"Ради остварења свих својих права, али и ради начина бирања према Закону о изборима заступника, заступници националних мањина требали би да буду део сваке саборске већине која се постигне договором главних националних коалиција или листа. Сваки други ангажман националних мањина био би на штету самих мањина, њихових права те на штету стварања друштва пуне толеранције и разумевања међу свим хрватским грађанима независно од њихове националне или верске припадности."
Ову "препоруку" да заступници националних мањина својим сврставањем на једну од страна не би смели да утичу на формирање нове саборске већине послао је председник ХСЛС-а Даринко Косор који је као један од двојице представникa ове странке у Сабор ушао на листи ХДЗ-ове Домољубне коалиције.
Да појасним, Даринко Косор од представника националних мањина тражи да се не мешају у политику државе у којој живе и да са подршком некој од страна сачекају док се не формира већина потребна за састављање владе.
Овде би ваљало рећи да ако је у изборима ишта спорно онда је то склапање предизборних коалиција. Да тога нема Косор и његова странка, као и многи други људи и странке не би уопште ни ушли у Сабор. Јер, да је горе наведено рекао неко ко заиста има кредибилитет и несумњиву подршку грађана са правом гласа, а не човек који је саборски заступник постао уз подршку целих 2505 бирача и то у изборној јединици која има више од 330.000 гласача, онда би то можда и имало некакву тежину. Овако...
Математика је егзактна наука и неумољива је када су бројеви у питању. Та иста математика каже да су, за разлику од Косора, сва три саборска заступника српске мањине Пуповац, Хорват и Рашковић освојили на хиљаде гласова више од Косора и то у популацији која има 120.000 грађана са правом гласа, дакле троструко мање него она у којој је биран Косор. Од њега су више освојили чак и два српска кандидата за Сабор РХ који нису изабрани, Милаковић и Љубојевић.
Дакле, Косор себи без икаквог покрића у гласовима бирача даје за право да заступнике мањина који су, исто као и он, грађани Хрватске саветује и позове да се не мешају у њену политику јер тиме чине штету и себи и свима другима. То каже човек који да није себе и своју странку, много пре избора, удао за ХДЗ не би ни ушао у Сабор. Човек који је уочи парламентарних избора пре четири године на скупу у Задру изјавио како би му „стварно било неугодно да се презива Калмета или Санадер“, и који ће, ако не буде нових избора у Сабору седети у друштву тог истог Калмете.
Он, да опет поновим, сматра да има више права да се меша у политику државе него они који су од њега освојили пет, шест или седам пута више гласова.
Значи ли то да ће заступници мањина, односно мањине које они представљају, због своје опредељености за једну од страна трпети некакве последице ако владу формирају они који нису добили њихову подршку? Вероватно, јер како другачије схватити Косорово отворено обраћање него као отворену претњу мањинама првог човека странке која је некад кројила власт, а која сада више готово да и не постоји, али то га изгледа не брине.
Мањине, а поготово српска, добродошле су, чини се, само ако ћуте. Тако мисли Косор и у томе, знамо, није усамљен. Да смо у Хрватској само гости слушали смо и раније. Он ту није никакав изузетак па ни његове изјаве и савети нису ништа ново ни изненађујуће и да је остало само на томе брзо би се и заборавило.
„Па ја сам либерал и националне мањине ће у мени имати већег борца за њихова права него што ће то бити њихови заступници“, бранио се Косор пред новинарима портала Индекса покушавајући да објасни како никоме није претио. Другим речима, мањине би све добиле, али под условом да ништа не траже. Међутим, ма колико да напрежем мождане вијуге ипак не могу да се сетим ни једне изјаве или геста којим је Косор штитио права мањина. Срба поготово.
Када су по Вуковару ломили двописмене табле ћутао је, када су прикупљани потписи за референдум којим би мањине постале равноправне тек онда када постану већина, не сећам се да је ишта рекао.
Чиме је Косор био испровоциран да овако нешто изјави? Да ли га је неко на то наговорио?
Можда предосећа да ће ови избори бити поновљени па се припрема на време да и он каже коју против националних мањина, не би ли тако и сам прикупио који политички поен. Другима је помогло па што не би и њему. Оштра предизборна антимањинска реторика у Хрватској се итекако исплати.
Занимљиво је како се сви залажу за интеграцију мањина, посебно Срба, у хрватско друштво али на начин да постану невидљиви. Прихватљиви су само ако не маре за свој језик и писмо, ако иду у интегрисане, тзв. заједничке школе, ако се не позивају на своја права из Уставног закона и сл. Сада покушавају да ућуткају и оне који мањине треба да заступају у Сабору. Нека тамо седе и нека ћуте, а када владајућа већина о нечему одлучује нека дигну руке и подрже је. Тада би интеграција мањина била потпуна.
Либерално, нема шта!
Славко Бубало
Извор бр. 130.
24.11.2015.