Ако се овогодишња прослава Васкрса по нечему разликовала од ранијих онда је то свакако долазак Благодатног огња који се сваке Велике суботе уочи Васкрса пали када јерусалимски патријарх уђе у крипту цркве Христовог гроба са снопом од 33 свеће које симболизују број година Христовог живота.

Благодатни огањ из Јерусалима по први пут у историји најпре је стигао у Београд у пратњи званичне државно-црквене делегације, а из Јерусалима специјалним летом донао га је владика славонски Г. Јован. Потом је из Београда пренесен и у православне храмове по Србији, али и целом региону.

Благословом владике осечкопољског и барањског Г. Лукијана, Благодатни огањ из Београда донео је у суботу пред поноћ хаџи Милан Тадић из Борова насеља пошто га је преузео на сурчинском аеродрому. Затим су га свештеници из више околних парохија преузели и пренели у своје храмове.

ДО ЈАСЕНОВЦА И ПРЕБИЛОВАЦА

Уз пламен Благодатног огња донесена су и два часна крста намењена Цркви Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу и Храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима. Часни крст намењен цркви у Јасеновцу биће предат 22. априла на 70. годишњицу пробоја заточеника из јасеновачког логора, а цркви у Пребиловцима 9. августа. Доношење часних крстова наставак је традиције која је започела благословом блаженопочившег патријарха Павла 2006. године.

Огањ, који називају и највећим чудом у Јерусалиму, појављује се сваке године уочи Васкрса. Благодатни или Свети огањ и ове Велике суботе појавио се приликом молитве патријарха јерусалимског и све Палестине Теофила, у цркви Христовог Васкрсења.

Припреме уочи Велике суботе сваке године су велике како не би дошло до злоупотребе. Сва кандила у цркви се гасе, а посебна комисија утврђује да се у њој не налази ништа чиме би се вештачки изазвао пламен. Након тога врата цркве се запечате и отварају тек оног момента када патријарх улази у цркву. Патријарх потом чита молитве којима се у име свих православних хришћана моли распетом Христу да као сведочанство његовог васкрсења и ове године пошаље свети огањ. Појава огња је знак правоверности православних верника.

Пребиловци - место српског васкрсења	Јасеновац - највће сратиште Срба

ВЕЛИКИ БРОЈ ХОДОЧАСНИКА

Овај огањ по сведочењу верника у првих неколико минута не пече и не изазива топлоту, а верници с њим слободно прелазе преко одређених делова тела. У историји је неколико пута долазило и до покушаја призива Светог огња од стране других хришћанских цркава. Тако су у средњем веку, за време крсташке владавине католици од Грка на силу одузели ову светковину, међутим након неколико сати молитве Свети огањ се ипак није спустио.

Други пут било је то у 16. веку када су Јермени потплатили турске чиновнике који нису пустили јерусалимског патријарха у храм. Патријарх се ипак почео молити напољу и после неколико тренутака Свети огањ се спустио и запалио свеће у патријарховим рукама.

О благодатном огњу писали су и старовековни хроничари, историчари и потоњи светитељи као што су свети Григорије Ниски, свети Јован Дамаскин, историчар Јевсевије и други. Баш као и данас верни народ је у великом броју ходочастио на Велику суботу на Христов гроб, а руски путописци су у 16. веку забележили да су међу хришћанима били присутни Грци, Си-ријци, Срби, Грузини, Руси, аријанци и други.                                          

Срђан Секулић
Извор бр. 115
15.4.2015.