Поклоничко путовање православним светињама - www.zlocininadsrbima.com

15. мај 2015.


Поклоничко путовање православним светињама


По благослову његовог преосвештенства епископа далматинског г.г. Фотија, испред црквене општине книнске, 27. и 28. априла 2015. организовано је поклоничко путовање у Манастир Острог. ходочасници из Книна, на путу до Острога, посетили су још неколико православних светиња у Херцеговини и Црној Гори, поклонили се моштима светих, и упознали са историјатом, животом и радом манастира и њиховог братства.

 

 

У сусрет датуму који се у Српској православној цркви обележава као празник посвећен Св. Василију Острошком Чудотворцу, верници из Книна, сваке године организују поклоничко путовање у Црну Гору, како би се поред кивота Светитеља поклонили нетрулежним моштима чудотворца и великог угодника Божијег. Јединствена је то прилика коју је крајем априла искористило преко педесет ходочасника из Далмације, кренувши на пут поклоњења и обиласка православних храмова кроз Херцеговину и Црну Гору.

 

Првог дана ходочашћа, на путу до Острога, група верника предвођена протојерејем Владимиром Вукосављевићем и јеромонахом Јованом (Ковачевићем) сабратом манастира Драговић, у преподневним сатима стигла је у Мостар и саборни храм Епархије захумско-херцеговачке. Саборна црква у Мостару, саграђена 1873. године у прератном периоду представљала је један од симбола града Мостара. Велелепна, монументална и живописна црква посвећена Светој тројици, била је један од највиших и најлепших православних храмова на Балкану до краја 19. века. Током јуна 1992. године храм је запаљен, недуго затим гранатиран, а како је у оба наврата одолео нападима неправославног живља, у трећем покушају бива комплетно миниран. Након овог страдања великим делом уништена је црквена ризница, изгореле су иконе и вредни историјски записи.

 

У цркви је 1888. године сахрањен тадашњи митрополит Леонтије Радуловић, чије су мошти пронађене након отклањања рушевина, и данас се чувају у старој цркви. Обнова велелепног храма започета је 2009. године, а са историјатом њеног рушења и поновног настајања, као и процесом читаве изградње верници су имали прилику да се упознају у време радова који још увек трају.

Након обиласка Мостара, и путовања кроз време и историју живота три народа и три вероисповести у једном граду, пут је ходочаснике одвео ка другом одредишту, манастиру Житомислић, у истоименом селу, крај Мостара у Херцеговини.

 

 

СТАР ШЕСТ ВЕКОВА

Храм Благовештања Пресвете Богородице датира још из 15. века, а два века касније монаси манастира Житомислић постају и хиландарски игумани. У манастиру је 1848.год основана и прва богословска школа у Босни и Херцеговини, да би након тога отворена и школа за описмењавање српске деце која је постојала све до 1971. године.

У јуну 1941. године усташе су побиле цело братство манастира и бацили их у Видоњску јаму, након чега су усташе и Немци, крајем исте године, опљачкали манастирску ризницу, архиву и библиотеку, те спалили конаке. Манастир је опустио али је црква остала сачувана. Крајем фебруара 1991. године, на овом месту свечано су сахрањене мошти осам Житомислићких Новомученика, али ни након тога ова светиња није била поштеђена нових страдања. Крајем јуна наредне године, хрватске паравојне формације спалили су и до темеља срушили ову православну светињу.

 

Залагањем братсва и сестринства манастира, које се након рата поново враћа у Житомислић, храм је обновљен током периода између 2003 и 2005. године када је и освештан од стране тадашњег Патријарха српског Павла.

Винским цестама, долином Неретве богате непрегледним плантажама винограда, трагом предака и историје крвљу исписане, поклоничко путовање книњане је одвело тек који километар даље западно од Требиња, у манастир Тврдош.

