима, у већини случајева могу се искористити и у најхуманије сврхе, а повратне информације знају донети радост и охрабрење онима који их имају могућност употребити.

            Вођен том чињеницом, надлежни врлички парох, протонамесник Борис Медак, одлучио је потражити помоћ за породице из своје парохије којима је она више него потребна. Крајем фебруара месеца, на званичном профилу своје парохије објавио је апел за новчану помоћ којом би се набавила бела техника, шпорети на дрва и фрижидери за троје старијих мештана из Врлике и Цетине.

            Недуго затим, људи су се почели јављати и својим скромним прилозима врло брзо обезбедили неопходна средства.
- За мање од месец дана, захваљујући добрим и племенитим људима уплаћена су средства која су нам била потребна за набавку беле технике. Купили смо шпорете на дрва и фрижидер за троје наших парохијана којима су били најпотребнији. То су све старији људи, они који ретко имају прилику некоме се обратити за помоћ, па се

са својим потребама носе онако како само они знају. Била је то моја дужност као свештеника, човека који се креће међу њима и ослушкује њихове потребе, али захваљујући онима који су те намере видели и одмах реаговали. И овим путем захваљујем се свима онима који су нам помогли да остваримо оно што нам је био циљ, хвала им што су и најмањим прилогом помогли овим људима. Нечије мало некоме заиста значи много, у то се у оваквим ситуацијама најбоље можете уверити. Велики смо онолико колико дајемо и помажемо када год то можемо. Знам да би многи желели да помогну, али ни сами нису у могућности. Међутим, добром вољом увек се може пронаћи начин да покажете да сте људи који имају и вида и слуха за туђе потребе, рекао нам је протонамесник Борис Медак

            Задовољство оних у чије куће је стигао талас хуманости и доброте, често се не могу речима описати. Искра у очима и осмех на лицу украшеном борама, загрију људско срце више и од најтоплијег шпорета у хладним зимским данима подно Динаре. А благослов који вам на тај начин упуте, велики је и снажан толико да вас понесе, и изнова врати веру да је највећа ствар управо то да увек и у свакој прилици треба бити човек. 

Васка Радуловић
Извор бр. 114
1.4.2015.