Последње дане маја у граду Книну обележила је манифестација Дани отворених врата. Бројна удружења исту је искористила као прилику за презентацију и промовисање свог рада. Тако је тих дана и у просторијама удружења „Наше огњиште“ владала радна атмосфера. Неколико жена у стваралачком заносу, видно задовољних због указане прилике, марљиво је радило на оживљавању старих заната и традиционалних производа са мотивима везаним за крајеве Далматинске Загоре.
Већ шесту годину за редом, поред едукације о старим занатима и обнављању книнске традиције, своје активности усмериле су и на социјално предузетништво, што значи да у склопу јавних радова запошљавају дуготрајно незапослене особе. У периоду од шест месеци или годину дана женама без посла, евидентираним само на Заводу за запошљавање пружају прилику да раде. У оквиру удружења тренутно је запослено шест жена које уче да ткају, плету, везу, шију, рециклирају отпадне материјале, обрађују вуну као најнеискориштенију природну сировину, а на крају и да израђују производе који красе унутрашњост просторија у којима од скора бораве.
КУТАК ЗА КРЕАТИВНОСТ
Водитељка и оснивач „Нашег огњишта“, Ојдана Вјештица, поносно истиче како су у новоотвореним просторијама свака од њих пронашле свој радни кутак и начин да прикажу неиспољену креативност, али и како заједничким снагама да осмишљавају и проширују асортиман ручно израђених и висококвалитетних производа од чисте вуне и природних материјала.
- Последњих неколико година, тачније од оснивања нашег удружења, окупљале смо се и радиле у малом простору недалеко одавде, на самом извору реке Крке, подно слапа Крчић. Како смо у међувремену прошириле наш тим, а самим тим и читав процес производње, јавила се и потреба за мало већим просторијама у којима би наше чланице неометано могле да развијају своју креативност. Град Книн нам је недавно доделио нови простор, што нам је, у неку руку, потврдило да су препознали наш квалитет и да нас очигледно виде и као део книнске туристичке понуде. Уз велике напоре изборили смо се и за штанд на книнској тврђави, где ћемо током лета свакодневно излагати и продавати своје производе, како домаћем становништву тако и туристима којима је наш град све атрактивнији. Тренутно је у нашем тиму шест жена запослених преко јавних радова, уз све већи број волонтера који нам помажу одвајајући своје време за промоције и активности које заједно осмишљавамо. Данас у удружењу производимо најразличитије предмете, од модерно тканих торби са мотивима книнске зобнице (традиционалне торбе, некадашњег саставног дела народне ношње), прегаче, крпене простирке од рециклираног материјала, разне лутке са аутохтоним мотивима до ручно израђеног накита, осликаних украсних флаша и још много тога везаног за наше поднебље. Одређени део асортимана до скора смо успешно продавали по сајмовима, различитим изложбама широм државе или у самом удружењу, а са порастом интересовања у последње време надамо се да ћемо то проширити и ван постојећих граница, иако су поједини предмети већ стигли чак и до далеких држава захваљујући људима који цене и препознају традицију и квалитет, поносно истиче Ојдана.
ПРИЛИКА ЗА ПОСАО
Иако незавидна финансијска ситуација у држави малим произвођачима и удружењима често не иде у корист, па је и куповна моћ домаћег становништва испод жељеног нивоа, Ојдана каже, како су захваљујући свом систему рада и успешним писањем пројеката ка ЕУ фондовима успеле да пронађу модел за нова радна места дуготрајно незапосленим женама, али и да прилагоде постојећу понуду расположивим стандардима. Залагањем читавог колектива рађају се нове идеје и могућности, а само радом, одлучношћу и упорношћу могуће је обезбедити средства за егзистенцију и то је њихов проверени рецепт за успех.
- Већину неопходних средстава које смо добили, повукли смо управо пишући пројекте ка европским фондовима. Захваљујући томе, отворили смо нова радна места. Без обзира што су иста ограничена трајањем извођења датог пројекта, свака од ових жена је презадовољна указаном приликом. Појединачно имају могућност нешто да науче или да покажу другима оно што знају од раније, друже се, развијају сопствену креативност, дају свој допринос читавом колективу, добијају за то одређену накнаду и самим тим најзад се осећају кориснима, а то је још један од циљева којима тежимо. У плану је да се ширимо у том смеру, али и да у скорије време реализујемо сарадању са студентима три факултета - Уметничке академије, Правног и Економског факултета који ће имати задатак да своје завршне радове спроводе на израчуну економске исплативости производа које наше удружење израђује, али и на визуелном идентитету. Са друге стране ми ћемо добити податке о томе јесу ли на добром путу, шта требају кориговати, где смањити трошкове, а шта повећати како би исплативост била што већа. Наш крај је заиста богат неискориштеним сировинама, и ја ту увек истичем вуну од домаћих оваца која се због немогућности откупа баца и загађује околину, а само едукација, правилна прерада и складиштење потребни су како би од исте створили најквалитетније природне производе, корисне за хигијену, а самим тим и за здравље, лепши и бољи живот, задовољно и оптимистично додаје Ојдана.