Манастир Тврдош, посвећен Успењу Пресвете Богородице, подигнут на темељима црквице која датира из 4. века после Христа, пре времена када су Срби као народ примили хришћанство, најбоље сведочи о традицији и дуговечности хришћанства на просторима Херцеговине. Трагови старе цркве и данас су видљиви у унутрашњости постојећег манастира.

Сам манастир Тврдош подигнут је око 1509.године, да би га у сукобу са Турцима, Млечани разорили 1694. године. Данашња црква сазидана је и освештана 1928. године, а у самом храму подвижавао се дуго година и Свети Василије Острошки.

 

Трагом светитеља ка којем кренуше, из места где је и сам боравио све док Турци не разорише манастир Тврдош, ходочасници су у вечерњим сатима стигли у конаке Доњег манастира Острог, смештеног код цркве Свете Тројице. Другог дана ходочашћа, верници су након јутарње молитве учествовали на Светој Литургији на којој се већина поклоника причестила Телом и Крвљу Господњом, да би се потом пешке упутили и до самог манастира Острог. Велика је радост и духовно укрепљење поклоника што су се поклонили и целивали свете нетрулежне мошти великог угодника Божијег и чудотворца Светог Василија Острошког, где им је поред кивота Светитеља прочитана молитва за здравље, како њих самих, тако и њихових сродника, и свих оних које су у тај дан у мислима повели са собом на ово свето место.

 

 

 

ОСТРОГ ПОСЕЋУЈУ И ПРИПАДНИЦИ ДРУГИХ КОНФЕСИЈА

Манастир Острог, смештен у самом планинском масиву, подигао је 1665. год. епископ Василије Јовановић ( Свети Василије Острошки) у којем се упокојио маја месеца 1671. год. Манастир се у више наврата налазио на мети Турака, а мошти Св. Василија острошки монаси измештали су и закопавали неколико пута како би их сачували од спаљивања, и након тога увек су враћане на ово свето место. Последњи пут мошти Св.Василија Остошког изношене су 1996. године. Тада је, након служења Свете литургије од стране патријарха Павла, уприличена литија са ћивотом часним моштима Св. Василија на посећивање родне Херцеговине, где је у величанственом дочеку у Требињу преко 100000 верника на коленима дочекало свеца Божијег.

Чудотворне нетрулежне мошти које се данас налазе у отвореном ћивоту и чувају у манастиру Острог, над којима су забележена многа чуда и исцељења, свакодневно посећује велики број не само православних верника већ и других вероисповести из целог света.

Након одласка из Острога, група поклоника обишла је и новоизграђени, велелепни храм Васкрсења Христовог у Подгорици и цркву Свете Тројице у Будви, да би се у касним вечерњим сатима вратили испред храма Покрова Пресвете Богородице у Книну.

Поклоничка група, у којој је ове године био и завидан број младих ходочасника, и деце полазника православног веронаука у Книну, изразила је радост и одушевљење посетом манастирима, напојивши се тако са извора воде живе, духовном снагом и љубављу своје вере, надајући се и будућим одласцима својим дивним православним светињама, уз најискренију захвалност свештенству и монаштву цркви и манастира на братској љубави, пријему и гостопримству.

 

 

Васка Радуловић
Извор бр. 117
13.4.2015.

 




Оцените нам овај чланак:




Посећено је: 1478  пута
Број гласова: 5


Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Православна Далмација: Јединство и саборност најважније компоненте Богословије
Објављено: 22. februar 2016.     Има 1086 прегледа и 0 гласова.

21. годишњица оживљавања "Олује" у Книну
Објављено: 22. avgust 2016.     Има 1149 прегледа и 10 гласова.

Северна Далмација: Кише изазвале поплаве, помутиле изворе, потoпиле подруме
Објављено: 2. novembar 2015.     Има 1173 прегледа и 0 гласова.

Четири века Православног училишта и долазак српског патријарха у Далмацију
Објављено: 3. septembar 2015.     Има 1261 прегледа и 0 гласова.

Олујни дани у Книну још трају
Објављено: 2. septembar 2015.     Има 1267 прегледа и 5 гласова.




















Skip Navigation Links