Србија је одавно земља у којој вршљају сви и свако, србски народ нема своје законе који ће штитити и народ и државу већ еуробске који штите стране интересе и амбасадоре… и све дубље пада у канџе разних пробисвета који за шаку новца издају и себе и државу и народ… Уосталом, о овоме можете наћи безброј примера у разним областима живота и политичког деловања оних који су на било који начин вршили власт у Србији…
Разне мафијашке организације владају у сенци уз помоћ и преко оних који су на тренутним позицијама на којима их могу искористити и исто тако „после употребе“, бацити.

Много је тога што се представља србском роду као корист, а у ствари је са далекосежним чак опасним последицама, о којима се не говори… И дискриминише се овај србски народ са сталним, активним, свакодневним нападом на свест о себи, србству, држави и будућности… То безобразно и насилно „малтретирање мозга“ сваког дана слушамо са „јавних сервиса“ власти (не народа) са којих нам намећу, од премијера до најнебитнијег локалног политичара – неке такозване вредности „западне“ које ми (како наводе) треба да прихватимо без речи и без размишљања.

Традиционална Србија би по њиховом требала да буде ОТВОРЕНА за све НАСТРАНОСТИ, неморалности и криминалне активности јер то протежира, наравно због својих интереса – „прљави свет“… И ово се може видети и расправљати из више углова и на различите теме… Углавном, једини, наглашавам – ЈЕДИНИ БОГ КОГА ИМАЈУ ОВИ НЕЉУДИ ЈЕ НОВАЦ, ПРЉАВИ НОВАЦ КОЈИ ЊИМА ВЛАДА, А ПРЕКО ЊИХ покушава да влада и народима и државама широм света…

Тешко им је само да прихвате чињеницу да се то „семе нељудског“ нешто баш и не прима у србском народу, власт су успели да „дотерају“ по своме, разне „стручњаке“, агенције, комисије, антисрбске НВО, али народ… са обичним народом, светосавким, им баш тешко иде…

Данас је у Србији највећи непријатељ ЧОВЕК, СРБИН КОЈИ УМЕ ДА ВИДИ, ЧУЈЕ И МИСЛИ… НЕПРИЈАТЕЉ је свима на власти и онима који их плаћају да раде то што раде.

Србија је под окупацијом, КОМПЛЕТНОМ, и закуцана по свим шавовима разним законима, уредбама, казнама, претњама, и на ивици је озбиљног опстанка… неко би рекао чак и у безизлазној ситуацији, али – човек снује а Бог одлучује…

Под опасном претњом да ме могу прогласити државним непријатељем морам да реагујем на БЕЗГРАНИЧНУ НЕБУЛОЗУ коју је као ТВРДЊУ написао „епидемиолог“ (!???) у ауторском тексту о последицама НАТО – АГРЕСИЈЕ НАД ЦИВИЛИМА У СРБИЈИ 1999. године… Закључак треба да изведемо сами, а на ово нас наводи аутор текста – да треба да будемо срећни што су нас бомбардовали тако софистицираним, „широкопојасно“ употребљивим у свету уранијумом, и да више „не измишљамо“ него да се „држимо чињеница“ које он и такви као он САОПШТАВАЈУ КАО ЈЕДИНУ ИСТИНУ…

И данас, ево, после толико година, неки нељуди покушавају да амнестирају злочинце за злочин који су учинили над србским народом, над нашом државом, над будућим покољењима… То је ван памети и здравог разума! Злочин који се догодио на очиглед целог света покушавају да сведу на „нормалност“ и убеде нас да морамо да волимо и да опростимо ономе ко нас је убијао… И да као коначно прихватимо да наши најмилији не умиру од последица бомбардовања, него тек онако су добили разне врсте канцера, од мале деце до најстаријих… па, погледајте само у својој најближој околини, да ли на прсте једне руке можете да набројите оне који немају неки тумор…

*    *     *      *    *     *       *    *     *  
 

Преносимо у целости текст са сајта РТВ Војводина под насловом – „Осиромашени уранијум не изазива рак“:

Присуство осиромашеног уранијума (ОУ) не повећава ризик обољевања од рака, тврди епидемиолог Зоран Радовановић и истиче да наводи да је он узрок обољења грађана Србије као последице НАТО бомбардовања нетачни и последица су жеље појединаца да се „подгреје атмосфера“. У ауторском тексту за Данас, Радовановић каже да је атмосфера у српском друштву таква да ако неко не верује у то да уранијум изазива канцер, то се сматра националном издајом и да је то разлог што се стручњаци не изјашњавају на ову тему.
Радиактивност ОУ је, објашњава Радовановић, минимална те да бомбардовање ОУ муницијом обично за мање од пет одсто, повећава укупну радиоактивност терена. Алфа честице које емитује уранијум не могу да продру кроз лист папира, а камоли кроз површински слој коже а 99,5 одсто овог елемента, само прође кроз црева у неизмењеном облику, истиче он.

