Четири века Богословије у Далмацији - www.zlocininadsrbima.com

19. фебруар 2015.


Четири века Богословије у Далмацији


Поводом великог православног празника, дана када Српска православна цркава обележава Света Три Јерарха, најстарија Богословија у Хрватској прославила је своју крсну славу, заштитнике својих богослова и обележила значајан јубилеј од четири века постојања.  свету архијерејску литургију поводом годишњице и славе Богословије служио је Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфирије, уз саслужење епископа бихаћко-петровачког Атанасија, далматинског Фотија, славонског Јована, аустријско-швајцарског Андреја и средњоевропског Сергија.

 

 Слава крчке богословије, по први пут након последњег рата, на једном месту окупила је толики број владика и све-штенослужитеља који су својом молитвом прославили светитеље Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. У својој беседи сабраном народу, домаћин ове прославе, вршилац дужности ректора богословије и Епископ који је својим залагањем поново вратио богословље у Далмацију пре четрнаест година, владика далматински Фотије, захваливши се на великом одазиву, истакао је значај крчке богословије и њен рад на просторима где је оформљена као прво и једино православно училиште још 1615. године.

 

- Драга браћо и сестре, Часни оци, благо-дарим Високопреосвећеном митрополиту Порфирију, присутним владикама који су, на овај велики дан и значајан јубилеј, данас са свима нама овде. Благодарим и свима вама који сте дошли из Србије, Републике Српске и свих крајева Хрватске. Ова светиња нас је увек окупљала и у добру и у злу, када смо устајали, устајали смо заједно, и када смо падали, падали смо заједно, али ту смо, не попуштамо, не слабимо у вери и хоћемо да останемо са овом светињом, да њену мисију продужимо и на остале векове. Није довољно само четиристотине година, желимо да и у будућности останемо непоколебљиви сведоци православља на овим просторима. Бити Србин овде и бити православац значило је у неку руку бити мученик, а такво је време и данас. Празник који славимо симбол је јединства цркве, али и јединства народа које нам је сада итекако потребно. Свему томе сведочи и ово свето место, наш манастир Крка, овај кањон истоимене реке кроз који су прошле генерације богослова, и ова наша богословија која је до сада одшколовала око хиљаду свештенослужитеља, пастира Божијих који нашу веру проповедају и ван граница ове земље, рекао је, између осталог, у својој беседи владика Фотије.

 

Вођен његовим речима, истима је сведочио и епископ бихаћко-петровачки Атанасије, који је пре нешто више од тридесет година напустио ово место као свршени богослов крчке богословије, као и знатан број оних који су истим путем кренули проповедати веру Христову.

- Ово данашње сабрање највише сведочи о томе како је сама црква саборне природе, она сабира и времена и просторе, сабирајући их усправља и оздрављује, сједињује са вечном заједницом Свете Тројице. Исповедићу вам ипак једну истину, нису сви простори исте природе, нису једнако вредни и значајни. Постоје нека места на земљи која нас више вуку, зближавају и јаче делују на нас. Има простора на које када дођете постајете нови и другачији човек, она која вас испуне, где постајете пуни, цели и здрави, а то је управо ово место за све нас овде, овај храм Св. Архангела Михајла. Многе ствари су се овде догађале, спасоносне за нас и наш српски народ. Колико је само са овог места где стојим молитви узнесено, упућено на небо, колико смо пута призвали све свете и колико смо се само пута сабрали са нашим прецима са свих простора и свих времена, колико је само монашких завета овде положено? У том контексту ја се подсећам и на раније учитеље и хероје овдашње, владику Стефана, Доситеја Обрадовића, Никодима Милаша и многе монахе, свештенике и професоре. Овај простор има посебан значај за нас који га посећујемо, који смо овде израсли, положили завете и који се овде напајамо снагом, у емотивном говору евоцирао је успомене владика Атанасије.

 

О значају и утицају који богословија Света Три Јерарха и данас има на читав православни народ у Далмацији, њеном раду и путу опстанка у најтежим временима, кроз које се дигла на пиједeстал најстарије школе у Српској православној цркви, у писаном темату осврнуо се и протонамесник СПЦ у Сплиту Славољуб Кнежевић.

