Награда „Матија Бан” на Чукарици додељује се сваког децембра на дан општине заслужном колективу и појединцу. Mинула годинa је изузетак:било је троје лауреата, а један од њих је Звездан Брадић, секретар Црвеног крста Чукарица. Њему је плакета уручена за изузетан допринос у помоћи угроженима приликом поплава које су у мају погодиле Обреновац. Звездан је био један од првих који су прискочили у помоћ људима које је задесила незапамћена елементарна непогода.
Даноноћно је био на терену, обезбеђивао смештај за угрожене и уплашене људе, храну, одећу, обућу... Кроз Чукарицу, општину која је „прва комшиница” Обреновца, прошли су сви они који су касније збринути у 23 прихватна центра у граду, а на општини је у приватном смештајууточиште нашло 4.000 људи.
– Прошло је седам месеци од поплаве, а ја се сећам тог првог дана као да је било јуче. Славио сам славу, Светог Јеремију, и кућа ми је била пуна гостију. Позвале су ме колеге из Црвеног крста и рекле да хитно морам у Раковицу, где је вода продрла у неколико зграда. Устао сам од стола и кренуо. Кући сам се вратио после осам дана – прича Брадић.
ОСАМ ДАНА ВАН КУЋЕ
Од тренутка када се поздравио са гостима, Звездан је радио и живео између спортске дворане ФМП-а у Железнику, објеката ДИФ-на Кошутњаку, ранжирне станице у Макишу и Београдског сајма – били су то пунктови за прихват угрожених Обреновчана.
– Свега смо се нагледали и наслушали тих дана. Кроз наш пункт прошли су „голи и боси” људи, они којима је вода однела све, било је много деце, непокретних у инвалидским колицима... Најтеже ми је било када су људи долазили код нас да траже информације о члановима својих породица. Тај осећај када вас неко гледа са зебњом и надом чекајући одговор, а ви немате шта да му кажете... Од тога се кида срце – каже Брадић.
Веза Црвеног крста Чукарице са Обреновцем није прекинута ни после седам месеци.
– И дан-данас одлазимо тамо. Пре неки дан делили смо пакетиће деци, а поплављенима који још живе у касарни у Обреновцу донедавно смо допремали хлеб. Тражимо нове донаторе, настојимо да се организујемо како бисмо им још колико-толико помогли. Ових дана ћемо деловати и изван Београда. У плану је да поделимо 8.000 пакетића деци из крајева погођеним поплавама. Међу малишанима који ће добити поклон од Деда Мраза су и деца азиланата. Њих у Србији има 37, дошли су из Авганистана, Пакистана, Сирије, Ирака, Сомалије... Смештени су у Тутину, Сјеници, Суботици, Крњачи и Боговађи. Желели смо да се и они осећају као сва деца света – напомиње Брадић, који је у Црвеном крсту од средњошколских дана, најпре као волонтер.
КАО ПОРОДИЦА
– Црвени крст Чукарица је као једна породица. Четворо нас је стално запослених, а остало су волонтери. Да њих није било, тешко да бисмо ишта могли урадити када су почеле поплаве. Та деца су толико била пожртвована да су, рецимо,Александар Андрић и Милоје Гојковић остварили 400 волонтерских сати, колико неко уради готово за три месеца. Радује ме и то што су у последњих неколико година у нашој организацији на Чукарици склопљена четири брака између волонтера, из којих се родило деветоро деце – каже Брадић.
Осим што је ангажован у Црвеном крсту, Звездан је и добровољни давалац крви.
– Крв сам дао 54 пута. И отац ми је био добровољни давалац, као и сестра. Посебно сам поносан што је и мој син, који је тек напунио 18 година, у септембру први пут добровољно дао крв – каже Брадић и напомиње да га изузетно радује то што свака основна школа на Чукарици има организацију Црвеног крста.
АДРЕСА НАДЕ
Црвени крст Чукарице је од 1990. године збринуо стотине хиљада избеглих, расељених и социјално угрожених. Само у 2000. години хуманитарну помоћ у Црвеном крсту примило је 28.000 избеглих из Хрватске, Босне и Херцеговине, са Косова и Метохије.
Црвени крст Чукарице 15. јануара обележава 87 година постојања. Организација је основана 1928. године и од тада је радила без престанка, чак и за време Другог светског рата.
– Активисти су у том периоду скупљали храну и одећу и слали је војницима у заробљеништву – истиче Брадић.