Вести да су шесторица немачких и још више италијанских војника оболели од рака после боравка на КиМ, каже др Радовановић, подгрејале су веровања о повезаности између ОУ и рака али испоставило се, подсећа, да рак добијају и војници који никада тамо нису били.

Према његовим речима, ОУ није коришћен у централној Србији и Војводини, осим на врло уском граничном појасу према КиМ, па ниједном, пише Радовановић, угледном истраживачу, било да је онколог (Р. Дžодић), онкоепидемиолог (А. Јовићевић) или стручњак за радиоактивно зрачење (И. Плећаš, Н. Неšковић) није схватљиво да се последица јавља без узрока, односно да нас угрожава непостојећи ОУ.

Идеју о његовом наводно погубном деловању на грађане Србије, закључује Радовановић, упорно лансирају појединци са, како он каже, „одређеним звањима и титулама, али без икаквог научног кредибилитета.“
Они бирају и погрешно тумаче, оцењује он, статистичке податке и комбинују неспојиве изворе. „Експлозију“ рака предвиђали су, подсетио је, 2006, затим 2014, да би ових дана рекли да ће се то ипак десити 2019. када је и 20-годишњицу НАТО бомбардовања, што примећује др Радовановић, занимљива случајност. Према његовим речима, ти појединци за 2019. годину најављују удвостручење оболелих од рака са данашњих око 35.000 на „више од 70.000“.

Озбиљни стручњаци, каже он, своје аргументе ограничавају на стварне штете услед НАТО бомбардовања, од убијања недужних људи преко уништења инфраструктуре и индустријских постројења, до озбиљног загађења животне средине хиљадама штетних материја.
———-
(*ауторски текст је објављен 27.9.2016. на сајту дневног листа ДАНАС под насловом

ЧИЊЕНИЦЕ О ОСИРОМАШЕНОМ УРАНИЈУМУ
У СРПСКОЈ 1995. И СРБИЈИ 1999. ГОДИНЕ

Током 78 дана „ваздушних удара“ употребљено је свим конвенцијама забрањено оружје (осиромашени уранијум, касетне бомбе), свака локација у Србији гађана је другом врстом оружја. НАТО је испробао све што му је било на располагању. На Србију је бачено око 15 тона пројектила с радиоактивним пуњењем (Уранијум 238).

Само према подацима из акта Генералштаба Војске Југославије од 21. 12. 1999. године заведеним под бројем 492/1 и 492/3 од 17. 2. 2000. године: Осиромашени уранијум (238)слабо је растворив у води и телесним течностима, док се оксиди урана боље растварају, тако да временом могу контаминирати и подземне воде и преко биљака, у виду сточне хране, контаминирати животиње и људе. Ефективи дејства ове врсте муниције на живу силу и становништво су фатални, јер долази до контаминације. Услед контаминације настају токсични и радијацијски ефекти који доводе до појаве мутагена и канцера. Радиоактивност урана и његових продуката изазивају разна обољења, као што су дерматитис, бубрежна оштећења, акутне некротичне артеријске лезије, па и смрт. Инхалација ситних честица у плућа може да доведе до појаве канцерогених обољења унутрашњих органа. После веома дугог периода, дакле, 20-25 година, настају последице попут малигних промена најчешће карцином бронха, остеосаркоми, леукозе, тумори јетре.

На основу Извештаја (8925) Парламентарне скупштине Савета Европе (10. јануар 2001) о последицама по животну средину СРЈ и југоисточне Европе услед НАТО агресије: НАТО је знао за разорна дејства пуњења с осиромашеним уранијумом јер је током Заливског рата (1991) око 3000 људи умрло од канцера, док су многи од преживелих добијали децу која су се рађала са разним дефектима (Заливски синдром). Исто је било уочено и током НАТО удара у БиХ (Република Српска-Укупан број бачених бомби на положајеВојске репуплике Српске 1.026, од чега 708 вођених бомби. Укупна тежина баченог експлозива била јеоко 10.000 тона. У току бомбардовања убијена су 152 српска цивила)током 1995. године: (рапидни пораст дефеката при рођењу деце, леукемије и осталих канцерогених обољења деце која су се налазила у подручјима захваћеним последицама коришћена осиромашеног уранијума. Загађења животне средине настала су као директна последица бомбардовања петрохемијских и других индустријских постројења, коришћењем пројектила с радиокативним пуњењем, налетима преко територије СРЈ и околних земаља ( између 24 марта и 5. јуна НАТО је имао преко 34 000 налета или преко 150.000 сати лета)-концетрација налета авиона на тако малом простору резултирала је високим нивоом загађивача ваздуха. Примера ради, само гориво које су користили НАТО авиони типа Ф16 и Мираж садржи висок ниво изузетно токсичних хидрооксида.