 

 

КУЛТУРНИ ПРОГРАМ

По завршетку Литургије, ученици богословије приредили су свечану академију у част својих заштитника Света Три Јерарха. Део програма уприличен је хорским појањем богословске химне, глумачким комадом из познатог књижевног дела „Пилипенда“ те вокалним наступом Светлане Спајић и етно групе Бело Платно из Београда.

Поред великог броја сабраних верника из Далмације, Загреба, Вуковара, Републике Србије и Републике Српске, овогодишњем јубилеју присуствовале су и бројне личности из културног и политичког живота, међу којима су били директор Канцеларије за вере владе Србије Милета Радојевић, отправник послова амбасаде РС у Хрватској Боса Продановић, председник СКД-а „Просвјета“ из Загреба Чедомир Вишњић, председник СДСС-а др Војислав Ста-нимировић, представници СНВ-а из Загреба, начелници локалне самоуправе, ктитори манастира те добротвори који својим радом дуги низ година помажу рад Богословије. Својим доласком сви они потврдили су значај који ова духовна и просветна установа има на православни народ како у Хрватској тако и у читавом православном свету.

- Сви ми на неки начин дужни смо дати свој допринос наставку рада Богословије, колико год је то могуће. У Вуковару смо, захваљујући мањинским већима и општинама које улазе у састав ЗВО-а, четрнаести пут за редом организовали помоћ у месу и месним прерађевинама како би се омогућио несметан рад ове установе, која, као што је познато, није у систему школства Републике Хрватске. То је само један од начина кроз који смо показали наше поштовање и разумевање када се ради о овом месту. Политика и црква не морају увек ићи заједно, али свакако је њихова међусобна повезаност битна, стога је задатак на свима нама да очувамо установу која на овим просторима успешно одолева свим недаћама већ четри стотине година. Никако не смемо дозволити да се обистине теорије о могућем затварању Богословије, нити из економских, финансијских или којих других разлога, јер би то било трагично и неприхватљиво како људима који живе са овом светињом тако и свима нама, нагласио је Станимировић, истакнувши како потенцијална опција о затварању Богословије у будућности не сме бити реална ни прихватљива.

 

 

 

БОГОСЛОВИЈА НЕ СМЕ ДА СЕ УГАСИ

Назнаке о могућем престанку рада ове установе присутни верници нису хтели ни да коментаришу, са јасним ставом да би такав сценарио био једнак нестанку православних Срба у Далмацији.

Богословија Света Три Јерарха основана је при манастиру Крка почетком 16. века, 1615. године као школа за образовање свештених лица и спада у једну од првих школа у српском народу. Данашња зграда Богословије подигнута је 1966. године иако је као двогодишња школа почела отпочела са радом две године раније, заузимањем тада далматинског, а касније жичког епископа Стефана.

У зависности од политичких и војних прилика прекидала је са радом и била измештана, као и у периоду последњег рата када је овај објекат, као и сам манастир Крка, био девастиран и опљачкан. Када је 1999. године за Епископа далматинског хиротонисан јеромонах Фотије из манастира Ковиља, тада професор Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, живот се поново вратио у Крку, а недуго затим, захваљујући Светом архијерејском сабору и залагањем владике Фотија, године 2001. Богословија при манастиру поново је отпочела са радом.

Након низа свршених генерација, у учионицама садашњег духовног и просветног центра православља у Далмацији, и данас се на путу љубави и одрицања школује педесетак богослова.

 

 

Васка Радуловић
Извор бр. 111
18.2.2015




Оцените нам овај чланак:




Посећено је: 1973  пута
Број гласова: 20


Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Православна Далмација: Јединство и саборност најважније компоненте Богословије
Објављено: 22. februar 2016.     Има 1079 прегледа и 0 гласова.

21. годишњица оживљавања "Олује" у Книну
Објављено: 22. avgust 2016.     Има 1146 прегледа и 10 гласова.

Северна Далмација: Кише изазвале поплаве, помутиле изворе, потoпиле подруме
Објављено: 2. novembar 2015.     Има 1168 прегледа и 0 гласова.

Четири века Православног училишта и долазак српског патријарха у Далмацију
Објављено: 3. septembar 2015.     Има 1254 прегледа и 0 гласова.

Олујни дани у Книну још трају
Објављено: 2. septembar 2015.     Има 1261 прегледа и 5 гласова.




















Skip Navigation Links