Једна од оних жена које понуђени посао гледају кроз љубав, хоби и дружење је Радмила, некада учитељица данас у улози водитељке једног од пројеката у реализацији. Након година проведених на евиденцији Завода за запошљавање, могућност запослења с радошћу је прихватила, а за ткалачким станом данас израђује готово све што „оком види“ и томе подучава нове колегинице.
- Када сам се коначно осетила корисном истовремено сам оздравила. Радна атмосфера и дружење највише помогну жени да се ослободи свакодневице, психички и физички је ојачају, а материјална добит, каква год била, врати јој самопоуздање, степен вредности и припадности друштву. Наши ручно израђени производи све више интересују и привлаче младе генерације, странце и туристе, а то нам је један додатни подстицај и мотивација да наставимо даље, надограђујемо постојеће знање и стварамо нове идеје, каже Радмила.
И У БИСКУПИЈИ ЖЕНЕ ИМАЈУ ИНИЦИЈАТИВУ
Са истим ентузијазмом и преданошћу, али са различитим опусом деловања, свакодневно се ради и у просторијама удружења „Жене косовске долине“ у Бискупији. Након само две године од оснивања, уз минималне услове створили су завидне резул-тате у раду са децом и особама старије старосне доби, којима се, каже њихова водитељка Радмила Дрезга, данас свима поносно могу похвалити. Уз нова радна места за 15 жена, колико их је тренутно запослено, уједно раде на стварању услова за побољшање живота становника читаве општине Бискупија, фокусирајући се притом на становништво позних година, али и на децу све до средњешколског узраста. Брига и пружање помоћи немоћнима паралелно се одвијају са радом на очувању српског језика и писма, учењем ћирилице, која ће се кроз остварене пројекте спроводити током летње школе, у време школског распуста.
- Тренутно имамо 15 жена на терену, запослених преко јавних радова, које обављају послове геронто-домаћица, што значи да обилазе већину старијих и немоћних
особа на територији наше општине. Њихове обавезе су да свакодневно оду у домове тих људи, брину о њиховим најосновнијим потребама, доносе им храну и лекове, заказују прегледе код лекара, или једноставно помажу у кућним пословима за које више сами нису способни. Ако се узме у обзир да у нашој општини посао нема преко седамдесет процената радно способних жена, јасно вам је зашто су нам пројекти овакве врсте били приоритет, како би се на најбољи могући начин могле објединити те две категорије и бар покушати вратити живот у заједници која на жалост лагано изумире. Све заједно, чак и по окончању неког од пројеката, настојимо одржавати започете активности, неретко и волонтерски, док се у међувремену не изроди нека нова идеја и неки нови план и програм које покушамо активирати, каже Радмила Дрезга.
Посебна категорија која заслужује пажњу и посвећеност су деца у општини којих је данас, рачунајући основношколски узраст, негде око 135. Иако живе у једној од пет општина са већинским српским становништвом, Радмила истиче како у мултиетичкој заједници са децом треба посебно радити, пружајући им могућност да упознају једни друге, уважавајући њихове различитости учити их заједништву, толеранцији и поштовању. Баш из тог разлога, истиче, како су посебно поносни на то што су једини, од три жупаније које их окружују, успели добити средства за бесплатно летовање двадесет одличних ђака, и то пет дана у Истри, почетком шестог месеца.
- То летовање је одлична прилика да се деца друже и да размењују своја до-садашња знања. Самим тим, желимо да их подстакнемо да буду још бољи, да својим примером шаљу лепшу слику средине из које долазе. Одмах по повратку са мора, а почетком њиховог редовног школског распуста, наставићемо са летњом школом српског језика кроз писмо, стих и културу, у оквиру конкурса који смо добили захваљујући Канцеларији за сарадњу са Србима у региону из Београда. План је да конти-нуирано радимо на учењу и ширењу нашег језика и писма, да деца која то још увек нису науче ћирилицу и искористе своје право као припадници националне мањине у држави. У оквиру тога обилазићемо и православне манастире по Далмацији, читати историјске записе у нашим књигама и ширити културу свога народа. Желимо да негујемо свој матерњи језик, да томе подучавамо децу и да више не дозволимо досадашњу ситуацију да нам деца заврше школу, а да не знају читати и писати на ћирилици, што је жалосно, признаје Радмила, додајући како се нада да ће и родитељи препознати њихове намере те им помоћи у реализацији замишљеног.
Радмила каже како велику захвалност дугују СКД-у „Просвјета“ из Загреба који су обогатили њихову новоформирану библио-теку „Доситеј Обрадовић“ са 80 лектира на ћирилици, те друштву „Никола Тесла“из Крагујевца које је организовало прикупљање књига за вршњаке у Хрватској под слоганом „Српска деца, српској деци у Хрватској“ и на тај начин им обезбедили близу 400 наслова који тек треба да стигну.То је само део онога чиме се за сада могу похвалити, а сваки нови дан прилика је, каже, за нове идеје и планове.
Поред активности које су сами себи наметнули као једну врсту изазова, вољом, љубављу и напорним радом, иако их је данас још увек мало, сигурно је како оба поменута удружења постављају нове стандарде и више циљеве за лепши и квалитетнији живот, бар када је реч о овом делу Далмације.
Васка Радуловић
Извор бр. 119
10.6.2015.