Седамдесетосам индустријских постројења и 42 енергетске инсталације које су уништене приликом агресије неповратно су загадиле ваздух, воде и тло (диоксини, токсични сумпор и супстанце нитрогена). Удари су уништили преко 20 хемијских и петрохемијских инсталација. Само у међународну реку Дунав испуштено је 1.400 тона етилен дихлорида, 800 тона 33% хидроген хлорида, 1.000 тона содијум хидроксида, као и огромне количине живе. Преко 200 тона амонијака испуштено је у Дунав као последица бомбардовања разних постројења. Овим су бесповратно и директно погођене све земље кроз које протиче ова река. Само бомбардовањем фабрике аутомобила Застава из Крагујевца у реку Велика Морава испуштено је неколико тона пиралена који је канцероген у врло малим количинама. С обзиром да је ова река утока Дунава, овим  је кроз пијаћу воду било погођено око 10 милиона становника околних земаља.

Сателитски снимци су тада (за)бележили екстремно увећање нитрооксида, сумпор диоксида и угљен моноксида ослобођених у атмосфери изнад Европе током ваздушних удара НАТО. Ово су тек неки од детаља еколошке и хуманитарне катастрофе коју је НАТО проузроковао коришћењем несреазмерне (прекомерне) војне силе, без правног основа (без одобрења Савета безбедности), уз додатно кршење свих правила и обичаја рата декларисаним у Повељи Уједињених нација, Женевским конвенцијама са Допунским протоколима, као уз дерогацију читавог корпуса међународноправних норми и механизама. Агресијом на СРЈ ова војна алијанса показала је редефинисану улогу на спољнополитичкој сцени и из одбрамбене позиције прешла у интервенционистичку. Агресија НАТО која је за: повод имала фалсификовани извештај посматрачке мисије ОЕБС-а о „масакру“ над цивилним становништвом у селу Рачак (сведочење Хелен Ранта, шефа форензичког тима поводом догађаја у Рачку и притисцима да извештај „прилагоди“ поводу за војну акцију); за савезнике терористичку организацију ОВК- потписник је ратног злочина који је постао преседан у међународним односима.

„Хуманитарна“ интервенција која је изазвала хуману катастрофу са несагледивим последицама, урушила територијални интегритет и суверенитет СРЈ, прецртала границе у Европи отимајући око 15 одсто српске територије (КиМ) данас је линија поделе која прети да свет уведе у сукоб са несагледивим последицама. Циљ интервенције био је постизање најширег консезуса међу западним „партнерима“ у удару на међународноправни поредак у сврху неолибералне окупације света.

(НАТО агресија на СР Југославије - 15 година после: Операција „Савезничка сила“ – Ратни злочин који је постао преседан – 25.3.2014.)

РАДИОЛОШКИ (НУКЛЕАРНИ) АСПЕКТИ АГРЕСИЈЕ

Биљана Диковић: Различита је прича колико је на СРЈ у НАТО агресији 1999. године бачено пројектила са осиромашеним ураном. НАТО алијанса је признала 30.000 пројектила, али с обзиром на то ко су и како раде, сумњамо да је тај број много већи. Војска СРЈ изнела је податак од 50.000…

Мирјана Анђелковић Лукић: Употребом пројектила са осиромашеним ураном (противтенковска муниција и муниција већих калибара велике разорне моћи за уништавање бетонских утврђења и бункера, такође са осиромашеним ураном), НАТО алијанса је против СРЈ водила и специфичан радиолошко-нуклеарни рат, уз дугорочно загађивање еко-система, и покушај затирања живота на овим просторима, које ће имати несагледиве последице по сав живи свет, не само код нас, већ и у Европи.

Муниција са осиромашеним ураном има трајне последице по становништво и после престанка ратних дејстава, јер време полураспада нуклеида (радиоактивних продуката сагоревања осиромашеног урана) на терену износи око четири милијарде година. Отуда је ова муниција забрањена резолуцијом Подкомисије за превенцију дискриминације и заштиту мањина комисије УН за људска права из 1996/97 године. Знатно повећање нивоа радиоактивности на територији Србије, Македоније, Црне Горе и поготово Косова и Метохије представља резултат примене крилатих ракета „Томахавк“ и пројектила од 30мм које улазе у комплет наоружања америчких јуришних авиона „А-10“. У главама крилатих ракета „Томахавк“ се користи око 20 килограма осиромашеног урана. Војна примена ОУ за израду пројектила са повећаном кинетичком енергијом зрна је актуелна у последњих двадесет година. Намењена је за неутралисање и уништавање противничких оклопних борбених возила и склоништа.

Руски стручњаци наводе да је у НАТО агресији на СР Југославију 1999. године изручено више од 30 тона муниције са осиромашеним ураном. Поређења ради, највећи руски нуклеарни реактор ББЕР-1000 садржи 60 тона урана. Руски извори такође наводе да постоји могућност да се уран из НАТО муниције те 1999-е распршио над свим балканским државама и да је сигурно доспео до резервоара са водом.

(РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: Проф. др Мирјана Анђелковић Лукић – Специјални, ХЕМИЈСКИ и РАДИОЛОШКИ рат НАТО алијансе над Србима 1999. уништавањем здравља народа и природе хиљадама година унапред!, 23.3.2016.)

Извор: ФБ Репортер
28.9.2016.