Први дани јесени Далмацији су донели обилне количине кише, која је ,у кратко време подигла водостај реке Крке, свих њених притока и природних извора. Иако до редовних мера заштита од поплава на реци Крки, становништво Книна дели нешто мање од тридесетак санитиметара, ситуација у суседној општини Бискупија, већ је критична. По речима начелника ове општине, лоша сарадња са хрватским водама, неадекватно одржавање приступних канала и низ других фактора, довели су до ситуације у којој је, поред 70% пољопривредних површина које су под водом, поплава нанела штету бројним домаћинствима, али и помутила изворе питке воде.

- У општини Бискупија тренутно је попри-лично лоша ситуација, не само због поља која поплаве готово сваке године, већ и због низа прометница, прилазних путева и жупанијских цеста које су под водом, те низа одрона који су се појавили на локалним путевима. Тренутно радимо на томе да санирамо штете које онемогућавају становништву нормалан проход и комуникацију. Вода је ушла у одређени број стамбених објеката па Добровољно ватрогасно друштво и Јавна ватрогасна бригада раде на испумпавању воде из подрума, коноба, односно просторија које су ниже од нивоа реке Косовчице. Чекамо да се вода повуче, да видимо како и на који начин санирати штету насталу на путевима који повезују Општину, а поплављено их је више од 70% - каже начелник Бискупије, Огњен Вукмировић.

НЕДОСТАТАК ПИТКЕ ВОДЕ

            Највећи проблем и након повлачења воде, остаће питка вода. Због забране коришћења природних извора, све док се не обаве комплетне анализе квалитета и исправности, становништво ће бити у обавези да прокувава постојећу.

- Питка вода јесте један од наших примарних задатака. Све док се не обаве комплетне анализе исправности, а оне су у току, наша преопорука становништву је да не конзумира воду коју су до сада користили, односно да је користи тек након што исту прокува. Због придошле воде извори су замућени, један је комплетно затворен за коришћење, док смо један морали оставити у функцији због техничке потребе, односно потребне воде која се користи за привреду. Верујемо да ће се и то ускоро решити, те да ће боља сарадња са „хрватским водама“ у будућности, спречити да се поново нађемо у оваквом положају - оптимистичан је Вукмировић.

НЕ ПАМТИ СЕ ОВО ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ

            Непроходни путеви, одрони на прилазним цестама и подруми пуни воде, највише бриге задали су локалном становништву. У данима након падавина сумирале су се штете, покушавало спасити оно што пристигла вода није уништила. Пумпе за извлачење воде и рибарске чизме, опрема су без које, поједини становници Бискупије, протеклих дана нису могли у своје куће и подруме. Овакво невреме, слажу се, не памте у последње четири деценије.

- Знала је киша падати данима, али последњих четрдесетак година,чини ми се, није било овако. Реке се излиле из корита, вода нам је ушла у подруме, куће. Нисмо били спремни за овако нешто, иначе би заштитили бар зимницу. Вреће са житом, кромпир, поврће, брашно, дрвена бурад са вином, све је пливало у води, ништа то више није за употребу. Шта да радимо, клима се променила, само да не буде горе, јер зима тек долази - одмахујући руком, помирљиво прича Драган Јовановић, док из свог кућног подрума износи остатке уништене летине.

ЈАДИ СМИЉЕ ГРУБНИЋ

            Бујице воде поплавиле су и прилаз до куће Смиље Грубнић, а без гумених чизама и пумпе за извлачење воде, Смиља два дана није могла до приземља у кући.

- Погледајте, све још увек плива под водом. Једну извлачимо, друга пристиже, и тако већ два дана. Видећемо каква је ситуација тек када све ово стане, онда ћемо знати колика је штета и колико смо на губитку - прича осамдесетогодишња Смиља из Марковца.

            Узевши у обзир да је ово тек почетак сезоне падавина, и метеоролошке прогнозе за наредни период најављују нове количине кише, што је донекле и нормално гледајући на календарски део године, становништву Далмације ваља се припремити за потенцијалне нове водене бујице.

            Ипак, како истичу надлежни из општине Бискупија, нема разлога за панику и страх од поплава већих размера, а након сани-рања тренутне штете, предстоји им задатак боље сарадње са хрватским водама, како би се дугорочно спречило ново плављење на територији општине.

Васка Радуловић
Извор бр. 128.
28.10.2015.